- Piše: Mihailo Medenica

Ko­je to pra­vo ima­te da iz­da­te i na­po­slet­ku pri­zna­te Ko­so­vo i Me­to­hi­ju i ko­ju to oba­ve­zu, osim od Bo­ga da­tu, da to ni­ka­da ne uči­ni­te jer, po­na­vljam i do­vi­je­ka ću – Ko­so­vo i Me­to­hi­ja su na­fo­ra sva­kog Sr­bi­na! Jed­na­ko ro­đe­nog, još ne­ro­đe­nog, umr­log, vje­ru­ju­ćeg, ne­vje­ru­ju­ćeg, jer Go­spod vje­ru­je u nas i ka­da mi ne vje­ru­je­mo u nje­ga, a Go­spod je, zna­te li, se­bi i ovom ve­li­kom na­ro­du sku­ćio sve­ti­nje na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji da va­zda zna ku­da će sti­ći i ka­da ne zna ka­mo ide, da du­ša za­ko­na­či i ka­da ti­je­lo ne­ma gdje, da vas­kr­sa­va sva­kim no­vim ju­trom i kad mu se uči­ni da je ži­vot tek tje­sko­ba pu­sta!
Te­la­li­te ka­ko je vri­je­me da ras­kr­sti­mo s mi­to­vi­ma ne shva­ta­ju­ći, si­ra­ci tu­žni, da ne­ma op­se­ni­jeg mi­ta do vas i da „unu­tra­šnjim di­ja­lo­gom” slu­ži­te li­tur­gi­ju se­bi na li­va­di ja­da, če­me­ra i ni­štav­no­sti – mr­ski i vje­tro­me­ti­ni što bi­je o ta kle­pa­la sa­zda­na od da­sa­ka po­to­nu­lih la­đa ko­je upor­no po­ku­ša­va­te da po­ri­ne­te!
Va­ši su ko­ri­je­ni ko u ma­slač­ka, la­ko vam je za­pa­ti­ti se bi­lo gdje, eno vas po­lja pu­na u ne­mi­lu i ne­dra­gu, a da­li ste se­bi za pra­vo da za­ti­re­te ko­ri­je­nje vje­ko­va!
Ne mo­že se šu­pljom gla­vom o peć­ki šam-dud, pa­sti ne­će a zvo­ni­će gla­ve ja­u­kom ne­čo­vje­štva i za­smr­dje­će sto­pe ne­lju­di…
Ka­že­te, to će bi­ti kraj­nji uslov za ula­zak Sr­bi­je u EU? Do ju­če ste go­vo­ri­li ka­ko ni­ko ne uslo­vlja­va pri­zna­nje Ko­so­va (va­zda iz­o­sta­vlja­ju­ći da do­da­te i ono Me­to­hi­ja, jer opo­mi­nje, oba­ve­zu­je, pa­ra du­šu na po­la…) za­rad član­stva u taj pu­tu­ju­ći cir­kus gdje nas če­ka­ju ra­ši­re­nih ru­ku ka­ko bi sla­vo­do­bit­no na­ja­vi­li no­vu atrak­ci­ju: „A, sa­da, po­što­va­ni gle­da­o­ci – Sr­bi­ja kao po­sled­nja dre­si­ra­na meč­ka Evro­pe! Pri­đi­te, uda­ri­te je, šut­ni­te, plju­ni­te u li­ce – ne­će vam ni­šta, da­li smo joj fla­šu pi­va za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, vi­di­te ka­ko se te­tu­ra ko pre­cva­la ku.va na­kon na­por­ne no­ći…”!
Če­mu uop­šte član­stvo ako nam va­lja raš­čla­ni­ti se pri­je to­ga?!
Vje­ru­je­te li da će­mo bi­ti išta dru­go do kr­pa­re o ko­je će bri­sa­ti ze­mlju s gro­bo­va ko­je iz­da­je­te, po­što pre­tr­če pre­ko njih tje­ra­ju­ći pri­pi­tu meč­ku u trk i do­vi­je­ka je pla­še­ći re­še­tom?!
Če­ga će­mo to bi­ti rav­no­prav­ni u tu­đi­ni ka­da se na svo­je osje­ća­mo tu­đim?!
Vje­ru­je­te li, za­i­sta, da će nas ika­da pri­mi­ti u to brat­stvo jed­na­kih i onih na ko­je jed­na­ki po­dig­nu no­ge da od­mo­re, ko na ša­mli­cu..?
Za­i­sta vje­ru­je­te da će­te iz­da­jom Ko­so­va i Me­to­hi­je sa­ču­va­ti re­sto Sr­bi­je?!
Vje­ru­je­te li da bez Ko­so­va i Me­to­hi­je po­sto­ji Sr­bi­ja, bez kao po­pa­ran ge­o­graf­ski po­jam, kao list lje­sko­vi­ne kad ga otrg­ne­te po­što ve­li­ka nu­žda po­tje­ra u oma­re?! Mi­sli­te da bu­duć­no­sti tre­ba­mo kao pro­sac ko­ji je po mla­du do­šao uz sva­to­ve od sjen­ki i pri­ka­za, s bu­kli­jom otro­va i žu­či da na­zd­ra­ve dok umje­sto ja­bu­ke ga­đa­ju ko­ju pre­o­sta­lu srp­sku gla­vu…
Je­ste li, na po­slet­ku, pi­ta­li na­rod že­li li u tu uni­ju go­ro­pa­di, ili je sa­svim do­volj­no da vi „unu­tra­šnjim di­ja­lo­gom” od­go­vo­ri­te na pi­ta­nja ko­ja ne že­li­te da ču­je­te?!
Da­kle, za­što iz­da­ju na­zi­va­te „prav­no oba­ve­zu­ju­ćim do­go­vo­rom” kad pra­va ne­ma­te da oba­ve­zu­je­te Sr­bi­ju ni na ka­kav do­go­vor s pro­la­zno­šću, mi­mo onog ko­ji ima s vječ­no­šću?!
Ne za­va­ra­vaj­te se da Sr­bi­ja po­sto­ji bez Ko­so­va i Me­to­hi­je!
Po­sto­ja­će sa­mo po­tr­gan ge­o­graf­ski po­jam ko­ji će vre­me­nom bli­je­dje­ti, či­li­ti i ne­sta­ti kao pla­men vo­šta­ni­ce!
Upa­lje­ne za du­šu svi­ma ko­ji su da­li ži­vo­te za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, Sr­bi­ju vas­cije­lu, kao i za oprost grije­ha va­šeg neo­pro­sti­vog!
Ako već tre­ba da ras­kr­sti­mo s mi­to­vi­ma – ras­kr­sti­mo s tim o Evrop­skoj uni­ji!
Na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji nam je i ko­li­jev­ka i grob, a u toj uni­ji – po­vo­dac, br­nji­ca i fla­ša pi­va, pa meč­ko igraj…
Da­je­te sto­ži­nu za kor­bač, ubi­je­đe­ni da smo „prav­no oba­ve­zu­ju­će bu­da­le”!
Da­je­te prag da bi­smo sju­tra pi­ta­li mo­že­mo li da pre­ko­ra­či­mo?!
Oti­ma­te maj­ci di­je­te da bi sju­tra mo­gla da mu po­sta­ne hra­ni­telj, ako is­pu­ni uslo­ve!
Prav­no oba­ve­zu­ju­će, ra­zu­mi­je se…