Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja do­ni­je­lo je od­lu­ku ko­jom je po­ve­ća­lo so­ci­jal­ne na­kna­de za ma­te­ri­jal­no naj­u­gro­že­ni­je ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­šta za sve­ga tri do šest cen­ti. U od­no­su na po­sled­nju od­lu­ku o uskla­đi­va­nju vi­si­ne osno­ve za ostva­ri­va­nje pra­va na ma­te­ri­jal­no obe­zb­jeđenje i vi­si­ne ma­te­ri­jal­nih da­va­nja iz so­ci­jal­ne i dje­či­je za­šti­te, ko­ju je mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Pre­drag Bo­ško­vić pot­pi­sao u ju­lu 2014. go­di­ne, naj­u­gro­že­ni­ji će za po­ve­ća­nje so­ci­jal­nog da­va­nja u iz­no­su od tri cen­ta mo­ći da pla­te ke­su u su­per­mar­ke­tu.
Pre­ma no­vo­u­tvr­đe­nim iz­no­si­ma so­ci­jal­nih na­kna­da, vi­si­na ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja za jed­no­čla­nu po­ro­di­cu iz­no­si 63,73 eura, za dvo­čla­nu 76,54, za tro­čla­nu 91,85, za če­tvo­ro­čla­nu 108,45, a za fa­mi­li­ju sa pet i vi­še čla­no­va sve­ga 121,16 eura. Raz­li­ke u od­no­su na pro­šlu od­lu­ku po ovim osno­vi­ma po­ra­sle su za mak­si­mal­no šest cen­ti.
Vi­si­na na­kna­de za no­vo­ro­đe­no di­je­te iz­no­si 105,55 eura, što je za pet cen­ti vi­še ne­go la­ni.
Pred­sjed­ni­ca fon­da­ci­je Ban­ka hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić oci­je­ni­la je da je so­ci­jal­na po­moć u na­šoj dr­ža­vi ve­o­ma ni­ska, uka­zu­ju­ći da bi se ona mo­ra­la što pri­je po­ve­ća­ti. Ona je oci­je­ni­la da je po­sled­nja od­lu­ka mi­ni­star­stva po­ka­za­telj ne­po­što­va­nja i ne­bri­ge pre­ma oni­ma ko­ji su u sta­nju ve­li­kog bez­na­đa.
– Ne­ko­li­ko cen­ti po­ve­ća­nja ne mo­že zna­či­ti ni­šta ono­me ko­ji će tu po­moć do­bi­ti, a mo­že se shva­ti­ti kao po­i­gra­va­nje sa sud­bi­nom onih ko­ji su iz mno­gih raz­lo­ga do­šli u po­zi­ci­ju da za­vi­se od dr­žav­ne po­mo­ći – ocje­ni­la je Me­do­je­vi­će­va.
Ona je uka­za­la da su naj­no­vi­je ko­rek­ci­je so­ci­jal­nih pri­ma­nja do­ni­je­le po­ve­ća­nje sa­mo na ne­kim po­zi­ci­ja­ma so­ci­jal­ne po­mo­ći.
– Ra­di se lič­nim in­va­lid­ni­na­ma sa 108,80 eura na 109,15 i po­mo­ći dru­gog li­ca sa 63 eura na 63,20 eura i ni­šta dru­go – uka­za­la je ona.
Me­do­je­vi­će­va is­ti­če da je ko­ri­sni­ku ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce ko­ji ži­vi sam na ras­po­la­ga­nju 2,10 eura dnev­no.
– Dvo­čla­na po­ro­di­ca sva­ko­ga da­na mo­že da po­tro­ši 1,27 eura, tro­čla­na 1,01, če­tvo­ro­čla­na 90 cen­ti, pe­to­čla­na 80 cen­ti. Mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa za če­tvo­ro­čla­no do­ma­ćin­stvo ko­ri­sti se za utvr­đi­va­nje nov­ca ko­ji je neo­p­ho­dan za ku­po­vi­nu mi­ni­mal­nog stan­dar­da ka­lo­ri­ja. Ukup­na vi­jed­nost mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe za ja­nu­ar 2015. go­di­ne iz­no­si­la je 795,70 eura. Ka­da vi­di­mo ko­li­ko je po­treb­no do­ma­ćin­stvu, a sa ko­li­ko nov­ca oni ras­po­la­žu na mje­seč­nom no­vou ne mo­že­mo da se ne za­pi­ta­mo da li je ne­ko ozbi­ljan pro­ci­je­nio da li ko­ri­sni­ci so­ci­jal­ne po­mo­ći ima­ju šan­su da pre­ži­ve – is­ta­kla je Me­do­je­vi­će­va.
