ZA­GREB - Zbog skan­da­la u Ar­bi­tra­žnom su­du u po­stup­ku me­đu­gra­nič­nog spo­ra Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske u Pi­ran­skom za­li­vu, taj sud bi tre­ba­lo sam da se ras­pu­sti, sma­tra­ju hr­vat­ski struč­nja­ci za me­đu­na­rod­no pra­vo i pra­vo mo­ra.
Pr­o­fe­sor­ka Prav­nog fa­kul­te­ta u Ri­je­ci s Ka­te­dre za me­đu­na­rod­no pra­vo i pra­vo mo­ra Ve­sna Cr­nić-Gro­tić je za por­tal za­gre­bač­kog Ju­tar­njeg li­sta re­kla da bi naj­bo­lje bi­lo da se Ar­bi­tra­žni sud sam ras­pu­sti jer joj se, ka­ko ka­že, či­ni da je na­ru­šen osnov­ni prin­cip su­đe­nja, a sva­ka nji­ho­va pre­su­da bi­la bi sum­nji­va.
Ne mo­že se, ka­že, re­ći u ko­jem je tre­nut­ku slo­ve­nač­ki su­di­ja Jer­nej Se­ko­lec, ko­ji je pod­nio ostav­ku, dje­lo­vao na osta­le su­di­je i na ko­ji na­čin.
Cr­nić-Gro­tić, biv­ša za­stup­ni­ca Hr­vat­ske pred Me­đu­na­rod­nim su­dom prav­de u Ha­gu u po­stup­ku pro­tiv Sr­bi­je, sma­tra da je si­tu­a­ci­ja u ko­joj su slo­ve­nač­ki su­di­ja i nji­ho­va slu­žbe­ni­ca Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va „vr­lo ozbilj­na”, te da se ar­bi­tar na­šao za­pra­vo uhva­ćen u ko­rup­ci­ji, što je do­vo­ljan raz­log za ni­štav­nost pre­su­de.
„Bu­du­ći da pre­su­de još ne­ma, Hr­vat­ska mo­že da pre­du­zme i dru­ge ko­ra­ke kao što je po­stu­pak za ras­kid ugo­vo­ra jer je te­ško na­ru­šen po­stu­pak ar­bi­tra­že”, na­ve­la je ona i do­da­la da sve to tre­ba ra­di­ti u sa­rad­nji sa su­dom, što je Hr­vat­ska već ura­di­la.
Iako, ka­že, ne po­sto­je pra­vi­la za ovu ar­bi­tra­žu, mo­gu se pri­mje­nji­va­ti dru­ga pra­vi­la ko­ja po­sto­je, po­put tzv. mo­de­la pra­vi­la UN-a o ar­bi­tra­žnom po­stup­ku gdje se pred­vi­đa i pre­ki­da­nje po­stup­ka.
Osim to­ga, po­ja­šnja­va, i na­če­la ugo­vor­nog pra­va do­pu­šta­ju Hr­vat­skoj da po­kre­ne po­stu­pak, a pre­ma član­ku 60 Beč­ke kon­ven­ci­je, do­pu­šta se jed­no­stra­ni ras­kid ugo­vo­ra ako se utvr­di da je dru­ga stra­na te­ško po­vri­je­di­la ugo­vor.
„Ovo je si­gur­no pre­se­dan i ne pam­tim da se ne­što slič­no do­go­di­lo. Mi smo za­pra­vo svje­do­ci ko­rup­ci­ji su­ca pa bi naj­jed­no­stav­ni­je bi­lo da se sud sam ras­pu­sti i ne ula­zi u no­ve spo­ro­ve. Ja oče­ku­jem i vje­ru­jem da će se to i do­go­di­ti”, re­kla je Cr­nić-Gr­o­tić.
Ostav­ke slo­ve­nač­kih zva­nič­ni­ka u Ar­bi­tra­žnom su­du su za pro­fe­sor­ku po­ka­za­telj da su ob­ja­vlje­ni audi­o­snim­ci vje­ro­do­stoj­ni, te da je Slo­ve­ni­ja pri­hva­ti­la od­go­vor­nost.
