Po­moć­nik mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va i šef Sek­to­ra za bi­la­te­ral­nu sa­rad­nju Go­ran Alek­sić re­kao je da je Sr­bi­ja sprem­na da na­sta­vi raz­go­vo­re o raz­gra­ni­če­nju s Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom i Hr­vat­skom, ali da je u slu­ča­ju Hr­vat­ske “lop­ta” u nji­ho­vom dvo­ri­štu, a nad­le­žno­sti de­le­ga­ci­je BiH za raz­go­vo­re ni­su na istom ni­vou kao srp­ske, pa je pre­go­vo­re, dok se ovi pro­ble­mi ne ri­je­še, te­ško na­sta­vi­ti.
Alek­sić je Tan­ju­gu iz­ja­vio da raz­go­vo­ri sa Hr­vat­skom o raz­gra­ni­če­nju na Du­na­vu “tap­ka­ju u mje­stu” šest go­di­na, is­ti­ču­ći da pred­log hr­vat­ske stra­ne o rje­še­nju ni­je odr­živ i ute­me­ljen na me­đu­na­rod­noj prav­noj prak­si.
-Za­la­že­mo se za prin­cip za­sno­van na me­đu­na­rod­nom pra­vu i ko­ji je pri­mi­je­njen u ve­ći­ni ze­ma­lja u ko­ji­ma Du­nav pred­sta­vlja gra­ni­cu, a to je da gra­nič­na li­ni­ja ide sre­di­nom ri­je­ke, od­no­sno po naj­du­bljim plov­nim tač­ka­ma- ka­zao je Alek­sić.
Uka­zao je da je taj prin­cip pri­mi­je­njen u raz­gra­ni­če­nji­ma Ne­mač­ke i Austri­je, Austri­je i Slo­vač­ke, Ru­mu­ni­je i Bu­gar­ske, Sr­bi­je i Ru­mu­ni­je, ali da Hr­va­ti sma­tra­ju da gra­ni­ca tre­ba da me­an­dri­ra i da se us­po­sta­vi na prin­ci­pu ka­ta­star­skih par­ce­la.
-Gra­ni­ca bi ta­ko pre­si­je­ca­la Du­nav na vi­še mje­sta, a to je za nas neo­dr­živ prin­cip- re­kao je Alek­sić.
Pi­ta­nje raz­gra­ni­če­nja na Du­na­vu iz­me­đu re­pu­bli­ka biv­še Ju­go­sla­vi­je re­gu­li­sa­no je za­ko­nom o usta­no­vlje­nju Auto­nom­ne po­kra­ji­ne Voj­vo­di­ne 1945. go­di­ne, u či­jem do­no­še­nju je, ka­ko ka­že Alek­sić, uče­stvo­va­la i Hr­vat­ska.
-Od ta­da, pa do ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je srp­ski or­ga­ni su ima­li vlast na te­re­nu, i ni­je se po­sta­vlja­lo pi­ta­nje nad­le­žno­sti, na­po­mi­nje Alek­sić i ddo­a­je da je s Hr­va­ti­ma na te­mu raz­gra­ni­če­nja do­sad odr­ža­no de­vet sa­sta­na­ka.
Po­sled­nji put Me­đu­dr­žav­na ko­mi­si­ja se sa­sta­la 2011. go­di­ne, a sle­de­ći sa­sta­nak je tre­ba­la da za­ka­že hr­vat­ska stra­na.
U slu­ča­ju da Hr­va­ti ne pri­hva­te prin­cip po ko­jem bi se vo­di­li da­lji raz­go­vo­ri, Alek­sić na­vo­di da po­sto­je raz­li­či­ti me­ha­ni­zmi u me­đu­na­rod­nom pra­vu.
-Za­la­že­mo se pri­je sve­ga za bi­la­te­ral­no rje­še­nje, ali uko­li­ko ono ni­je mo­gu­će po­sto­je dru­gi me­ha­ni­zmi, ili ar­bi­tra­ža ili me­đu­na­rod­ni sud- re­kao je Alek­sić.
Na pi­ta­nje da li sma­tra da bi u tom slu­ča­ju hr­vat­ska stra­na mo­gla da uspo­ri put Sr­bi­je ka EU, od­go­vo­rio je da su u slu­ča­ju raz­gra­ni­če­nja Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, Hr­va­ti po­sti­gli do­go­vor sa Slo­ven­ci­ma, ko­ji je po­tvr­dio prin­cip da bi­la­te­ral­na pi­ta­nja ne tre­ba da ome­ta­ju di­na­mi­ku pri­stu­pa­nja EU.
-Bi­lo bi ne­ko­rekt­no s nji­ho­ve stra­ne da se pre­ma Sr­bi­ji pri­mi­je­ni dru­ga­či­ji stav, re­kao je on.M.Nj.


Hi­dro­e­lek­tra­ne da pri­pad­nu Sr­bi­ji

Go­vo­re­ći o raz­go­vo­ri­ma s bo­san­skom stra­nom, po­moć­nik mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va je na­veo da je Sr­bi­ja 2001. go­di­ne osno­va­la Me­đu­dr­žav­nu di­plo­mat­sku ko­mi­si­ju za pi­ta­nje raz­gra­ni­če­nja i sa BiH i da je od ta­da odr­ža­no 15 sa­sta­na­ka ka­ko bi se ri­je­ši­li pro­ble­mi “me­đe” dvi­je dr­ža­ve.
Srp­ska stra­na, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, tra­ži “ap­so­lut­nu nad­le­žnost” nad dva ka­pi­tal­na objek­ta, hi­dro­e­lek­tra­na­ma “Zvor­nik” i “Ba­ji­na Ba­šta”, kao i nad di­je­lom pru­ge Be­o­grad-Bar, u du­ži­ni od 11 ki­lo­me­ta­ra, ko­ja se pro­te­že i kroz BiH.
-Pre­vas­hod­no je va­žno utvr­di­ti prin­cip na osno­vu ko­ga će Sr­bi­ja i BiH da se raz­gra­ni­če. Po­treb­no je re­gu­li­sa­ti gra­ni­cu u cje­lo­sti, jer ima par ka­pi­tal­nih obje­ka­ta ko­ji su za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju ve­o­ma va­žni i ko­ji bi tre­ba­lo da bu­du ob­u­hva­će­ni ugo­vo­rom o raz­gra­ni­če­nju. S ob­zi­rom na to da hi­dro­e­lek­tra­ne ko­ji su u nad­le­žno­sti Sr­bi­je spa­ja­ju dvi­je oba­le, tre­ba­lo bi to re­gu­li­sa­ti i ugo­vo­rom, da dru­gi dio elek­tra­ne i te­ri­to­ri­ja na ko­joj se na­la­zi, pri­pad­ne Sr­bi­ji, po­ja­šnja­va Alek­sić.