Re­pu­bli­ka Srp­ska da­nas obi­lje­ža­va Dan us­po­sta­vlja­nja Op­šteg okvir­nog spo­ra­zu­ma za mir u BiH, a pred­sjed­nik tog en­ti­te­ta Mi­lo­rad Do­dik po­ru­ču­je da Re­pu­bli­ka Srp­ska kao dr­ža­vo­tvor­ni en­ti­tet za­jed­no sa Fe­de­ra­ci­jom BiH tvo­ri „Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu”, te da bi ona mo­gla bi­ti za­jed­ni­ca dr­ža­va – Re­pu­bli­ke Srp­ske i Fe­de­ra­ci­je BiH, a da su sve dru­go, ka­ko ka­že, pra­zna na­kla­pa­nja. U Fe­de­ra­ci­ji BiH, 21. no­vem­bar – pot­pi­si­va­nje Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma ko­jim je okon­čan rat u BiH, ne obi­lje­ža­va se kao pra­znik.
Pred­sjed­nik RS na­vo­di da je Re­pu­bli­ka Srp­ska dr­ža­va ko­ja po­sto­ji od 9. ja­nu­a­ra 1991. go­di­ne i da je svo­jom dr­žav­no­šću, ko­ja se u skla­du sa me­đu­na­rod­nim pra­vom, sa­sto­ji od te­ri­to­ri­je, efek­tiv­ne vla­sti i na­ro­da, uče­stvo­va­la u mi­rov­nim pre­go­vo­ri­ma to­kom gra­đan­skog ra­ta u BiH od 1992. do 1995. go­di­ne.
U autor­skom tek­stu, ob­ja­vlje­nom u Gla­su Srp­ske, Do­dik je če­sti­tao gra­đa­ni­ma RS pra­znik i uka­zao da je Re­pu­bli­ka Srp­ska svo­ju dr­žav­nu sa­mo­stal­nost uni­je­la u za­vr­šne mi­rov­ne pre­go­vo­re u Dej­to­nu od 1. do 21. no­vem­bra 1995. go­di­ne.
Pod­sje­tio je da je ame­rič­ki di­plo­ma­ta za­du­žen za mi­rov­ne pre­go­vo­re iz­me­đu za­ra­će­nih stra­na na pro­sto­ru pred­rat­ne BiH Ri­čard Hol­bruk u svo­joj knji­zi „Za­vr­ši­ti rat” na­veo da je ubje­đi­vao Ali­ju Izet­be­go­vi­ća pri­je pre­go­vo­ra da pri­hva­ti ime Re­pu­bli­ka Srp­ska.
Do­dik je na­po­me­nuo i da je član Pred­sjed­ni­štva „Re­pu­bli­ke BiH” Mi­ro La­zo­vić na­veo da je Hol­bruk re­kao da je po­sto­ja­nje en­ti­te­ta Re­pu­bli­ka Srp­ska za­vr­še­na stvar, da po­sto­je dva en­ti­te­ta i da se mo­že pra­vi­ti kon­cept Usta­va BiH sa­mo iz­vla­če­ći iz dva en­ti­te­ta onaj sa­dr­žaj ko­ji će omo­gu­ći­ti da se sa­ču­va dr­ža­va da ko­li­ko-to­li­ko bu­de funk­ci­o­nal­na i sta­bil­na.
– A en­ti­te­ti su pre­ni­je­li na ni­vo BiH sa­mo ogra­ni­če­ni dio svo­jih nad­le­žno­sti. La­žno i bez­o­bra­zno bo­šnjač­ke po­li­tič­ke struk­tu­re u Sa­ra­je­vu po­ku­ša­va­ju pred­sta­vi­ti da je „dr­ža­va BiH” ne­što pre­ni­je­la, od­no­sno da­la en­ti­te­ti­ma – pi­še Do­dik.
Na­po­me­nuo je da Ustav BiH od­re­đu­je da će od Dej­to­na slu­žbe­no ime bi­ti „Bo­sna i Her­ce­go­vi­na”, te da bi ne­što bi­lo dr­ža­va u nje­nom ustav­nom na­zi­vu mo­ra bi­ti od­re­đe­nje dr­žav­nog ure­đe­nja, po­put sa­ve­zna re­pu­bli­ka (Nje­mač­ka), re­pu­bli­ka (Sr­bi­ja), (Ru­ska) fe­de­ra­ci­ja...
Pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske je na­veo da ne po­sto­ji ni­ka­kav unu­tra­šnji prav­ni kon­ti­nu­i­tet iz­me­đu „Re­pu­bli­ke BiH” i dej­ton­ske BiH.
– Dej­ton­skoj „Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni” Ustav BiH ne do­dje­lju­je ni­ka­kvu te­ri­to­ri­ju, jer te­ri­to­ri­ja pri­pa­da en­ti­te­ti­ma – Re­pu­bli­ci Srp­skoj 49 od­sto i Fe­de­ra­ci­ji BiH 51 od­sto. „Bo­sna i Her­ce­go­vi­na” ni­je iz­bor­na je­di­ni­ca za bi­lo šta, jer su iz­bor­ne je­di­ni­ce iz­vor­no pra­vo en­ti­te­ta. „Bo­sna i Her­ce­go­vi­na” ni­je su­bjekt pro­me­na anek­sa Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, već to pra­vo pri­pa­da is­klju­či­vo en­ti­te­ti­ma – is­ta­kao je Do­dik.
Na­gla­sio je da su en­ti­te­ti dr­ža­ve u ve­ćem ka­pa­ci­te­tu ne­go „Bo­sna i Her­ce­go­vi­na”, što po­tvr­đu­je i stav Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je Sa­vje­ta Evro­pe, ko­ji od­re­đu­je da se na bu­du­će spo­ra­zu­me en­ti­te­ta o pro­mje­ni Usta­va BiH i dru­gih anek­sa Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma pri­mje­nju­je Beč­ka kon­ven­ci­ja o pra­vu me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra.
Do­dik je u tek­stu na­veo da Re­pu­bli­ka Srp­ska ima pra­vo na us­po­sta­vlja­nje spe­ci­jal­nih ve­za sa su­sjed­nim dr­ža­va­ma, te da Re­pu­bli­ka Srp­ska Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti UN re­dov­no do­sta­vlja iz­vje­šta­je o sta­nju i od­no­si­ma u „Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni”, ko­jih je do sa­da bi­lo 18.
Pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske je is­ta­kao da „Bo­sna i Her­ce­go­vi­na” ima sa­mo tri or­ga­na ko­je pre­ma Usta­vu BiH u svom na­zi­vu ima­ju od­red­ni­cu BiH – Pred­sjed­ni­štvo, Ustav­ni sud, Cen­tral­na ban­ka.
– U svom na­zi­vu Par­la­men­tar­na skup­šti­na i Sa­vjet mi­ni­sta­ra, kao ni nje­go­va dva mi­ni­star­stva – spolj­nih po­slo­va i spolj­ne tr­go­vi­ne, po Usta­vu BiH ne­ma­ju od­red­ni­cu „BiH”. Po Dej­ton­skom spo­ra­zu­mu i ne­pro­mi­je­nje­nom i va­že­ćem Usta­vu BiH, Re­pu­bli­ka Srp­ska ima pred­sjed­ni­ka, Na­rod­nu skup­šti­nu, vla­du, Ustav­ni sud, Vr­hov­ni sud i dru­ge su­do­ve, Tu­ži­la­štvo, voj­sku, po­li­ci­ju, ca­ri­nu, sve po­re­ze kao svo­je iz­vor­ne pri­ho­de, oba­vje­štaj­nu i bez­bjed­no­snu slu­žbu i sve dru­ge dr­žav­ne funk­ci­je ko­je ni­je pre­ne­la na „Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu” – na­veo je Do­dik.
Po­ru­čio je da Re­pu­bli­ka Srp­ska kao dr­ža­vo­tvor­ni en­ti­tet za­jed­no sa Fe­de­ra­ci­jom BiH tvo­ri „Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu”, te da bi ona mo­gla bi­ti za­jed­ni­ca dr­ža­va – Re­pu­bli­ke Srp­ske i Fe­de­ra­ci­je BiH, a da su sve dru­go pra­zna na­kla­pa­nja.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, či­nje­ni­ca je da je u dej­ton­ske pre­go­vo­re ušla Sa­ve­zna Re­pu­bli­ka Ju­go­sla­vi­ja, ko­ju je spo­ra­zu­mom od 29. av­gu­sta 1995. go­di­ne Re­pu­bli­ka Srp­ska ovla­sti­la da u nje­no ime pot­pi­še de­lo­ve mi­rov­nog pla­na ko­ji se od­no­se na Re­pu­bli­ku Srp­sku.
