BRI­SEL – U Evrop­skoj uni­ji ne po­sto­ji ne­ka po­seb­na za­bri­nu­tost oko raz­vo­ja, ni­ti se vi­di ne­ka pri­jet­nja su­ko­bi­ma na za­pad­nom Bal­ka­nu i sta­nje se sa­mo re­dov­no ana­li­zi­ra, što po­ka­zu­je i su­sret še­fo­va di­plo­ma­ti­ja EU u po­ne­dje­ljak, na či­jem dnev­nom re­du je kri­za u Si­ri­ji i na Bli­skom is­to­ku, re­kli su iz­vo­ri EU u Bri­se­lu.
To pred­sta­vlja od­go­vor di­plo­ma­ta u Sa­vje­tu mi­ni­sta­ra EU na pi­ta­nje agen­ci­je Be­ta ka­ko EU gle­da na ve­li­ku po­li­tič­ku i me­đu­na­ci­o­nal­nu po­dvo­je­nost u Ma­ke­do­ni­ji, na spor oko pro­sla­ve Da­na Re­pu­bli­ke Srp­ske u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, na za­teg­nu­tost i su­ko­be vla­sti i opo­zi­ci­je na Ko­so­vu, kao i na ob­ja­šnje­nja o „od­bram­be­nom ja­ča­nju” ko­ja vla­da­ju­ći kru­go­vi u Be­o­gra­du i Za­gre­bu da­ju za ku­po­vi­nu sa­vre­me­nog na­o­ru­ža­nja.
Zva­nič­ni­ci su ka­za­li da tre­nut­no ne­ma pri­pre­ma za otva­ra­nje no­vih pre­go­va­rač­kih po­gla­vlja o član­stvu Sr­bi­je u EU, iako je Hr­vat­ska po­vu­kla sve za­mjer­ke u ve­zi s po­gla­vljem 26, či­je je otva­ra­nje bi­lo pri­pre­mlje­no u de­cem­bru.
– Vje­ro­vat­no je da će to po­gla­vlje i još ne­ka dru­ga mo­ći da se se otvo­re po­čet­kom mar­ta, re­kli su di­plo­mat­ski iz­vo­ri.
Oni su ob­ja­sni­li da je do za­ple­ta oko po­gla­vlja 26 do­šlo i zbog to­ga što je šef hr­vat­ske di­plo­ma­ti­je uoči mi­ni­star­skog za­si­je­da­nja EU u de­cem­bru naj­pri­je re­kao da za­mjer­ki ne­ma, da bi on­da ipak sa­op­štio da za­mjer­ke osta­ju na sna­zi i to zbog su­ge­sti­je jed­ne va­žne vla­de i vi­so­kog funk­ci­o­ne­ra EU. Is­po­sta­vi­lo se da za ta­kvu tvrd­nju hr­vat­skog mi­ni­stra ni­je bi­lo osno­va, ali je otva­ra­nje po­gla­vlja ipak od­lo­že­no.
Ne­zva­nič­no se u evrop­skim i me­đu­na­rod­nim di­plo­mat­skim kru­go­vi­ma na­vo­di da to sve do­du­še go­vo­ri da sta­nje na za­pad­nom Bal­ka­nu ni­je sre­đe­no ona­ko ka­ko se že­li, ali se na­vo­di da je­di­ni put, na ko­jem će EU in­si­sti­ra­ti, je­su evrop­ske re­for­me i po­mi­re­nje kao ja­ka pri­vlač­na sna­ga za otva­ra­nje vra­ta član­stva u Uni­ji.
Zva­nič­ni­ci u Bri­se­lu su agen­ci­ji Be­ta že­lje­li da uka­žu i na to da je ame­rič­ki pot­pred­sjed­nik Džo Baj­den ko­sov­skom pred­sjed­ni­ku Ha­ši­mu Ta­či­ju u če­tvr­tak u Va­šing­to­nu upra­vo sta­vio do zna­nja da „SAD pod­sti­ču vla­du Ko­so­va da na­sta­vi da na­pre­du­je u di­ja­lo­gu sa Sr­bi­jom i spro­vo­di re­for­me ka­ko bi se za­u­zda­la ko­rup­ci­ja i pod­sta­kao pri­vred­ni rast na Ko­so­vu”.
Baj­den je u su­šti­ni po­no­vio ono što je u av­gu­stu 2016. re­kao i u Pri­šti­ni, a to je da Ko­so­vo ne mo­že ra­ču­na­ti na ame­rič­ku po­dr­šku, ni­ti na­pre­dak ka EU, ako ne spro­vo­di spo­ra­zu­me u di­ja­lo­gu s Be­o­gra­dom, po­seb­no kad je ri­ječ o for­mi­ra­nju Za­jed­ni­ce srp­skih op­šti­na.
