Sre­bre­ni­ca je bi­la zlo­čin pro­tiv čo­vječ­no­sti, ali ne i ge­no­cid, tvr­di beč­ki dnev­nik „Stan­dard” po­vo­dom pre­su­de iz­re­če­ne ne­ka­da­šnjem pred­sjed­ni­ku RS Ra­do­va­nu Ka­ra­dži­ću.
List „Stan­dard” na­gla­ša­va da pre­su­da Ka­ra­dži­ću ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje, uklju­ču­ju­ći ka­znu zbog ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci.
Pi­ta­nje da li je ubi­stvo 8.000 mu­ška­ra­ca i dje­ča­ka u is­toč­no-bo­san­skom gra­du pri­je 21 go­di­nu bio ge­no­cid je ne­što što se da­nas pod­ra­zu­mi­je­va po­li­tič­ki, isto­rij­ski i prav­no, ali to ga ne či­ni is­prav­nim, pod­vla­či dnev­nik.
Sre­bre­ni­ca je bio stra­vi­čan ma­sa­kr, rat­ni zlo­čin, zlo­čin pro­tiv čo­vječ­no­sti, ali ne i ge­no­cid, tvr­di „Stan­dard”.
List is­ti­če da Ka­ra­džić za­slu­žu­je svih 40 go­di­na za­tvo­ra na ko­je je osu­đen, ali ne i zbog ovog, je­din­stve­nog zlo­či­na.
„Stan­dard” pod­sje­ća da je ge­no­cid od 1948. go­di­ne kao po­jam uve­den u me­đu­na­rod­ni za­kon, i on ozna­ča­va po­seb­ne na­mje­re uni­šta­va­nja jed­ne na­ci­o­nal­ne, et­nič­ke, ra­sne ili vjer­ske za­jed­ni­ce.
Taj po­jam od­go­va­ra za ho­lo­ka­ust, Sta­lji­no­ve ma­sov­ne de­por­ta­ci­je či­ta­vih na­ro­da, ma­sov­no ubi­stvo Jer­me­na to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta, kao i ubi­stvo sto­ti­ne hi­lja­da pri­pad­ni­ka ple­me­na Tut­si od stra­ne Hu­tua u Ru­an­di 1994. go­di­ne.
Bru­tal­ni osvet­nič­ki akt ne spa­da u tu ka­te­go­ri­ju zlo­či­na, na­vo­di no­vi­nar „Stan­dar­da” Erih Fraj u svom ko­men­ta­ru.
Uka­zao je da 8.000 žr­ta­va, ima­ju­ći u vi­du da su Bo­šnja­ci mi­li­on­ski na­rod, to ne pred­sta­vlja ge­no­cid.
Ne­ko ko že­li da iz­bri­še je­dan na­rod ne šte­di sve že­ne, pod­sje­ća „Stan­dard”.
Ma­sa­kr u Sre­bre­ni­ci, za ko­ji od­go­vor­nost sno­si Ka­ra­džić, a spro­veo ga je Rat­ko Mla­dić, bio je bru­ta­lan ko­lek­tiv­ni čin osve­te nad sta­nov­ni­štvom jed­nog gra­da, ko­je je go­di­na­ma pru­ža­lo ot­por bo­san­sko-srp­skim sna­ga­ma i pri tom spro­ve­lo br­oj­no kr­vo­pro­li­će u okol­nim se­li­ma, pod­vla­či list.
Dnev­nik is­ti­če da ne po­sto­ji ni­ka­kvo oprav­da­nje za ovaj zlo­čin, ali ne tre­ba da se pred­sta­vlja kao ne­što što ni­je bi­lo.
„Stan­dard” na­gla­ša­va da kom­plet­no ra­to­va­nje bo­san­skih Sr­ba od 1991. do 1995. go­di­ne mo­že bi­ti opi­sa­no kao ge­no­ci­dal­no, ali to sa­mo dje­li­mič­no od­go­va­ra stra­vič­nim do­ga­đa­ji­ma ta­da­šnjeg do­ba, jer cilj ni­je bi­lo uni­šta­va­nje, već et­nič­ko či­šće­nje, i ti­me po­ve­za­no stva­ra­nje jed­ne či­sto srp­ske dr­žav­ne te­ri­to­ri­je.
Su­di­je u Ha­gu, pri­li­kom iz­ri­ca­nja pre­su­de Ka­ra­dži­ću, oči­gled­no ni­je­su ima­li iz­bo­ra, jer je u ra­ni­jim pre­su­da­ma za Sre­bre­ni­cu taj zlo­čin de­fi­ni­san kao ge­no­cid, kon­sta­tu­je list.
Do­vo­đe­nje u pi­ta­nje ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci se od mno­gih sma­tra uma­nji­va­njem zlo­či­na, jer u su­prot­nom ne zvu­či do­volj­no stra­šno, do­da­je dnev­nik.
Pro­blem u tom poj­mu, me­đu­tim, je­ste što on da­je Sr­bi­ma u Sr­bi­ji i BiH raz­log da se pred­sta­vlja­ju kao žr­tve la­žnih op­tu­žbi i za ne­pri­zna­va­nje pre­su­da Tri­bu­na­la, za­klju­ču­je „Stan­dard” do­da­ju­ći da to mi­ni­ra le­gi­ti­mi­tet jed­nog ina­če uspje­šnog me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog si­ste­ma.
(RTS)