Ko­men­ta­ri­šu­ći to što je Mi­ni­star­stvo ra­da pre­u­smje­ri­lo 400.000 eura Na­ci­o­nal­noj tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji, Me­do­je­vi­će­va sma­tra da bi se to mo­glo pro­tu­ma­či­ti kao pla­ni­ra­na ušte­da sred­sta­va za­hva­lju­ju­ći pri­mje­ni in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma (so­ci­jal­nog kar­to­na ) ko­ji će sma­nji­ti zlo­u­po­tre­bu pra­va so­ci­jal­ne za­šti­te.
– Ve­o­ma smo raz­o­ča­ra­ni či­nje­ni­com da je mi­ni­star­stvo od­lu­či­lo da se od­rek­ne ovog iz­no­sa ima­ju­ći u vi­du mi­zer­ne su­me nov­ca ko­je pri­ma­ju so­ci­jal­no ugo­že­ni. Oče­ki­va­li smo da će bi­ti usmje­re­ni ka po­ve­ća­nju iz­no­sa so­ci­ja­ne po­mo­ći ko­ji bi ko­nač­no omo­gu­ći­li po­ro­di­ca­ma ži­vot do­sto­jan čo­vje­ka – na­ve­la je ona.
Ona sma­tra da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji po­tre­ba za otva­ra­njem na­rod­nih ku­hi­nja u svim ve­ćim gra­do­vi­ma, uka­zu­ju­ći da se taj no­vac mo­gao usmje­ri­ti za nji­ho­vo otva­ra­nje.
– Sve­ga oko 400 po­ro­di­ca u Pod­go­ri­ci i oko 80 na Ce­ti­nju ima je­dan to­pli obrok dnev­no, a mno­go njih ima po­tre­bu za istim. U Cr­noj Go­ri ne­ma­mo bes­pla­tan obrok u ško­la­ma kao što to ima­ju sko­ro sve ze­mlje u okru­že­nju. Dje­ca ko­ja ima­ju no­vac ku­pu­ju ne­zdra­ve obro­ke na ki­o­sci­ma u bli­zi­ni ško­la, a dja­ca ko­je ne­ma­ju us­kra­će­na su za obrok. Di­je­te ko­je je glad­no ima sla­bi­ju kon­cen­tra­ci­ju i ostva­ru­je sla­bi­ji uspjeh u ško­li, a da ne go­vo­ri­mo o po­sle­di­ca­ma na zdrav­stve­no sta­nje – na­vo­di ona.
Me­do­je­vi­će­va sma­tra da je po­treb­no otva­ri­ti so­ci­jal­ne pro­dav­ni­ce u ko­ji­ma bi so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­ji, po be­ni­fi­ci­ra­nim ci­je­na­ma, ku­po­va­li naj­o­snov­ni­je ži­vot­ne ne­mir­ni­ce i hi­gi­jen­ska sred­stva.
– U Cr­noj Go­ri ve­li­ki broj so­ci­jal­no ugro­že­nih ne­ma ri­je­še­no stam­be­no pi­ta­nje, već naj­ve­ći dio so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­ri­sti za pla­ća­nje ve­o­ma lo­šeg smje­šta­ja. So­ci­jal­na po­dr­ška sa­mo­hra­nim maj­ka­ma je ne­a­de­kvat­na. Ne­ma­mo ni sklo­ni­šta za bes­kuć­ni­ke iako smo uvi­dje­li po­tre­bu za nji­ma. Da­kle, mno­go je bi­lo na­či­na na ko­ji su se kva­li­tet­ni­je mo­gla utro­ši­ti sred­stva iz Mi­ni­stra­stva ra­da. Sma­tra­mo da je mi­ni­star­stvo na­pra­vi­lo pro­pust ne po­štu­ju­ći Za­kon o bu­dže­tu pre­u­smje­ra­va­ju­ći sred­stva ka NTO. NTO je mo­gla no­vac za ne­ke po­seb­ne pro­jek­te da do­bi­je iz bu­džet­nih re­zer­vi, a ne da ga uzi­ma od cr­no­gor­ske si­ro­ti­nje ko­ja ne­ma nov­ca za hra­nu, lje­ko­ve, ško­lo­va­nje dje­ce – sma­tra ona.
