VA­ŠING­TON – U Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma će 8. no­vem­bra bi­ti odr­ža­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri na ko­ji­ma će se 225 mi­li­o­na Ame­ri­ka­na­ca sa pra­vom gla­sa od­lu­či­va­ti iz­me­đu de­mo­krat­skog kan­di­da­ta Hi­la­ri Klin­ton i re­pu­bli­kan­skog Do­nal­da Tram­pa.
Me­dij ocje­nju­ju, po­zi­va­ju­ći se na an­ke­te, da iz­bo­ri ni­kad ni­su bi­li ne­iz­vje­sni­ji, a naj­no­vi­je is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja ko­je su spro­ve­li „Va­šing­ton post” i TV sta­ni­ca Ej-Bi-Si po­ka­zu­je da Hi­la­ri Klin­ton vo­di za pet pro­cent­nih po­e­na u od­no­su na Tram­pa (48-43).
Od­la­ze­ći ame­rič­ki pred­sjed­nik Ba­rak Oba­ma po­zvao je de­mo­kra­te svih et­nič­kih pri­pad­no­sti da iza­đu na iz­bo­re za 45. pred­sjed­ni­ka SAD i da­ju glas Hi­la­ri Klin­ton, upo­zo­riv­ši da su na koc­ki sud­bi­na Sje­di­nje­nih Dr­ža­va i svi­je­ta.
Na ne­dav­nom sku­pu u Sje­ver­noj Ka­ro­li­ni is­ta­kao je da je re­pu­bli­kan­ski pro­tiv­kan­di­dat Do­nald Tramp pri­jet­nja te­ško ste­če­nim gra­đan­skim slo­bo­da­ma.
Pred­iz­bor­nu kam­pa­nju obi­lje­ži­la je bes­po­šted­na bor­ba dvo­je kan­di­da­ta i stal­ne me­đu­sob­ne op­tu­žbe za ne­spo­sob­nost, ali i afe­ra po­nov­nog otva­ra­nja is­tra­ga FBI-ja pro­tiv Klin­to­no­ve zbog spor­ne upo­tre­be pri­vat­nog i-mej­la u slu­žbe­ne svr­he.
Kam­pa­nju su obi­lje­ži­le i Tram­po­ve spor­ne iz­ja­ve o že­na­ma, iz­bje­gli­ca­ma, kao i skan­dal u ve­zi sa tim da li je iz­bje­ga­vao pla­ća­nje po­re­za, ali i tvrd­nje da Ru­si­ja po­ku­ša­va da uti­če na is­hod iz­bo­ra.
Pred­iz­bor­na kam­pa­nja pom­no je pra­će­na ši­rom svi­je­ta, uklju­ču­ju­ći ze­mlje Bal­ka­na, ko­je naj­vi­še za­ni­ma šta će do­la­zak Klin­to­no­ve ili Tram­pa na vlast zna­či­ti za ovaj re­gi­on.
Ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Sr­bi­ji Kajl Skat is­ti­če da su SAD još za­in­te­re­so­va­ne za Bal­kan, nje­go­vu sta­bil­nost, bu­duć­nost i raz­voj kao i za po­mi­re­nje iz­me­đu ze­ma­lja u ovom re­gi­o­nu i sma­tra da po­sle iz­bo­ra ne­će bi­ti pro­mje­na u po­li­ti­ci SAD pre­ma ovom re­gi­o­nu.
„Ta po­li­ti­ka je ba­zi­ra­na na ono­me što je bi­lo pri­je če­ti­ri go­di­ne, pri­je de­set go­di­na – sta­bil­nost, eko­nom­ski rast, evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je za one ko­ji ih ho­će, evrop­ske in­te­gra­ci­je za one ko­ji ho­će to, ta­ko da ne­će bi­ti pro­mje­na”, re­kao je Skat.
