ZA­GREB – Sa­bor­ski za­stup­nik HDŠB i osu­đe­nik za rat­ne zlo­či­ne Bra­ni­mir Gla­vaš na­pu­stio je Sa­bor, a na mje­stu za­stup­ni­ka za­mi­je­ni­će ga Jo­sip Sa­la­pić.
Ka­ko je sa­op­šte­no iz te stran­ke, Gla­va­še­vo po­vla­če­nje va­ži od ju­če, ali se ne na­vo­de raz­lo­zi za ta­kvu od­lu­ku.
Gla­vaš je do ra­ta bio po­li­tič­ki mar­gi­na­lac, ra­dio je kao se­kre­tar u sred­njoj ško­li u Osi­je­ku, a 90-ih je, kao je­dan od osni­va­ča Hr­vat­ske de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce u Sla­vo­ni­ji i Ba­ra­nji, nje­go­va je zvi­je­zda na­glo blje­snu­la, re­kao je svo­je­vre­me­no o nje­mu hr­vat­ski no­vi­nar Dra­go Hedl, ko­ji je u du­gom po­sle­rat­nom pe­ri­o­du bio kon­stant­no iz­lo­žen pri­jet­nja­ma smr­ću zbog is­tra­ži­va­nja i pi­sa­nja o rat­nim zlo­či­ni­ma u Osi­je­ku ko­ji se po­ve­zu­ju s Gla­va­šem.
Gla­vaš je or­ga­ni­zo­vao i vo­dio od­bra­nu Osi­je­ka, a u toj ob­ra­ni do­go­di­li su se i mno­gi zlo­či­ni, ko­ji ne slu­že na čast Do­mo­vin­skom ra­tu i zbog ko­jih je on ka­sni­je osu­đen na osam go­di­na za­tvo­ra.
„Ri­ječ je za­i­sta o stra­šnim zlo­či­ni­ma. Pr­vi slu­čaj ko­ji je do­bio me­dij­ski na­ziv ‘slu­čaj ga­ra­ža’, jer se do­go­dio u ga­ra­ža­ma na­do­mak Gla­va­še­va se­kre­ta­ri­ja­ta, za­i­sta je bio stra­vi­čan jer su dvo­ji­ca srp­skih ci­vi­la ko­ji su on­de bi­li za­to­če­ni mu­če­na i is­pi­ti­va­na, a na kra­ju su bi­li pri­si­lji­va­ni i da pi­ju sum­por­nu ki­se­li­nu. Jed­na­ko je stra­vi­čan i dru­gi zlo­čin ko­ji je u me­di­ji­ma do­bio na­ziv ‘slu­čaj se­lo­tejp’ zbog isto­vjet­nog ubi­stva 10 ci­vi­la, ko­ji su, pri­je li­kvi­da­ci­je, bi­li mu­če­ni u Du­bro­vač­koj uli­ci u Osi­je­ku u po­dru­mu te zgra­de, a na­kon to­ga za­ve­za­nih ru­ku i usta ob­li­je­plje­nih lje­plji­vom tra­kom, od­ve­de­ni na oba­lu ri­je­ke Dra­ve i li­kvi­di­ra­ni met­kom u po­ti­ljak, i nji­ho­va ti­je­la su, ka­sni­je, ta­ko za­ve­za­na i ob­li­je­plje­na, is­pli­va­la na po­vr­ši­nu ri­je­ke,“ is­pri­čao je Hedl svo­je­vre­me­no za Ra­dio Slo­bod­nu Evro­pu.
Na­kon ra­ta Gla­vaš je oba­vljao vi­so­ke du­žno­sti u Hr­vat­skoj de­mo­krat­skoj za­jed­ni­ci i Osi­je­ku, bio je i žu­pan Osječ­ko-ba­ranj­ski, HDZ-ov sa­bor­ski za­stup­nik s naj­vi­še man­da­ta sve dok se 2005. ni­je po­li­tič­ki raz­i­šao s biv­šim pre­mi­je­rom Ivom Sa­na­de­rom i iz­ba­čen iz HDZ, te osno­vao svo­ju re­gi­o­nal­nu stran­ku (HDŠB) ko­jom je upra­vljao i ka­da je bio u bjek­stvu zbog pre­su­de za rat­ni zlo­čin.
Hedl za Gla­va­ša ka­že da je bio jed­na od ri­jet­kih oso­ba ko­ja je kod pr­vog hr­vat­skog pred­sjed­ni­ka Fra­nja Tuđ­ma­na mo­gla da uđe bez ika­kvih spe­ci­jal­nih na­ja­va, otva­ra­ju­ći, ka­ko se ono ka­že, vra­ta „no­gom”.
Na po­no­vlje­nom su­đe­nju 2009, zbog zlo­či­na nad srp­skim ci­vi­li­ma u Osi­je­ku 1991, Gla­vaš je ne­pra­vo­sna­žno osu­đen na 10 go­di­na za­tvo­ra, ali, za­hva­lju­ju­ći dvoj­nom dr­ža­vljan­stvu, rav­no iz sa­bor­skih klu­pa, po­bje­gao je u Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu gdje je i do­če­kao pra­vo­sna­žnu pre­su­du Vr­hov­nog su­da Hr­vat­ske i ne­što sma­nje­nu ka­znu od osam go­di­na za­tvo­ra.
Za­tvor­sku ka­znu je slu­žio u Mo­sta­ru, a pu­šten je kra­jem ja­nu­a­ra 2015, po­što je Ustav­ni sud Hr­vat­ske uki­nuo pre­su­du ko­jom ga je Vr­hov­ni sud pra­vo­sna­žno osu­dio na osam go­di­na za­tvo­ra zbog rat­nih zlo­či­na nad Sr­bi­ma i na­lo­žio po­na­vlja­nje po­stup­ka.
Ustav­ni sud je, na­i­me, za­klju­čio da je Gla­va­še­va žal­ba na pre­su­du za rat­ne zlo­či­ne dje­li­mič­no osno­va­na i na­lo­žio Vr­hov­nom su­du da pre­i­spi­ta da li su u po­stup­ku pro­tiv Gla­va­ša po­vri­je­đe­ne od­red­be Kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da.
Iz­vr­še­nje ka­zne za­tvo­ra pre­ma osu­đe­ni­ku Bra­ni­mi­ru Gla­va­šu, iz­re­če­ne pra­vo­moć­nom pre­su­dom ovo­ga Su­da, pre­ki­nu­to je do do­sta­vlja­nja no­ve pra­vo­sna­žne pre­su­de.
(Tan­jug)