Ta­či je, isto kao i hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­no­vić, do­šao u Va­šing­ton da sa­zna ka­kve se pro­mje­ne na Bal­ka­nu mo­gu oče­ki­va­ti po­što ad­mi­ni­stra­ci­ja no­vog ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa pre­u­zme vlast 20. ja­nu­a­ra, ima­ju­ći u vi­du i to da su svi Al­ban­ci da­li pot­pu­nu po­dr­šku i no­vac za kam­pa­nju po­ra­že­nom iz­bor­nom kan­di­da­tu Hi­la­ri Klin­ton, pri­mi­je­ti­li su me­đu­na­rod­ni di­plo­mat­ski iz­vo­ri u Bri­se­lu.
Ta­či je sad po­nu­dio pu­nu sa­rad­nju i Tram­pu, pa i do­sad u Pri­šti­ni sma­tra­nom „ve­li­kom ne­pri­ja­te­lju”, ru­skom pred­sjed­ni­ku Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu.
Ne­dav­no je po­li­tič­ku i eko­nom­sku po­dr­šku u An­ka­ri Ta­či za­tra­žio i od tur­skog pred­sjed­ni­ka Ta­ji­pa Re­dže­pa Er­do­ga­na, ko­ji je zah­ti­je­vao da se na Ko­so­vu za­tvo­re sve obra­zov­ne usta­no­ve s pro­gra­mom i nov­cem ključ­nog Er­do­ga­no­vog po­li­tič­kog ne­pri­ja­te­lja, tur­skog islam­skog vjer­skog i po­li­tič­kog vo­đe Fe­tu­la­ha Gu­le­na, ko­ji ži­vi u iz­bje­gli­štvu u Ame­ri­ci.
Er­do­gan je po­nu­dio da se to za­mi­je­ni dje­lo­va­njem tur­ske fon­da­ci­je Ma­a­rif, i za­tva­ra­nje Gu­le­no­vih ško­la za­tra­žio ta­ko­đe u Bo­sni i Al­ba­ni­ji i od vo­đe Bo­šnja­ka Ba­ki­ra Izet­be­go­vi­ća i al­ban­skog pre­mi­je­ra Edi­ja Ra­me, što je Ra­ma od­bio.
Hr­vat­ska pre­sjed­ni­ca je za hr­vat­ske me­di­je i jav­nost u ne­ja­snoj po­lu­pri­vat­noj po­sje­ti Va­šing­to­nu za­tra­ži­la da SAD bu­du vi­še pri­sut­ne na Bal­ka­nu.
A že­lje­la je da sa­zna ne­će li Tram­po­va vla­da sma­nji­ti za­ni­ma­nje i upliv na Bal­ka­nu, ako sve go­vo­ri da Tramp na­mje­ra­va da s Ru­si­jom sklo­pi glo­bal­ni sa­vez s ključ­nim pri­o­ri­te­tom bit­ke pro­tiv naj­ve­će svjet­ske opa­sno­sti, a to je Islam­ska dr­ža­va Ira­ka i Si­ri­je i islam­ski te­ro­ri­zam.
Na opa­sku Be­te evrop­skim i me­đu­na­rod­nim di­plo­ma­ta­ma da je ne­mo­gu­će ote­ti se za­ključ­ku da se i na za­pad­nom Bal­ka­nu ja­sno vi­de te­žnje i po­te­zi ka pre­u­stroj­stvu od­no­sa sna­ga i re­gi­o­nal­nih od­no­sa, ima­ju­ći u vi­du i pi­sa­nje „Vol­strit žur­na­la” o mo­gu­ćoj „No­voj Jal­ti na Bal­ka­nu” i po­ru­ke biv­ših vi­so­kih funk­ci­o­ne­ri CIA da tre­ba ići i na pro­mje­nu gra­ni­ca, od­go­vor je gla­sio da to „mo­gu bi­ti sa­mo prob­ni ba­lo­ni, baš kao što je to oci­je­nio i srp­ski mi­ni­star Ivi­ca Da­čić”.
Ali op­šti za­klju­čak je­ste da će u od­no­si­ma ve­li­kih si­la, pri­je sve­ga SAD i Ru­si­je, do­ći do stra­te­ških pro­mje­na i do­go­vo­ra, a to će uti­ca­ti di­je­lom i na raz­voj na za­pad­nom Bal­ka­nu i tre­ba­lo bi da une­se ve­ću sta­bil­nost i spo­zna­ju u re­do­vi­ma po­li­tič­kih sna­ga da je mi­ran raz­voj je­di­ni mo­guć, jer ni Ame­ri­ka, ni Evro­pa, ni­ti Ru­si­ja, ne že­le i ne­će do­pu­sti­ti rat­ne su­ko­be u re­gi­o­nu. (Be­ta)