– Pre­go­vo­ri­ma u Dej­to­nu pret­ho­di­lo je pot­pi­si­va­nje „Do­go­vo­re­nih osnov­nih prin­ci­pa” u Že­ne­vi 8. sep­tem­bra 1995. go­di­ne, a po­tom „Na­sta­vak do­go­vo­re­nih osnov­nih prin­ci­pa”, pot­pi­san u Nju­jor­ku 26. sep­tem­bra. Pot­pi­sni­ci su bi­li Re­pu­bli­ka Srp­ska i „Re­pu­bli­ka BiH” – na­veo je Do­dik.
Do­dik je is­ta­kao da pre­ma va­že­ćem i ne­pro­mi­je­nje­nom Usta­vu BiH, en­ti­te­ti­ma pri­pa­da­ju sve dr­žav­ne nad­le­žno­sti ko­je Usta­vom ni­je­su iz­ri­či­to do­di­je­lje­ne „BiH”.
– Za sva­ku no­vu nad­le­žnost ko­ju ne pred­vi­đa dej­ton­ski Ustav BiH, tre­ba­lo je da en­ti­te­ti u skla­du sa Beč­kom kon­ven­ci­jom za­klju­če spo­ra­zum o pro­mje­ni i do­pu­ni Usta­va BiH i po­tom u skla­du sa ustav­nom pro­ce­du­rom usvo­je amand­ma­ne u Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni – na­gla­sio je Do­dik.
Do­dik je do­dao da bi stva­ra­njem ustav­nog osno­va bi­lo mo­gu­će do­ni­je­ti za­ko­ne o od­bra­ni, pra­vo­su­đu, PDV-u, kao i usta­no­vi­ti no­ve in­sti­tu­ci­je na ni­vou BiH.
– Po­što to ni­je ura­đe­no, pre­ma Dej­ton­skom spo­ra­zu­mu ustav­ne nad­le­žno­sti Re­pu­bli­ke Srp­ske su i da­lje – od­bra­na sa voj­skom Re­pu­bli­ke Srp­ske, pra­vo­su­đe, ca­ri­na, gra­nič­na slu­žba, po­li­ci­ja, fi­nan­si­je, po­re­zi i sve dru­ge nad­le­žno­sti ko­je ina­če pri­pa­da­ju su­ve­re­nim dr­ža­va­ma – po­ru­čio je Do­dik.
(RTS)


Do­dik: Da je Sr­bi­ja pri­hva­ti­la odva­ja­nje KiM i mi bi­smo se odvo­ji­li

Pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik iz­ja­vio je da je po­li­ti­ka oču­va­nja te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta, ko­ju za­stu­pa Sr­bi­ja, pre­pre­ka odva­ja­nju Re­pu­bli­ke Srp­ske.
– Da je u onom tre­nut­ku Sr­bi­ja, ka­da se Ko­so­vo odvo­ji­lo, re­kla da je to okej, mi bi­smo se si­gur­no do sa­da već odvo­ji­li – re­kao je Do­dik u in­ter­vjuu za Doj­če ve­le.
Ako Be­o­grad od­lu­či da pri­zna ko­sov­sku ne­za­vi­snost, ka­že Do­dik, on se ne bi pro­ti­vio, ali bi to zna­či­lo da i Re­pu­bli­ka Srp­ska mo­že da bu­de ne­za­vi­sna.
– Ako po­sto­je pra­va za jed­ne, on­da mo­ra­ju da po­sto­je pra­va i za dru­ge – re­kao je Do­dik.
Pred­sjed­nik RS je is­ta­kao da re­fe­ren­dum o ne­za­vi­sno­sti tog en­ti­te­ta tre­nut­no ni­je in­sti­tu­ci­o­nal­na te­ma za Ba­nja­lu­ku, ali po­na­vlja da je BiH „pro­pa­la dr­ža­va”.
Do­dik je pre­ci­zi­rao da Sr­bi­ma od­go­va­ra Dej­ton­ski spo­ra­zum ona­ko ka­ko je na­pi­san, ali ne ka­ko je iz­mi­je­njen.
– Va­nu­stav­na Bo­sna na­ma ne od­go­va­ra, ustav­na Bo­sna nam od­go­va­ra. Ali to ni­ko ne­će da ču­je – ka­že Do­dik.(RTS)