Ka­da bi pa­pa­gaj Ko­ki sa Bri­o­na, me­zi­mac Jo­si­pa Bro­za Ti­ta, imao reč­nik bo­ga­ti­ji od „Ti­to, Ti­to” i ne­ko­li­ko psov­ki, mo­gao bi da po­svje­do­či da je hr­vat­ska po­liti­ka za­mr­znu­ta od osam­de­se­tih, ako ne i još od če­tr­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.
Ugled­ni lon­don­ski list „Eko­no­mist” ocje­nju­je da su glav­ne po­li­tič­ke stran­ke u Hr­vat­skoj ne­spo­sob­ne da bi­lo šta na­pra­ve, u ze­mlji či­ja eko­no­mi­ja na­za­du­je, osim da „pa­pa­gaj­ski po­na­vlja­ju fra­ze i fol­klor­ne te­me”.
Ka­da bi pa­pa­gaj Ko­ki sa Bri­o­na, me­zi­mac Jo­si­pa Bro­za Ti­ta, imao reč­nik bo­ga­ti­ji od „Ti­to, Ti­to” i ne­ko­li­ko psov­ki, mo­gao bi da po­svje­do­či da je hr­vat­ska po­liti­ka za­mr­znu­ta od osam­de­se­tih, ako ne i još od če­tr­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Ne­sum­nji­vo bi mo­gao i da ot­kri­je „naj­mrač­ni­je hr­vat­ske dr­žav­ne taj­ne”, pi­še bri­tan­ski list „Eko­no­mist”.
„Eko­no­mist” na­vo­di da je Hr­vat­ska ovog mje­se­ca kre­nu­la u no­vu iz­bor­nu kam­pa­nju, a mje­ra hr­vat­ske „za­mr­znu­te” po­li­ti­ke je to što ne­ka od ključ­nih pi­ta­nja po­ti­ču iz Ko­ki­je­vog vre­me­na.
List pod­sje­ća na slu­čaj ubi­stva Stej­pa­na Đu­re­ko­vi­ća, ko­ji je sa­ta­rom ubi­jen u Nje­mač­koj 1983. go­di­ne. Đu­re­ko­vić je kao emi­grant bio ak­ti­van u hr­vat­skim na­ci­o­na­li­stič­kim kru­go­vi­ma.
Nje­mač­ki sud je 3. av­gu­sta osu­dio Jo­si­pa Per­ko­vi­ća i Zdrav­ka Mu­sta­ča, dvo­ji­cu biv­ših ju­go­slo­ven­skih age­na­ta taj­ne slu­žbe, na do­ži­vot­ni za­tvor zbog or­ga­ni­zo­va­nja nje­go­vog ubi­stva. Vo­de­će par­ti­je u sa­vre­me­noj Hr­vat­skoj, so­ci­jal­de­mo­kra­te i HDZ-ov­ci, ostra­šće­no se ras­pra­vlja­ju o zna­če­nju ovog do­ga­đa­ja, na­vo­di „Eko­no­mist”.
Zo­ran Mi­la­no­vić, li­der SDP-a, ko­ji je bio pre­mi­jer od 2011. do ove go­di­ne, bo­rio se da spri­je­či iz­ru­če­nje osu­đe­nih. Zbog nje­go­vog sta­va, pri­sta­li­ce HDZ-a tvr­de da so­ci­jal­de­mo­kra­te šti­te lju­de ko­ji su „ubi­li hr­vat­skog na­ci­o­na­li­stu”.
So­ci­jal­de­mo­kra­te pak tvr­de da su ubi­ce ima­le bli­ske ve­ze sa Fra­njom Tuđ­ma­nom, osni­va­čem HDZ-a. Dvi­je stran­ke se ne raz­li­ku­ju to­li­ko po sa­da­šnjim plat­for­ma­ma, već po svo­joj pro­šlo­sti. So­ci­jal­de­mo­kra­te pre­ten­du­ju na an­ti­fa­ši­stič­ku tra­di­ci­ju Ti­to­vih par­ti­za­na, a mno­gi u HDZ-u se di­ve usta­ša­ma i na­ci­stič­kom kvi­slin­škom po­kre­tu. Pre­su­da u Nje­mač­koj je do­dat­no po­ja­ča­la tu „isto­rij­sku za­va­du”.
Dru­gi slu­čaj ti­če se ne­dav­nog po­di­za­nja spo­me­ni­ka hr­vat­skom na­ci­o­na­li­sti Mi­ru Ba­ri­ši­ću, ko­ji je ubio ne­ka­da­šnjeg ju­go­slo­ven­skog am­ba­sa­do­ra, a sve­ča­no­sti su pri­su­stvo­va­li ne­ki mi­ni­stri iz re­do­va HDZ-a.
„Sav taj fol­klor od­vra­ća od mno­go zna­čaj­ni­jih pi­ta­nja”, uka­zu­je „Eko­no­mist” i is­ti­če da je Hr­vat­ska u ha­o­su već mje­se­ci­ma.
Na­ve­de­no je i da je SDP Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća to­kom vi­še­go­di­šnje vla­sti osta­vio ka­ta­stro­fa­lan eko­nom­ski re­zul­tat.
„Eko­no­mi­ja je če­ti­ri od pet go­di­na bi­lje­ži­la pad”, za vri­je­me vla­sti SDP-a, a HDZ-ova vlast pri­je to­ga je, kon­sta­tu­je „Eko­no­mist”, za­pam­će­na po ko­rup­ci­ji, a naj­no­vi­ji skan­dal sa na­ci­o­nal­nom naft­nom kom­pa­ni­jom ni­je tu sli­ku ni­ma­lo po­pra­vio.
Bri­tan­ski list pro­cje­nju­je da ni­jed­na od vo­de­će dvi­je hr­vat­ske stran­ke ne­će osvo­ji­ti do­volj­no man­da­ta da sa­mo­stal­no for­mi­ra ve­ći­nu.
Ne­ki ana­li­ti­ča­ri pred­vi­đa­ju ve­li­ku ko­a­li­ci­ju, iako ak­tu­el­ni šef HDZ-a An­drej Plen­ko­vić is­ti­če da ona ni­je op­ci­ja.
„Eko­no­mist” ilu­stru­je op­sjed­nu­tost pro­šlo­šću kroz Mi­la­no­vi­ćev po­ku­šaj da pri­do­bi­je HDZ-ove gla­sa­če po­no­sno ot­kri­va­ju­ći da mu je dje­da bio usta­ša.
List, me­đu­tim, ci­ti­ra li­de­ra Istar­skog de­mo­krat­skog sa­ve­za Bo­ri­sa Mi­le­ti­ća ko­ji ka­že da je sva­đa oko usta­štva i pro­šlo­sti uz­ne­mi­ru­ju­ća.
„Mo­ra­mo raz­go­va­ra­ti o bu­duć­no­sti”, ka­že Mi­le­tić i pod­sje­ća da su sva ključ­na pi­ta­nja, či­je rje­še­nje je obe­ća­va­no, i da­lje „na sto­lu”, uklju­ču­ju­ći de­cen­tra­li­za­ci­ju vla­sti, ra­ci­o­na­li­za­ci­ju te­ri­to­ri­jal­nih po­dje­la. (RTS)