NTO je za kam­pa­nju tu­ri­zma mo­gla da do­bi­je i od kom­pa­ni­ja ko­je ima­ju in­te­res da se Cr­na Go­ra pro­mo­vi­še kao tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja kroz pri­vat­no-jav­no part­ner­stvo.
Pred­sjed­nik Udru­že­nog sin­di­ka­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja Ve­se­lin Vu­ja­no­vić oci­je­nio je za „Dan” da po­ve­ća­nje od par cen­ti ne­ma ni­ka­kvog smi­sla, te da se ne mo­že oče­ki­va­ti da se ovim iz­no­si­ma išta bit­ni­je pro­mi­je­ni po­vo­dom ma­te­ri­jal­no ugro­že­nih lju­di.
On sma­tra da se Mi­ni­star­stvo ra­da pri­li­kom usmje­ra­va­nja 400.000 Na­ci­o­nal­noj tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji vo­di­lo lo­gi­kom da je in­ve­sti­ra­nje u tu­ri­zam ne­što što bi se mo­žda kroz bu­duć­nost mo­glo vra­ti­ti kroz bo­lju tu­ri­stič­ku po­nu­du i bo­lji pri­liv nov­ca u Cr­nu Go­ru.
– Sma­tram da bi tre­ba­lo mno­go bo­lje na­pra­vi­ti pre­ra­spo­dje­lu tih sred­sta­va, ne sa­mo ka­da je ovo u pi­ta­nju. Mo­žda bi sa ne­kih dru­gih stav­ki tre­ba­lo par pro­ce­na­ta pre­ba­ci­ti na ra­čun so­ci­jal­no i ma­te­ri­jal­no ugro­že­nih. Mi­slim da je mo­žda po­da­tak o ne­kim so­ci­jal­nim da­va­nji­ma, ko­ja su vi­še go­di­na bi­la ne­za­ko­ni­ta i ni­je­su ima­la svo­je prav­no i za­kon­sko ute­me­lje­nje, bi­la pred­u­slov da se ova­kva od­lu­ka do­ne­se – na­veo je Vu­ja­no­vić.
A.T.


Ka­sar­ne pre­u­re­di­ti u ko­lek­tiv­ni smje­štaj

Ve­se­lin Vu­ja­no­vić is­ti­če da bi bes­kuć­ni­ci­ma i so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­jim ka­te­go­ri­ja­ma tre­ba­lo da­ti na ko­ri­šće­nje na­pu­šte­ne voj­ne ka­sar­ne.
– Po­sto­ji iz­re­ka – bo­lje čo­vje­ka na­u­či­ti da pe­ca ri­bu, ne­go mu stal­no da­va­ti ri­bu da je­de. Za­što dr­ža­va ne bi raz­mi­sli­la da ne­ke od obje­ka­ta ko­ji su pra­zni, a to su ka­sar­ne, na­pra­vi ne­ku vr­stu ko­lek­tiv­nog smje­šta­ja za sve bes­kuć­ni­ke. Za­što te lju­de ne bi, kroz rad­no an­ga­žo­va­nje, jav­ne ra­do­ve, dru­štve­no-ko­ri­stan po­sao za­po­sli­li i da to so­ci­jal­no da­va­nje ko­je do­bi­ja­ju za­ra­de i se­bi pru­že kva­li­te­tan ži­vot. Tre­ba na ne­ki na­čin ko­ri­sti­ti te objek­te i uči­ni­ti da bes­kuć­ni­ka vi­še ne­ma – za­klju­čio je Vu­ja­no­vić.