Mu­sli­ma­ni ni­je­su te­ro­ri­sti, islam ne­ma ni­ka­ve ve­ze sa te­ro­ri­zmom, a vri­je­đa­nje bož­jih po­sla­ni­ka ne pred­sta­vlja slo­bo­du go­vo­ra, po­ru­če­no je ju­če sa pro­test­nog sku­pa u Ro­ža­ja­ma, ko­ji su or­ga­ni­zo­va­le NVO „Mo­je Ro­ža­je” i „Va­tan”. Vi­še sto­ti­na gra­đa­na Ro­ža­ja pro­te­sto­va­lo je ju­če zbog ka­ri­ka­tu­ra u fran­cu­skom ne­djelj­ni­ku „Šar­li Eb­do“, ali i u dru­gim me­di­ji­ma, ko­ji­ma se vri­je­đa pro­rok Mu­ha­med.
Imam El­din Pe­pić je u ime Islam­ske za­jed­ni­ce Cr­ne Go­re is­ta­ko je da je ne­pri­hva­tlji­vo da bi­lo ko vri­je­đa i bla­ti po­sla­ni­ka Mu­ha­me­da.
– Na­ša je mo­ral­na oba­ve­za i du­žnost da bra­ni­mo na­šeg po­slaa­ni­ka. On nam je dra­ži i od nas sa­mih. Na­pa­di i uvre­de na nje­ga ni­su no­vost – to tra­je već 1450 go­di­na Ži­vi­mo u vre­me­nu ve­li­ke smut­nje, ko­ja je go­ra i že­šća od ubi­ja­nja – re­kao je Pe­pić.
On je do­dao da je za po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na ubi­je­no 10 mi­li­o­na mu­sli­ma­na a ni­ko zbog to­ga ni­je pro­te­sto­vao.
– Me­đu­tim, ka­da je ubi­je­no 10 fran­cu­skih ka­ri­ka­tu­ri­sta, ci­je­li svi­jet je ustao na no­ge. Mi osu­đu­je­mo ubi­ja­nje, ali se pi­ta­mo da li je krv mu­sli­ma­na jef­ti­ni­ja od ne­či­je dru­ge kr­vi. Na raz­ne na­či­ne po­ku­ša­va se ka­lja­ti po­sla­nik Mu­ha­med ka­ko bi se lju­di od­vra­ti­li od isla­ma. Čak se ko­ri­ste i poj­mo­vi dži­ha­di­sti, islam­ski fun­da­men­ta­li­sti, a naj­če­šći je, mu­sli­man­ski te­ro­ri­zam. Islam ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa te­ro­ri­zmom i mu­sli­ma­ni ni­su te­ro­ri­sti – is­ta­kao je Pe­pić.
Ka­ko je do­dao, sva­ko ko bi­lo šta lo­še ura­di a ima bi­lo ka­kve ve­ze sa isla­mom od­mah se pro­zi­va kao islam­ski te­ro­ri­sta.
– Me­đu­tim, ka­da je An­ders Brej­vik u Nor­ve­škoj ubio 80 lju­di, tvr­de­ći da to ra­di u ime hri­šćan­stva, ni­ko ga ni­je pro­zvao te­ro­ri­stom. Ka­da ir­ska re­pu­bli­kan­ska voj­ska ubi­je na hi­lja­de lju­di ni­ko ih ne na­zi­va ka­to­lič­kim te­ro­ri­sti­ma. Ja­sno je da te­ro­ri­zam ne­ma ni vje­ru ni na­ci­ju, ali se da­nas naj­če­šće pri­pi­su­je mu­sli­ma­ni­ma. Ono što se de­si­lo u Pa­ri­zu ni­ko­me ne­će do­ni­je­ti do­bro, a na­ma osta­je da sli­je­di­mo po­sla­ni­kov put lju­ba­vi – po­ru­čio je Pe­pić.
Pred­stav­nik NVO „Mo­je Ro­ža­je” Amar Škri­jelj po­ru­čio je da se mir mo­ra nje­go­va­ti i ču­va­ti.
Ako ne­ko­ga vri­je­đa­te i ismi­ja­va­te nje­go­ve sve­ti­nje, on­da je to di­rek­tan atak na mir. Ako ne­ko jav­no iz­ra­zi da vo­li svo­ga po­sla­ni­ka, da ga vo­li vi­še ne­go što čo­vjek vo­li svo­ju dje­cu, svo­je ro­di­te­lje i sa­mog se­be, sa­svim je ja­sno da je za nje­ga uvre­da ka­da ne­ko vri­je­đa pro­ro­ka Mu­ha­me­da. Mi smo ov­dje sa je­di­nom po­ru­kom: uvri­je­di­lo nas je, vri­je­đa nas i uvi­jek će bi­ti ta­ko ako nas ne­ko ismi­ja­va ili iz­vo­di sa­ti­ru na ra­čun po­sla­ni­ka Mu­ha­me­da – re­kao je Škri­jelj.
On je po­ru­čio da se za do­bro čo­vje­čan­stva mo­ra pre­sta­ti sa ta­kvom prak­som.
– Mi vo­li­mo na­šeg po­sla­ni­ka i uvri­je­đe­ni smo ka­ri­ka­tu­ra­ma, ali ne po­dr­ža­va­mo ne­pri­mje­re­ne rad­nje ko­je po­je­din­ci pred­u­zi­ma­ju na svo­ju ru­ku da bi od­bra­ni­li Mu­ha­me­da. Islam ne po­dr­ža­va ni­ka­kav te­ror ni­ti na­sil­ni­štvo, a naj­ve­će je na­sil­ni­štvo ono ko­je je ura­đe­no u ime vje­re. Mi je­smo za slo­bo­du go­vo­ra, ali za slo­bo­du ko­ja ni­ko­ga ne vri­je­đa. Za­la­že­mo se za pra­vo sva­kog čo­vje­ka, za nje­go­vu si­gur­nost od na­pa­da i uvre­da, ali i od ata­ka na nje­go­ve sve­ti­nje – is­ta­kao je Škri­jelj.
Pro­te­stu su pri­su­stvo­va­li i pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve, na če­lu sa pred­sjed­ni­kom Skup­šti­ne op­šti­ne Hu­se­i­nom Kur­ta­gi­ćem.V.Ra.