On je, me­đu­tim, ša­lji­vo pri­mi­je­tio da bi kan­di­dat­ki­nji de­mo­kra­ta oči­to bi­lo dra­go što Sr­bi ne­ma­ju pra­vo gla­sa na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma u SAD, na­kon što je, to­kom se­mi­na­ra na Ko­pa­o­ni­ku, na nje­go­vo pi­ta­nje za ko­ga bi srp­ski stu­den­ti gla­sa­li ka­da bi mo­gli, ve­ći­na po­di­gla ru­ku za glas re­pu­bli­kan­skom kan­di­da­tu Do­nal­du Tram­pu.
„To je pra­vo sva­kog čo­vje­ka da ima svo­je mi­šlje­nje, ali na kra­ju kra­je­va sa­mo Ame­ri­kan­ci gla­sa­ju i to će bi­ti iz­bor Ame­ri­ka­na­ca”, za­klju­čio je Skat.
Ina­če, gla­sa se u jed­nom kru­gu u sva­koj od 50 ame­rič­kih sa­ve­znih dr­ža­va i gra­du Va­šing­to­nu.
Po­bje­da u po­je­di­noj dr­ža­vi od­re­đu­je ka­ko će gla­sa­ti čla­no­vi iz­bor­nog ko­le­gi­ju­ma, ti­je­la ko­je za­pra­vo bi­ra pred­sjed­ni­ka SAD.
Ko­le­gi­jum ima 538 čla­no­va. Sa­ve­zne dr­ža­ve su u iz­bor­nom ko­le­gi­ju­mu za­stu­plje­ne sra­zmjer­no bro­ju sta­nov­ni­ka.
Ka­li­for­ni­ja kao naj­mno­go­ljud­ni­ja ame­rič­ka dr­ža­va ima naj­vi­še elek­to­ra (55), a sli­je­de je Tek­sas (38), Nju­jork i Flo­ri­da (po 29).
Sla­bo na­se­lje­ne dr­ža­ve po­put Alja­ske, Ver­mon­ta, De­la­ve­ra, Va­jo­min­ga ili Mon­ta­ne ima­ju sa­mo po tri elek­to­ra.
Čla­no­vi iz­bor­nog ko­le­gi­ju­ma bi­ra­ju pred­sjed­ni­ka i pot­pred­sjed­ni­ka 19. de­cem­bra, ali to je uglav­nom for­mal­nost, pre­no­se me­di­ji.
Po­bje­đu­je onaj kan­di­dat ko­ji osvo­ji 270 elek­to­ra, ap­so­lut­nu ve­ći­nu od 538.
Uz dva iz­u­zet­ka u sa­ve­znim dr­ža­va­ma vla­da na­če­lo „po­bjed­nik no­si sve” – kan­di­dat ko­ji u toj dr­ža­vi osvo­ji ve­ći­nu gla­so­va bi­ra­ča, ne­za­vi­sno ko­jom raz­li­kom, osva­ja sve nje­ne elek­to­re. Iz­u­ze­ci su Ne­bra­ska i Mejn ko­ji elek­to­re di­je­le sra­zmjer­no bro­ju osvo­je­nih gla­so­va.
Taj si­stem one­mo­gu­ća­va kan­di­da­ti­ma tre­ćih stra­na­ka da se do­mog­nu Bi­je­le ku­će.
Ne­ke dr­ža­ve tra­di­ci­o­nal­no gla­sa­ju za de­mo­kra­te, dru­ge su za re­pu­bli­kan­ce, zbog če­ga se kan­di­da­ti u kam­pa­nja­ma fo­ku­si­ra­ju na onih de­se­tak dr­ža­va ko­je od iz­bo­ra do iz­bo­ra mi­je­nja­ju stra­nu – me­đu nji­ma su naj­va­žni­je one sa naj­ve­ćim bro­jem elek­to­ra po­put Flo­ri­de (29), Pen­sil­va­ni­je (20) i Oha­ja (18).
Ame­ri­kan­ci 8. no­vem­bra bi­ra­ju i no­vi sa­ziv Pred­stav­nič­kog do­ma Kon­gre­sa i tre­ći­nu sa­zi­va Se­na­ta.
Dva­na­est od 50 ame­rič­kih dr­ža­va u uto­rak će bi­ra­ti no­ve gu­ver­ne­re.(Tan­jug)


