BEČ – Austrij­ski eks­pert za Bal­kan Flo­ri­jan Bi­ber sma­tra da se re­gi­on na­šao u te­škoj po­zi­ci­ji po­što je Evrop­ska uni­ja u du­bo­koj kri­zi, o če­mu svje­do­či i či­nje­ni­ca da ni­je mo­gla da upra­vlja iza­zo­vom ka­kav je bi­la iz­bje­glič­ka kri­za, pa je sve pa­lo na ple­ća ze­ma­lja čla­ni­ca.
Bi­ber je u raz­go­vo­ru za Tan­jug o si­tu­a­ci­ji u re­gi­o­nu u po­li­tič­kom i bez­bjed­no­snom smi­slu na po­čet­ku go­di­ne uka­zao na kri­zu de­mo­krat­skih pro­ce­sa i mo­guć­nost po­gor­ša­nja re­gi­o­nal­nih od­no­sa.
–U re­gi­o­nu, kao i u po­je­di­nim ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma, kao što su Polj­ska i Ma­đar­ska, ima­mo ozbilj­nu kri­zu de­mo­kra­ti­je, u ko­joj vla­da­ju­će par­ti­je otvo­re­no ili ne­for­mal­no mi­ni­ra­ju i pod­ri­va­ju de­mo­krat­ske in­sti­tu­ci­je – ka­že Bi­ber, ina­če di­rek­tor Cen­tra za ju­žno­e­vrop­ske stu­di­je Uni­ver­zi­te­ta u Gra­cu.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, uma­nje­nje de­mo­kra­ti­je i ja­ča­nje po­pu­li­stič­kih re­ži­ma je ri­zik po­što po­pu­li­stič­ki re­ži­mi ma­ni­pu­li­šu ne­za­do­volj­stvom gra­đa­na i če­sto su pro­tiv vla­da­vi­ne pra­va i za­šti­te pra­va onih ko­ji ni­su u ve­ći­ni.
–To mo­že vo­di­ti ka po­gor­ša­nju re­gi­o­nal­nih od­no­sa, od če­ga stre­pim – is­ta­kao je Bi­ber.
On sma­tra da bi EU tre­ba­lo da bu­de u sta­nju da po­no­vo us­po­sta­vi svoj auto­ri­tet, ka­ko po­ve­ća­njem svo­je ko­he­zi­je me­đu čla­ni­ca­ma, ta­ko i u pro­ce­su pro­ši­re­nja, uklju­ču­ju­ći otvo­re­ni­je pro­ti­vlje­nje auto­ri­tar­nim ten­den­ci­ja­ma me­đu svo­jim čla­ni­ca­ma, ali i na za­pad­nom Bal­ka­nu.
–Iz­bo­ri u Ma­ke­do­ni­ji i Cr­noj Go­ri bi­će bit­ni po­što će po­ka­za­ti da li auto­ri­tar­ni re­ži­mi mo­gu da pre­ži­ve ili će pru­ži­ti pro­stor za pro­mje­ne – re­kao je Bi­ber.
On je do­dao da ga bri­ne i mo­guć­nost da Sr­bi­ja skre­ne sa pu­ta re­for­mi i de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja, jer je Vla­da ne­pri­ja­telj­ski ras­po­lo­že­na pre­ma kri­ti­ka­ma, a mno­ge za­pad­ne vla­de to ig­no­ri­šu ili ni­su do­volj­no kri­tič­ke pre­ma ta­kvim ten­den­ci­ja­ma.
Ko­men­ta­ri­šu­ći spe­ku­la­ci­je po­je­di­nih me­di­ja u Sr­bi­ji da se Za­pa­du ne svi­đa či­nje­ni­ca da Sr­bi­ja u pre­mi­je­ru Alek­san­dru Vu­či­ću ima pre­vi­še ja­kog li­de­ra, ko­jeg ne mo­že da kon­tro­li­še, on je ka­zao da je to dio kon­spi­ra­tiv­nih to­no­va mno­gih me­di­ja, „po­ne­kad hi­ste­rič­nih”.
–Mno­ge za­pad­ne vla­de ja­sno po­dr­ža­va­ju srp­sku vla­du i pre­mi­je­ra Alek­san­dra Vu­či­ća zbog di­ja­lo­ga sa Ko­so­vom, a po­seb­no zbog kon­struk­tiv­nih od­no­sa u re­gi­o­nu – is­ti­če Bi­ber.
On do­da­je da za­pad­ne vla­de in­te­re­su­je šta jed­na vla­da či­ni po pi­ta­nji­ma od zna­ča­ja.
–Ako su za­pad­ne vla­de raz­o­ča­ra­ne, one će to pre­ni­je­ti, po­ne­kad i jav­no, ali stav da po­sto­ji bi­lo ka­kvo ne­za­do­volj­stvo vla­dom Sr­bi­je na Za­pa­du i da je to do­volj­no zna­čaj­no da se pod­stak­ne ne­ka vr­sta taj­nog sla­blje­nja vla­de je­ste te­o­ri­ja za­ve­re – oci­je­nio je Bi­ber.
Na pi­ta­nje da li Za­pad ima in­te­res da se na po­je­di­ne ze­mlje re­gi­o­na osla­nja i po­dr­ža­va ih vi­še ne­go dru­ge, on je na­gla­sio da raz­li­či­te dr­ža­ve sli­je­de raz­li­či­te po­li­ti­ke ko­je če­sto ko­in­ci­di­ra­ju i, ka­da je ri­ječ o EU I NA­TO, one je­su ko­or­di­ni­sa­ne.
–Dok je po pi­ta­nju član­stva u EU ve­ći­na po­li­ti­ka je­din­stve­na, po­sto­ji ve­li­ka raz­li­ka u prak­si što je Uni­ja uda­lje­ni­ja. Ja­sno je­da su ne­ke ze­mlje po­put Sr­bi­je i Hr­vat­ske eko­nom­ski va­žni­je ne­go dru­ge, kao i da je u ne­ki­ma, po­put Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i na Ko­so­vu ni­vo in­ve­sti­ci­ja me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja i ak­te­ra po­seb­no ve­li­ki – na­veo je Bi­ber.
Ka­da je ri­ječ o po­lo­ža­ju Sr­bi­je, ima­ju­ći u vi­du da je okru­že­na NA­TO ze­mlja­ma, da ide ka EU i že­li da odr­ži ti­je­sne ve­ze sa Mo­skvom, on je re­kao da mu ti­je­sni od­no­si sa Mo­skvom dje­lu­ju kao dim­na za­vje­sa.
–Ni­je ja­sno ko­ji je in­te­res Sr­bi­je u tim od­no­si­ma, po­red pse­u­do­sen­ti­men­tal­nih –re­kao je Bi­ber.
Pre­ma nje­go­vim rije­či­ma, u in­te­re­su Sr­bi­je je da bu­de čla­ni­ca EU i ni­je­su ja­sni raz­lo­zi za te­žnju za tje­šnjim od­no­si­ma sa jed­nom ze­mljom u ko­joj, ka­ko sma­tra, vla­da dik­ta­tu­ra, ko­ja je oku­pi­ra­la dje­lo­ve su­sed­nih dr­ža­va i ko­ja ve­o­ma ma­lo eko­nom­ski nu­di.
(RTS)