Ru­si­ja za­bra­ni­la ka­ri­ki­ra­nje sve­ti­te­lja

Ru­ska fe­de­ral­na slu­žba za nad­zor ko­mu­ni­ka­ci­ja Ro­skom­nad­zor upo­zo­ri­la je me­di­je ko­ji su ob­ja­vi­li ka­ri­ka­tu­re pro­ro­ka Mu­ha­me­da da je to pro­tiv za­ko­na te ze­mlje i et­nič­kih nor­mi ko­je u njoj va­že.
– Ši­re­nje ka­ri­ka­tu­ra na re­li­gij­ske te­me u me­di­ji­ma mo­že bi­ti shva­će­no kao uvre­da ili po­ni­ža­va­nje pred­stav­ni­ka vje­ra i re­li­gij­skih gru­pa i kao pod­sti­ca­nje et­nič­ke i re­li­gij­ske mr­žnje, što pred­sta­vlja kr­še­nje ru­skog za­ko­na – na­vo­di se u sa­op­šte­nju ru­ske agen­ci­je.


AN­KE­TA DA­NA
Ad­nan Da­cić: Po­sla­nik Mu­ha­med mi je pre­či od me­ne sa­mog. On ni­je te­ro­ri­sti i te­ro­ri­zam se ne mo­že ve­za­ti za nje­go­vo ime. Mu­sli­ma­ni zbog Hi­tle­ra ni­ka­da ni­su ni po­mi­sli­li da su svi hri­šća­ni fa­ši­sti.

Mer­sin Ka­lač: Vri­je­đa­nje Mu­ha­me­da je uvre­da za sve mu­sli­ma­ne, da­kle uvri­je­đe­no je pre­ko mi­li­jar­du i po lju­di na ovom svi­je­tu. Mu­sli­ma­ni ne vri­je­đa­ju Isu­sa, ni­ti bi­lo ko­jeg bož­jeg po­sla­ni­ka, jer mi vje­ru­je­mo u sve pro­ro­ke. Sma­tram da je uvre­da na ra­čun Mu­ha­me­da ve­o­ma ru­žan čin i ne­mam ri­je­či oprav­da­nja za to.
Se­mir Ša­bo­tić: Uvre­de na ra­čun pro­ro­ka Mu­ha­me­da ne­ljud­ski su čin. Ne­ko tre­ba do­bro da raz­mi­sli o to­me. Ni­je do­bro što su pa­le žr­tve i mi će­mo pro­te­sto­va­ti zbog ono­ga što se de­ša­va u Fran­cu­skoj i Si­ri­ji, a po­ma­lo i na na­šim pro­sto­ri­ma.

Re­ho Ago­vić: Mu­ha­me­da na­pa­da­ju ne­vjer­ni­ci ko­ji ga ne vo­le. Sve se ra­di pro­tiv isla­ma. Mno­gi ni­je­su upu­će­ni da je Mu­ha­med upu­ćen za do­bro svih na­ro­da na svi­je­tu, da je on bla­go­dat. Ja se osje­ćam ve­o­ma po­vri­je­đe­no, ali ne odo­bra­vam zlo­či­ne.

Mit­hat Ša­hić: Oni ko­ji vri­je­đa­ju Mu­ha­me­da sa­mi do­ži­vlja­va­ju po­ni­že­nje. Po­sla­ni­ka ni­ko ne mo­že uvri­je­di­ti jer je on, za­pra­vo, uzor svim lju­di­ma ovog svi­je­ta. Vri­je­đa­nje lju­di po­put Mu­ha­me­da ni­je slo­bo­da me­di­ja, već me­di­je tre­ba oslo­bo­di­ti lju­di ko­ji upu­ću­ju uvre­de. Kao čo­vjek i vjer­nik ve­o­ma se lo­še osje­ćam ka­da ne­ko vri­je­đa Mu­ha­me­da, ali i dru­ge bož­je po­sla­ni­ke.

Re­džep Mu­rić: Vr­lo se ne­u­god­no osje­ćam ka­da ne­ko vri­je­đa bož­jeg po­sla­ni­ka. To je uvre­da za ci­je­li mu­sli­man­ski svi­jet i to je ne­do­pu­sti­vo. Zgro­žen sam onim što se ra­di sa bož­jim po­sla­ni­kom, od­no­sno nje­go­vim pri­ka­zi­va­njem u ne­ga­tiv­nom smi­slu.