Sklo­njen s bi­ne usred go­vo­ra

Re­pu­bli­kan­skog kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka SAD Do­nal­da Tram­pa obez­bje­đe­nje je pri­vre­me­no sklo­ni­lo sa bi­ne to­kom pred­iz­bo­r­nog sku­pa u Na­va­di zbog la­žne uz­bu­ne, do ko­je je do­šlo ka­da je ne­ko u ma­si uz­vik­nuo „pi­štolj”, po­sle če­ga je jed­na oso­ba za­dr­ža­na u pri­tvo­ru.
Do in­ci­den­ta je do­šlo u gra­du Ri­no na­kon što je je­dan mu­ška­rac iz go­mi­le po­di­gao tran­spa­rent sa nat­pi­som „Re­pu­bli­kan­ci pro­tiv Tram­pa”, pre­no­si Roj­ters.
Tram­pa su, po­tom, dvo­ji­ca pri­pad­ni­ka obez­bje­đe­nja uhva­ti­li za ra­me­na i od­ve­li ga iza bi­ne, dok su po­li­caj­ci iz­ve­li sa sku­pa sa ru­ka­ma iza le­đa mu­škar­ca iz go­mi­le.
„Ni­ko ni­je re­kao da će nam bi­ti la­ko. Ni­ka­da nas ne­će za­u­sta­vi­ti”, re­kao je Tramp na­kon što se vra­tio na bi­nu.
U sa­op­šte­nju taj­ne slu­žbe na­vo­di se da na­kon pro­vje­re uhap­še­nog i pre­tra­ge pod­ruč­ja, ni­je pro­na­đe­no ni­ka­kvo oruž­je.
Mu­ška­rac Ostin Krit, ko­ji je za­dr­žan u pri­tvo­ru na­kon in­ci­den­ta, re­kao je za te­le­vi­zi­ju KTVN-2 da je on pri­sta­li­ca Re­pu­bli­kan­ske par­ti­je i da je na mi­ting do­šao ka­ko bi iz­ra­zio pro­ti­vlje­nje Tram­pu. Iz­bo­ri za pred­sjed­ni­ka SAD za­ka­za­ni su za 8. no­vem­bar.(RTS)


Ga­uk za­bri­nut ako po­bi­je­di Tramp

BER­LIN - Nje­mač­ki pred­sjed­nik Jo­a­him Ga­uk iz­ra­zio je za­bri­nu­tost zbog mo­guć­no­sti da u SAD po­bi­je­di re­pu­bli­kan­ski kan­di­dat za Bi­je­lu ku­ću Do­nald Trump, ko­ga na­zi­va „ne­pred­vi­dlji­vim”.
On u in­ter­vjuu nje­mač­kom ma­ga­zi­nu „Špi­gel” uka­zu­je na opa­snost od auto­kra­ti­je u SAD.
„Ni­smo u mo­guć­no­sti re­ći što bi mo­gli oče­ki­va­ti od Do­nal­da Trum­pa kao pred­sjed­ni­ka i to za me­ne pred­sta­vlja pro­blem, kao i za broj­ne oso­be, ka­ko u SAD ta­ko i ov­dje”, iz­ja­vio je Ga­uk za „Špi­gel”, pre­no­si Fe­na.
„Nje­go­va ne­pred­vi­dlji­vost” je raz­log za­bri­nu­to­sti, do­dao je on.
„Za­bri­nut sam gle­da­ju­ći što se do­ga­đa u Všing­to­nu”, ka­zao je nje­mač­ki pred­sjed­nik či­je su nad­le­žno­sti vi­še po­ča­sne pri­ro­de ali či­je se mi­šlje­nje po­štu­je u ze­mlji.
Ga­uk je iz­ra­zio na­du da će „ame­rič­ka de­mo­kra­ti­ja na­sta­vi­ti da funk­ci­o­ni­še”.(Tan­jug)


Pens: Prav­ne op­ci­je u slu­ča­ju spor­nog is­ho­da

VA­ŠING­TON - Re­pu­bli­kan­ski pot­pred­sjed­nič­ki kan­di­dat Majk Pens iz­ja­vio je ju­če da će tim Do­nal­da Tram­pa pri­hva­ti­ti „ja­san is­hod” pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u SAD, ali je do­dao da, u slu­ča­ju spor­nih re­zul­ta­ta, sva­ka stra­na za­dr­ža­va prav­ne op­ci­je.
„U kam­pa­nji je ja­sno da­to na zna­nje da će ja­san is­hod, oči­gled­no, obje stra­ne pri­hva­ti­ti. Ali mi­slim i da su obje kam­pa­nje bi­le ve­o­ma ja­sne da u slu­ča­ju spor­nih re­zul­ta­ta, za­dr­ža­va­ju sva prav­na sred­stva”, re­kao je Pens u in­ter­vjuu za „Foks njuz”.
Re­pu­bli­kan­ski kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka SAD Do­nald Tramp je ra­ni­je u ne­ko­li­ko na­vra­ta iz­no­sio sum­nje u po­šten is­hod iz­bo­ra, tvr­de­ći da pred­sjed­nič­ka tr­ka po­či­nje da li­či na „na­mje­šte­ne iz­bo­re”. On je u po­sled­njoj te­le­vi­zij­skoj de­ba­ti sa kan­di­dat­ki­njom de­mo­kra­ta Hi­la­ri Klin­ton od­bio da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li će pri­hva­ti­ti re­zul­ta­te iz­bo­ra u slu­ča­ju da bu­de po­ra­žen.(Tan­jug)