Rek­tor­ka Rad­mi­la Voj­vo­dić i njen su­prug, am­ba­sa­dor Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić ima­ju po tri pri­ma­nja iz dr­žav­nog bu­dže­ta, za ko­ja se mje­seč­no iz­dva­ja 6.925 eura. Ovom brač­nom pa­ru, kao i broj­nim dru­gim funk­ci­o­ne­ri­ma iz vla­sti, ko­ji ima­ju po ne­ko­li­ko pri­ma­nja iz bu­dže­ta, te za­ra­de, sa broj­nih funk­ci­ja ko­je po­kri­va­ju, ni­je­su za­mr­znu­te usled re­strik­tiv­nih mje­ra šted­nje ko­je je Vla­da na­met­nu­la, u naj­ve­ćoj mje­ri, naj­u­gro­že­ni­ji­ma.
Rad­mi­la Mi­ću­no­vić na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re (UCG) i Rek­to­ra­tu pri­ma 1.966 eura, u Etič­kom ko­mi­te­tu Kli­nič­kog cen­tra (KCCG) 162, a kao is­tak­nu­ti kul­tur­ni stva­ra­lac 715 eura. Upr­kos za­ra­di na UCG, ko­ja je če­ti­ri pu­ta ve­ća od pro­sječ­ne za­ra­de u dr­ža­vi, rek­tor­ki ni­je za­mr­znu­ta na­ci­o­nal­na pen­zi­ja ko­ju pri­ma kao is­tak­nu­ti kul­tur­ni stva­ra­lac. Na­su­prot to­me, maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce, ko­je su ostva­ri­le na­kna­du po tom osno­vu, mo­ra­le su da se od­rek­nu in­va­lid­skog do­dat­ka ko­je su pri­ma­le, ili da za­mr­znu pen­zi­ju ko­ju su ostva­ri­le.
Tri pri­ma­nja uz bu­dže­ta ima i njen su­prug Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić, ko­ji kao am­ba­sa­dor za­ra­đu­je 3.132 eura, na UCG još 235, a kao is­tak­nu­ti kul­tur­ni stva­ra­lac 715 eura.
Pen­zi­je ni­je­su za­mr­znu­te ni pen­zi­o­ne­ri­ma – funk­ci­o­ne­ri­ma, ko­ji su na­kon pen­zi­o­ni­sa­nja po­no­vo vra­će­ni u dr­žav­nu slu­žbu. Ri­ječ je o di­rek­to­ru Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je Sre­te­nu Ra­do­nji­ću, ko­ji u toj in­sti­tu­ci­ji za­ra­đu­je 1.500 eura mje­seč­no, dok mu pen­zi­ja iz­no­si 935 eura. Pen­zi­o­ner je i di­rek­tor Agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) De­jan Pe­ru­ni­čić. On je u ANB la­ni za­ra­đi­vao 1.745 eura. Kao pen­zi­o­ner pri­ma 848 eura, dok je kao ak­tiv­ni rad­nik do­bi­jao sred­stva ko­ja mu pri­pa­da­ju po za­ko­nu, kao što su va­ri­ja­bi­le.
I dio čla­no­va Vla­de ima du­pla pri­ma­nja. Mi­ni­stru prav­de Zo­ra­nu Pa­ži­nu pla­ta je pri­je uve­ća­nja iz­no­si­la 965 eura, dok je kao član Sud­skog sa­vje­ta do­bi­jao oko 600. No­vi mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić, po­red mi­ni­star­ske pla­te od 1.969 eura, pri­ma još 1.147 kao van­red­ni pro­fe­sor na dr­žav­nom uni­ver­zi­te­tu.
Mi­ni­star fi­nan­si­ja Dar­ko Ra­du­no­vić pri­ma­će mi­ni­star­sku pla­tu i na­kna­du po osno­vu član­stva u Sa­vje­tu za fi­nan­sij­sku sta­bil­nost Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re (CBCG).
I mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić pri­ma­će pla­tu kao član Vla­de. Po­red to­ga, an­ga­žo­van je i na UCG, gdje je kao asi­stent u na­sta­vi pro­sječ­no za­ra­đu­je 550 eura.
Di­rek­tor Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve Bo­ži­dar Vuk­sa­no­vić ta­ko­đe ima na­ci­o­nal­nu pen­zi­ju kao vr­hun­ski spor­ti­sta. Po­red pla­te u Upra­vi od 1.103 eura, ko­li­ko je la­ni pri­mao, on do­dat­no pri­ho­du­je 950 u vi­du sport­ske na­dok­na­de.
I po­sla­nik Li­be­ral­ne par­ti­je An­dri­ja Po­po­vić ima du­pla pri­ma­nja. On je u Skup­šti­ni ra­ni­je za­ra­đi­vao oko 1.440 eura, dok kao vr­hun­ski spor­ti­sta ima na­ci­o­nal­nu pen­zi­ju ko­ja iz­no­si 958.
Iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) sma­tra­ju da u te­škoj eko­nom­skoj si­tu­a­ci­ji u ko­joj se Cr­na Go­ra na­la­zi, uvo­đe­nje mje­ra šted­nje je­ste je­dan od neo­p­hod­nih ko­ra­ka, ali da je po­treb­no pa­žlji­vo i od­go­vor­no pri­stu­pi­ti ka­ko bi se pro­ci­je­ni­lo gdje se i ka­ko tre­ba šte­dje­ti. Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u CGO Želj­ka Ćet­ko­vić is­ti­če da šted­nju tre­ba za­po­če­ti ogra­ni­ča­va­njem ne­na­mjen­skog tro­še­nja bu­džet­skih sred­sta­va, sma­nje­njem vi­so­kih iz­da­ta­ka za raz­li­či­te be­ne­fi­ci­je funk­ci­o­ne­ra, utje­ri­va­njem po­re­skog du­ga, itd.
