ZA­GREB - LjU­BLjA­NA - Slo­ve­ni­ja je zva­nič­nom sve­ča­no­šću u Lju­blja­ni obi­lje­ži­la 25. go­di­šnji­cu sa­mo­stal­no­sti, a uz naj­vi­še slo­ve­nač­ke zva­nič­ni­ke, po­red hr­vat­ske pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić, pro­sla­vi su pri­su­stvo­va­li i pred­sjed­ni­ci Ita­li­je Ser­đo Ma­ta­re­la, Ma­đar­ske Ja­noš Ader, Austri­je Hajnc Fi­šer i Nje­mač­ke Jo­a­kim Ga­uk.
Ka­ko je u svom go­vo­ru is­ta­kao slo­ve­nač­ki pred­sjed­nik Bo­rut Pa­hor, Slo­ve­ni­ji i da­nas tre­ba po­li­tič­ko je­din­stvo ka­da je ri­ječ o glav­nim na­ci­o­nal­nim pi­ta­nji­ma, kao u vri­je­me kad se, ka­ko je na­veo, “stva­ra­la i bra­ni­la su­ve­re­na dr­ža­va”, pre­ni­je­la je Hi­na.
Osvr­ću­ći se na po­slje­di­ce ko­je za EU pred­sta­vlja Breg­zit, Pa­hor je ka­zao da je Evro­pa pred no­vim iza­zo­vi­ma i al­ter­na­ti­vom u ko­joj se čla­ni­ce mo­gu od­lu­či­ti za po­nov­nu do­mi­na­ci­ju na­ci­o­nal­nih po­li­ti­ka ili put ko­ji vo­di u fe­de­ral­nu Evro­pu ko­ja je, po nje­go­vom mi­šlje­nju, naj­bo­lje rje­še­nje, iako je vi­zi­ja ko­ja se ne­će br­zo ostva­ri­ti.
Osta­nak u Evrop­skoj uni­ji i njen op­sta­nak za Slo­ve­ni­ju pred­sta­vlja­ju vi­tal­ni na­ci­o­nal­ni in­te­res, kao i do­bri od­no­si sa su­sjed­nim dr­ža­va­ma, is­ta­kao je Pa­hor.
Ve­li­ča­njem Fra­nja Tuđ­ma­na i kar­di­na­la Aloj­zi­ja Ste­pin­ca, te op­tu­žba­ma na ra­čun “ve­li­ko­srp­ske agre­si­je”, i Hr­vat­ska je obi­lje­ži­la 25 go­di­na od sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti.
Sveč­na sjed­ni­ca Sa­bo­ra, ko­joj su pri­su­stvo­va­li pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić i od­la­ze­ći pre­mi­jer Ti­ho­mir Ore­ško­vić, po­če­la je mi­nu­tom ću­ta­nja za pr­vog pred­sjed­ni­ka ne­za­vi­sne Hr­vat­ske Tuđ­ma­na.
Sjed­ni­com Sa­bo­ra, ko­ji će, ka­ko je već od­lu­če­no bi­ti ras­pu­šten 15. ju­la, pred­sje­da­vao je Želj­ko Raj­ner (HDZ).
Ina­če, 25 go­di­na od sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti Hr­vat­ska obi­lje­ža­va u at­mos­fe­ri po­di­je­lje­no­sti, kao po­slje­di­ce naj­te­že po­li­tič­ke kri­ze u no­vi­joj isto­ri­ji.
Ne­pu­ne po­la go­di­ne od re­dov­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, Hr­vat­ska će, ka­ko je od­lu­če­no, ima­ti van­red­ne par­la­men­tar­ne iz­bo­re već po­čet­kom sep­tem­bra. Sa­bor je ras­pu­šten, a vla­da je u teh­nič­kom man­da­tu. U naj­u­ti­caj­ni­joj HDZ je u to­ku kan­di­do­va­nje za pred­sjed­ni­ka stran­ke na­kon što je To­mi­slav Ka­ra­mar­ko pod­nio ostav­ku.
Pred­sjed­ni­ca Ki­ta­ro­vić, Raj­ner i Ore­ško­vić su u svom obra­ća­nju oci­je­ni­li da je Hr­vat­ska u tih 25 go­di­na pu­no po­sti­gla, ali isto­vre­me­no su po­zva­li na sa­gla­snost oko za­jed­nič­kih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa.
„Raz­o­ru­ža­ni i bez iz­gra­đe­ne di­plo­ma­ti­je, su­o­če­ni s pr­vim te­ro­ri­stič­kim na­pa­di­ma ve­li­ko­srp­ske agre­si­je i pri­ti­sci­ma iz me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, ko­ja je još bi­la pri­vr­že­na oču­va­nju biv­še ju­go­sla­ven­ske fe­de­ra­ci­je, ni­smo ima­li mno­go iz­gle­da na uspjeh.
Ali ima­li smo ono naj­va­žni­je: od­luč­no dr­žav­no vođ­stvo na če­lu s Fra­njom Tuđ­ma­nom, ko­ji je po­li­ti­kom po­mi­re­nja ise­lje­ne i do­mo­vin­ske Hr­vat­ske po­sti­gao na­rod­no je­din­stvo”, re­kla je Ki­ta­ro­vić, pre­ni­je­la je Hi­na.
Po­ru­či­la je da se Hr­vat­ska u na­red­nom raz­do­blju mo­ra oslo­bo­di­ti ne­po­treb­nih ide­o­lo­ških spo­ro­va, pri­je sve­ga pi­ta­nja ve­za­nih za Dru­gi svjet­ski ra­t.(Tan­jug)


Ki­ta­ro­vi­će­va po­zva­la na je­din­stvo

Ki­ta­ro­vić je po­zva­la na je­din­stvo svih re­le­vant­nih po­li­tič­kih fak­to­ra, a u su­sret pred­sto­je­ćim van­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma po­ru­či­la je da od svih uče­sni­ka oče­ku­je „kraj­nju od­go­vor­nost“.
“Sa­da tre­ba za­ne­ma­ri­ti lič­ne am­bi­ci­je, ne­za­do­volj­stva i sve ono što nam za­kla­nja ja­san po­gled na ve­li­ke pro­ble­me na­šeg dru­štva, ko­ji tra­že od­luč­na rje­še­nja”, ka­za­la je pred­sjed­ni­ca.
Ti­me se, ka­ko je oci­je­ni­la, ne tre­ba da ba­vi po­li­ti­ka, ne­go na­uč­ne in­sti­tu­ci­je, ali i upo­zo­ri­la je da je u Hr­vat­skoj još uvi­jek pri­su­tan strah od či­nje­nič­nog i na­uč­nog is­tra­ži­va­nja tog raz­do­blja.
Bo­za­nić je go­vo­rio i o, ka­ko je re­kao, na­sr­ta­ji­ma na “lik i dje­lo” kar­di­na­la Ka­to­lič­ke cr­kve u Hr­vat­skoj Aloj­zi­ja Ste­pin­ca, ko­ga Sr­bi sma­tra­ju rat­nim zlo­čin­cem iz pe­ri­o­da usta­škog vo­đe An­te Pa­ve­li­ća.