„U sa­mom ar­bi­tra­žnom spo­ra­zu­mu ni­je pred­vi­đe­no jed­no­stra­no ras­ki­da­nje, ali Hr­vat­ska je ošte­će­na stra­na i na dr­ža­vi je sa­da te­ret do­ka­zi­va­nja da to pred­sta­vlja te­ško kr­še­nje ar­bi­tra­žnog spo­ra­zu­ma. Su­di­ja (Se­ko­lec) i za­stup­ni­ca (Dre­nik) ni­su dje­lo­va­li u svo­je ime, go­spo­đa je za­stup­ni­ca vla­de, pre­ma to­me, sve je ja­sno”, sma­tra Cr­nić-Gro­tić.
I njen ko­le­ga pro­fe­sor s Ka­te­dre za me­đu­na­rod­no pra­vo Prav­nog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu Da­vo­rin La­paš sma­tra da bi naj­bo­lje bi­lo „da se ar­bi­tra­žni sud sam ras­pu­sti”.
Na taj na­čin bi se, ka­že, sa­ču­va­la vje­ro­do­stoj­nost su­da.
La­paš sma­tra da ci­je­lu pri­ču tre­ba skra­ti­ti ta­ko što bi se Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja okre­nu­le ne­kom dru­gom su­du ka­ko bi spor ri­je­ši­li na kva­li­tet­ni­ji na­čin.
Va­žno je, ka­že, is­ta­ći da se u ovom slu­ča­ju ne ra­di o sa­mo­volj­nom iz­la­sku Hr­vat­ske iz ar­bi­tra­žnog po­stup­ka jer je ri­ječ o prav­nom me­ha­ni­zmu ko­ji uklju­ču­je uče­šće i dru­ge ugo­vor­ne stra­ne, a po­či­nje no­ti­fi­ka­ci­jom Slo­ve­ni­ji u ko­joj Hr­vat­ska tra­ži, uz obra­zlo­že­nje, ras­kid ugo­vo­ra.
Da­lja pro­ce­du­ra, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, iz­gle­da ta­ko da u ro­ku od naj­vi­še tri mje­se­ca Slo­ve­ni­ja mo­ra da od­go­vo­ri na tu no­ti­fi­ka­ci­ju, a mo­že u tom ro­ku i da ulo­ži pri­go­vor. Ako se pri­go­vor ne ulo­ži, Hr­vat­ska mo­že sma­tra­ti da je ugo­vor ras­ki­nut. A, ako se pri­go­vor ulo­ži, on­da se ak­ti­vi­ra me­ha­ni­zam ko­ji pred­vi­đa da dvi­je stran­ke tre­ba da se obra­te ne­kom od sred­sta­va mir­nog rje­ša­va­nja spo­ro­va.
(Tan­jug)


Vla­da Slo­ve­ni­je ime­no­va­la fran­cu­skog su­di­ju za ar­bi­tra­žu

LjU­BLjA­NA - Slo­ve­nač­ka vla­da ju­če je ime­no­va­la Fran­cu­za Ro­ni­ja Abra­ma, pred­sjed­ni­ka Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de, za no­vog pred­stav­ni­ka Slo­ve­ni­je u ar­bi­tra­žnom tri­bu­na­lu ko­ji od­lu­ču­je o te­ri­to­ri­jal­nom spo­ru iz­me­đu te ze­mlje i Hr­vat­ske oko Pi­ran­skog za­li­va, ja­vi­la je agen­ci­ja STA.
Pre­mi­jer Mi­ro Ce­rar je ra­ni­je ju­če re­kao da će ime no­vog su­di­je zva­nič­no ob­ja­vi­ti br­zo, ali tek kad o nje­go­vom ime­no­va­nju bu­du oba­vi­je­šte­ni svi za­in­te­re­so­va­ni uče­sni­ci u ar­bi­tra­ži, pre­ni­je­la je agen­ci­ja STA.
„Su­di­ja je iza­bran”, re­kao je pret­hod­no no­vi­na­ri­ma slo­ve­nač­ki mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de De­jan Ži­dan po iz­la­sku sa sjed­ni­ce vla­de.
Kan­ce­la­ri­ja slo­ve­nač­kog pre­mi­je­ra je ob­ja­sni­la da je pro­ce­du­ra ime­no­va­nja no­vog su­di­je po­vjer­lji­va i da o iz­bo­ru pr­vo tre­ba da bu­du oba­vi­je­šte­ni svi uče­sni­ci ar­bi­tra­že.(Tan­jug)