– Pra­ve­dan pri­stup šted­nji tre­ba da uklju­či sve dru­štve­ne gru­pa­ci­je, a ne da se­lek­tiv­no tar­gi­ti­ra one gra­đa­ne i gra­đan­ke ko­ji­ma su so­ci­jal­na da­va­nja naj­po­treb­ni­ja, a što je iz­gle­da na­mje­ra pred­lo­že­nih mje­ra šted­nje. To on­da uru­ša­va ustav­ni prin­cip so­ci­jal­ne prav­de, a do­dat­no po­ka­zu­je da se dr­ža­va pre­ma gra­đa­ni­ma raz­li­či­to od­no­si za­vi­sno od nji­ho­ve eko­nom­ske mo­ći, od­no­sno da će­mo ima­ti gra­đa­ne pr­vog i dru­gog re­da, pri če­mu je oni­ma ko­ji spa­da­ju u pri­vi­le­go­va­ne sve do­zvo­lje­no, a ra­čun će pla­ća­ti oni ko­ji naj­ma­nje ima­ju mo­guć­no­sti za to – ka­za­la je Ćet­ko­vić za „Dan“.
Sma­tra da bi mje­re šted­nje tre­ba­lo da bu­du rav­no­mjer­no ras­po­re­đe­ne, do­da­ju­ći da su ko­ri­sni­ci dr­žav­ne pen­zi­je jed­na gru­pa ko­ja cr­pi zna­ča­jan iz­nos sred­sta­va iz dr­žav­nog bu­dže­ta.
– Ove pen­zi­je ni­je­su za­ne­mar­lji­ve, vi­še­stru­ko su ve­će od obič­nih pen­zi­ja, kao i od pro­sječ­ne za­ra­de u Cr­noj Go­ri. Pi­ta­nje je sto­ga za­što se Vla­da Cr­ne Go­re opre­di­je­li­la da po­šte­di ovu gru­pa­ci­ju i od njih na­či­ni po­vla­šće­nu gru­pu ko­ja de­fi­ni­tiv­no ne­će na svom dže­pu osje­ti­ti te­ži­nu od­ri­ca­nja i ušte­de – uka­za­la je ona.
Re­strik­tiv­nim mje­ra­ma šted­nje, ko­je je Vla­da pred­lo­ži­la, a skup­štin­ska ve­ći­na usvo­ji­la, pred­vi­đe­no je sma­nje­nje na­kna­da za maj­ke za oko 25 od­sto, na ko­ji­ma pla­ni­ra­ju da ušte­de oko 15 mi­li­o­na eura. S dru­ge stra­ne, funk­ci­o­ne­ri, či­je su za­ra­de i do 3.000 eura, svo­ja pri­ma­nja su sma­nji­li za sve­ga osam od­sto. Sma­nje­njem svo­jih pri­ma­nja pla­ni­ra­ju da ušte­de ne­pu­nih dva mi­li­o­na.
Iz­mje­na­ma za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, ko­je je Skup­šti­na usvo­ji­la 15 da­na pri­je iz­bo­ra, bi­lo je pred­vi­đe­no da đa­ci či­ji su ro­di­te­lji ne­za­po­sle­ni do­bi­ju dječ­ji do­da­tak. Vla­da je, par ne­dje­lja na­kon iz­bo­ra, od­lu­či­la da sto­pi­ra dječ­ji do­da­tak, i da pri­mje­nu tog za­ko­na od­lo­ži za šest mje­se­ci. Taj pred­log ta­ko­đe je usvo­ji­la Skup­šti­na. Za­mr­za­va­nje mi­nu­log ra­da pred­lo­že­no je kao jed­na od mje­ra šted­nje, ali je ona od­lo­že­na do dalj­njeg.
Vla­da je pred­lo­ži­la i uvo­đe­nje ak­ci­za na go­ri­vo u iz­no­su od de­vet cen­ti, te rast PDV-a za kom­pju­ter­sku opre­mu. Pre­ma bu­dže­tu za 2017. go­di­nu, dra­stič­no su sma­nje­ni iz­no­si za so­ci­jal­na da­va­nja, po­ro­dilj­ske na­dok­na­de i sl. A.O.

Sve ve­ći so­ci­jal­ni jaz

Želj­ka Ćet­ko­vić upo­zo­ra­va da Vla­da svo­jim po­stup­ci­ma pro­du­blju­je iona­ko već ve­li­ki so­ci­jal­ni jaz.
– Na jed­noj stra­ni ta­ko ima­mo po­vla­šće­ne vi­še­stru­kim pri­ma­nji­ma, ne­sma­nje­nim na­kna­da­ma, be­ne­fi­ci­ja­ma i ne­do­dir­lji­vim sta­tu­som, dok se dru­gi mar­gi­na­li­zu­ju i sta­vlja­ju u te­žak po­lo­žaj. Mi­slim da je va­žno da u te­škim tre­nu­ci­ma i kao dr­ža­va i kao dru­štvo po­lo­ži­mo i is­pit ljud­sko­sti i pra­vič­no­sti i da upra­vlja­nje ovom kri­zom uklju­či re­al­no sa­gle­da­va­nje pro­ble­ma i nji­ho­vih uzro­ka, a shod­no to­me da se du­go­roč­ni­je pla­ni­ra­ju i tran­spa­rent­ni­je i pra­vič­ni­je tro­še dr­žav­na sred­stva. Uosta­lom, uzi­ma­nje od onih ko­ji ne­ma­ju ni­je ni­šta do­bro do­ni­je­lo ni vla­da­ma ni dru­štvi­ma u ko­ji­ma se to de­ša­va­lo – is­ta­kla je ona.