ZA­GREB – Hr­vat­sko pra­vo­su­đe pred­u­zi­ma prav­ne rad­nje u ve­zi s pri­pad­ni­ci­ma tzv. Ar­mi­je BiH, po­tvr­dio je hr­vat­ski pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić. Ka­že da ni­je ri­ječ o uz­vra­ća­nju udar­ca BiH, već da je ri­ječ o is­tra­ga­ma ko­je mo­gu po­sta­ti prav­ni pred­met. Ve­čer­nji list pi­še da Hr­vat­ska na­mje­ra­va da po­dig­ne op­tu­žni­cu pro­tiv Ati­fa Du­da­ko­vi­ća.
Plen­ko­vić ka­že da ne že­li da uti­če na pra­vo­su­đe, već po­bolj­ša pra­vo­sud­nu sa­rad­nju sa su­sjed­nom dr­ža­vom.
„Va­žno je da u pro­ce­si­ma ne bu­de se­lek­tiv­nog pri­stu­pa jer su se ra­ni­je spo­mi­nja­le i oso­be dru­gih na­ci­o­nal­no­sti”, re­kao je Plen­ko­vić, pre­ni­je­la je Al dža­zi­ra Bal­kans.
Na­kon hap­še­nja de­se­to­ri­ce biv­ših pri­pad­ni­ka HVO u Oraš­ju, osum­nji­če­nih da su po­či­ni­li rat­ni zlo­čin nad srp­skim sta­nov­ni­štvom, u Hr­vat­skoj se u po­je­di­ni me­di­ji­ma po­sta­vlja pi­ta­nje za­što zva­nič­ni Za­greb ne uz­vra­ti uda­rac, na pri­mjer, po­di­za­njem op­tu­žni­ce pro­tiv ofi­ci­ra tzv. Ar­mi­je BiH Ati­fa Du­da­ko­vi­ća, ali i dru­gih.
Ri­ječ je, ka­ko na­vo­di za­gre­bač­ki Ve­čer­nji list, o ofi­ci­ri­ma tzv. Ar­mi­je BiH, ko­ji su na po­čet­ku su­ko­ba u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji bi­li ofi­ci­ri JNA i uče­stvo­va­li u su­ko­bi­ma na pro­sto­ru Hr­vat­ske.
List tvr­di da pra­vo­su­đe Hr­vat­ske go­di­na­ma pri­ku­plja do­ka­ze, a ne­ke op­tu­žni­ce su za­vr­še­ne, ali ni­su ak­ti­vi­ra­ne.
Kao je­dan od pri­mje­ra list na­vo­di slu­čaj ve­zan uz ge­ne­ra­la tzv. Ar­mi­je BiH Ati­fa Du­da­ko­vi­ća, ko­ga hr­vat­ska jav­nost naj­vi­še pam­ti sa snim­ka od 6. av­gu­sta 1995, u vri­je­me „Olu­je”. Te­le­vi­zi­je su ta­da za­bi­lje­žle su­sret na ri­je­ci Ko­ra­ni i ru­ko­va­nje hr­vat­skog ge­ne­ra­la Ma­ri­ja­na Ma­re­ko­vi­ća i ko­man­dan­ta V kor­pu­sa tzv. Ar­mi­je BiH Du­da­ko­vi­ća, ko­ji je ta­da Hr­va­ti­ma za­hva­lio zbog spa­sa i de­blo­ka­de Bi­ha­ća.
Ali če­ti­ri go­di­ne pri­je tog do­ga­đa­ja Du­da­ko­vić je bio ma­jor JNA te je, ka­ko je to po­sle po­ka­zao je­dan sni­mak iz JNA, ko­ju je 2006. u po­sje­du ima­la No­va TV, ko­man­do­vao na­pa­dom ten­kov­sko-me­ha­ni­zo­va­ne ko­lo­ne ko­ja je po­sle spa­li­la hr­vat­sku op­šti­nu Lo­vi­nac i sva okol­na se­la.
Ta­da je i u ka­sni­jim da­ni­ma, ka­ko se na­vo­di, ma­sa­kri­ra­no ne­ko­li­ko de­se­ti­na Hr­va­ta, a njih oko 2.000 spa­si­lo se pje­ši­ce, kroz šu­me i vr­ho­ve Ve­le­bi­ta.
Hr­vat­sko pra­vo­su­đe (u Ri­je­ci) po­kre­nu­lo je i su­đe­nje zbog tih zlo­či­na, pa je bi­lo za­in­te­re­so­va­no i za ulo­gu Du­da­ko­vi­ća. Ali, pi­še list, su­di­lo se sa­mo Sr­bi­ma, i to u od­sut­no­sti.
Ve­čer­nji sa­zna­je da je za Du­da­ko­vi­ća Dr­žav­no tu­ži­la­štvo Hr­vat­ske (DORH) pri­ku­pi­lo do­ku­men­ta­ci­ju ve­za­nu uz nje­gov rat­ni put 1991, kao ofi­ci­ra JNA, a ko­ja ga te­re­ti za uče­stvo­va­nje u rat­nim zlo­či­ni­ma kod Lo­vin­ca, kao i u na­pa­di­ma na Za­dar.
Du­da­ko­vić je, ina­če, u Za­dru za­vr­šio sred­nju ško­lu, 1976. za­vr­šio je voj­nu aka­de­mi­ju KoV JNA, smjer ar­ti­lje­ri­ja, a ka­da je po­čeo su­kob u Hr­vat­skoj, 1991. bio je u Ar­ti­lje­rij­skom škol­skom cen­tru u Za­dru, imao čin ma­jo­ra JNA, a oba­vljao je i funk­ci­ju na­čel­ni­ka ar­ti­lje­ri­je u bri­ga­di u Kni­nu, ka­da mu je ko­madant bio Rat­ko Mla­dić.RTS


Od­ba­cio op­tu­žbe

Op­tu­žni­ca pro­tiv Du­da­ko­vi­ća je kom­ple­ti­ra­na, a na­vod­no ju je u la­di­ca­ma DORH-a za­dr­žao biv­ši glav­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Mla­den Ba­jić.
Na­vod­no je DORH is­tra­ži­vao i even­tu­al­no Du­da­ko­vi­će­vo uče­šće u slu­ča­ju ubi­stva ge­ne­ra­la HVO-a Vla­de Šan­ti­ća, ko­ji je po­gu­bljen sve­ga ne­ko­li­ko mje­se­ci pri­je „Olu­je”, a sum­nja­lo se da su ga li­kvi­di­ra­li pri­pad­ni­ci biv­še Ar­mi­je BiH. Du­da­ko­vić je ove op­tu­žbe od­ba­cio.
List na­vo­di da su i Se­fer Ha­li­lo­vić, Ne­džad Aj­na­džić, Mel­vu­din Be­šić, Se­ad De­lić, Na­hid Me­hić, Mir­sad Bez­dob Kan, Ne­delj­ko Ve­ra­ja i kao ofi­ci­ri biv­še JNA uče­sto­va­li u su­ko­bu na pro­sto­ru Hr­vat­ske.