Izvještaj američkog časopisa „Mother Jones” izazvao je politički zemljotres u Albaniji: tamo piše da je firma „Biniatta Trade”, koja postoji samo kao ime na poštanskom sandučiću, uplatila stotine hiljada dolara za kampanju koju je za Demokratsku partiju Albanije (PD) radila američka lobistička firma „Nick Muzin Company”.
Američki časopis piše da se iza ove fiktivne firme krije – finansiranje iz Rusije. Stranka PD je potvrdila redovan ugovor sa kompanijom „Nick Muzin”, ali naglašava da za promociju u SAD nije platila više od 25.000 dolara. Izvor preostalog novca koji je „Nick Muzin Company” navela da je dobila za svoj rad za PD ostao je nejasan do danas.
To je skandal sa eksplozivnom snagom, uglavnom zbog toga što se pominje Rusija – zemlja koju Albanci baš ne vide kao prijatelja. Demokratska partija energično se brani od optužbi, kaže da je to prljava kampanja političke konkurencije, Socijalističke partije (PS) Edija Rame, piše „Dojče vele”.
Generalni sekretar socijalista Taulant Bala u razgovoru za DW odbacuje optužbe i poziva na sveobuhvatnu istragu:
– Ovo je pitanje nacionalne bezbjednosti Albanije ako se sjetimo stare tendencije Rusije da širi svoj uticaj. Albanija je jedina zemlja koja se za sada pokazala imunom na to.
U međuvremenu, albanske vlasti takođe istražuju ovaj slučaj.
Prašina koja se digla izbacila je na površinu staro zlo: Kako se finansiraju glavne stranke u Albaniji i odakle potiče novac? Albanske stranke već godinama plaćaju ogromne sume za lobiranje u inostranstvu. Tu su i troškovi za glamurozne manifstacije tokom izborne kampanje, što u siromašnoj zemlji poput Albanije ostavlja gorak ukus u ustima.
Direktor Instituta za političke studije Afrim Krasnići govori o klijentelističkom sistemu.
– Formalno, stranke navode svoje troškove i finansiranje – ali bez detalja. A, van sistema, brojke koji se ne prijavljuju Centralnoj izbornoj komisiji, višestruko su veće.
To se ne odnosi samo na Albaniju, kaže Johana Dajmel iz njemačkog Društva za jugoistočnu Evropu.
– Problem tajnog i ilegalnog finansiranja stranaka, totalni nedostatak transparentnosti, nažalost, jedan je od ključnih problema u regionu. Novac se ili direktno prosleđuje političarima i strankama ili se koriste drugi, indirektni kanali, kao što je finansiranje odgovarajućih medija i lojalnih kompanija.
Ali, u Albaniji ima ispada posebne vrste. Politikolog Krasnići se bavio slučajem troje albanskih poslanika koji su u medijima otvoreno priznali da su u poslednjoj predizbornoj kampanji odgovarajućim strankama uplatili i do milion eura. Krasnići je saznao da se te sume ne nalaze u zvaničnim dokumentima Centralne izborne komisije. On je javno zatražio da tužioci istraže ove slučajeve. Međutim, nadležni organ nije smatrao za shodno da ispituje stvar.
Da li je albanska politika igračka u rukama kriminalnih grupa? Te sumnje se često izražavaju u albanskim medijima. Poznato je da je poslednjih godina na političkim funkcijama bilo nekoliko ljudi sa kriminalnom prošlošću. Samo pod pritiskom EU i albanske opozicije, 2015. je usvojen zakon o dekriminalizaciji kojim se, između ostalog, predviđa da osuđena lica ne mogu biti članovi parlamenta. To je dovelo do pada nekih poznatih političara.
Da stranke često žele da sakriju svoje izvore finansiranja, potvrdio je prije nekoliko dana i Klement Zguri, šef Centralne izborne komisije. Njegova institucija zahtijeva transparentnost.
Ali baš ovaj najvažniji organ kontrole je u suštini nemoćan. U Centralnoj izbornoj komisiji, koja imenuje kontrolore partija, stranke su predstavljene proporcionalno, po snazi, čime praktično mogu blokirati odluke. To su idealni uslovi za prikrivanje tokova novca. Stoga se u Albaniji borba za transparentnost smatra uzaludnom. Krasnići to naziva „prećutnim paktom stranaka da se ne dozvoli uvid u ove često ilegalne poslove”.
OEBS zato poziva na izmjenu zakona. U odgovoru na upit DW, OEBS potvrđuje da postojeće zakonodavstvo o finansiranju stranaka ima propuste – posebno u izbornim kampanjama. „Zakon ne garantuje adekvatnu transparentnost obavještenja o finansiranju izborne kampanje jer ne zahtijeva izvještaj prije samih izbora”. Pored toga, OEBS traži da kontrolori i Centralna izborna komisija imaju potpuni pristup informacijama. Ali, pitanje je da li će albanske stranke to dozvoliti.