Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Ko­mi­si­je za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa, Cr­na Go­ra ima 4.012 no­si­la­ca jav­nih funk­ci­ja, a pre­ma po­pi­su u na­šoj ze­mlji ži­vi 620.000 sta­nov­ni­ka, što zna­či da je sva­ki 155. gra­đa­nin funk­ci­o­ner. U od­no­su na re­gi­on to je naj­ve­ći broj funk­ci­o­ne­ra, po­što ze­mlje u na­šem su­sjed­stvu uglav­nom ima­ju vi­še mi­li­o­na sta­nov­ni­ka. Ta­ko, na pri­mjer, Ma­ke­do­ni­ja ima oko 2,1 mi­li­on sta­nov­ni­ka i 3.500 jav­nih funk­ci­o­ne­ra, što zna­či da sva­ki 600. gra­đa­nin ima jav­na ovla­šte­nja.
Sr­bi­ja bro­ji oko 38.600 funk­ci­o­ne­ra, što zna­či da je sva­ki 186. gra­đa­nin funk­ci­o­ner. Pre­ma po­da­ci­ma NVO Cen­tri ci­vil­nih ini­ci­ja­ti­va, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na ima oko 25.400 jav­nih funk­ci­o­ne­ra, ko­ji dje­lu­ju na ni­vou Fe­de­ra­ci­je, Re­pu­bli­ke Srp­ske, Di­strik­ta Brč­ko, kan­to­na i op­šti­na. BiH ima oko 3,8 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, što zna­či da je pri­bli­žno sva­ki 150. sta­nov­nik no­si­lac jav­ne funk­ci­je.
U Hr­vat­skoj sa 4,3 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka sva­ki 143. gra­đa­nin je funk­ci­o­ner, a jav­na ovla­šte­nja, ne uklju­ču­ju­ći sud­sku vlast, ima 3.000 li­ca.
Pre­ma Za­ko­nu o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa, u Cr­noj Go­ri jav­ni funk­ci­o­ner je iza­bra­no, ime­no­va­no ili po­sta­vlje­no li­ce u dr­žav­nom or­ga­nu, or­ga­nu dr­žav­ne upra­ve, pra­vo­sud­nom or­ga­nu, or­ga­nu lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, or­ga­nu lo­kal­ne upra­ve, ne­za­vi­snom ti­je­lu, re­gu­la­tor­nom ti­je­lu, jav­noj usta­no­vi, jav­nom pred­u­ze­ću ili dru­gom pri­vre­dom dru­štvu, od­no­sno prav­nom li­cu ko­je vr­ši jav­na ovla­šće­nja, od­no­sno dje­lat­no­sti od jav­nog in­te­re­sa ili je u dr­žav­nom vla­sni­štvu, kao i li­ce na či­ji iz­bor, ime­no­va­nje ili po­sta­vlje­nje or­gan vla­sti da­je sa­gla­snost, bez ob­zi­ra na stal­nost funk­ci­je i na­dok­na­du.
Pred­sjed­nik Cen­tra za po­li­tič­ku edu­ka­ci­ju Dra­gi­ša Ja­nju­še­vić ocje­nju­je za „Dan” da je ve­li­ki broj funk­ci­o­ne­ra u Cr­noj Go­ri do­kaz da gra­đa­ni vo­le da uži­va­ju u si­ne­ku­ra­ma, pri­vi­le­gi­ja­ma, zva­nji­ma i ti­tu­la­ma. To je, ka­ko ka­že, na ne­ki na­čin do­bra vr­sta ma­ni­pu­la­tiv­ne psi­ho­lo­gi­je ak­tu­el­ne vla­sti ka­ko da odr­ža­va i kon­tro­li­še či­tav si­stem, a ujed­no i na taj na­čin da do­bi­ja iz­bo­re.
– Ako ne­ko­ga uči­ni­te va­žnim da­ju­ći mu zva­nje pred­sjed­ni­ka od­bo­ra za iz­grad­nju spo­men-obi­ljež­ja, vr­ti­ća ili sport­skog igra­li­šta uva­ži­li ste ga do ni­voa dr­žav­nog funk­ci­o­ne­ra. Na taj na­čin je la­ko upra­vlja­ti lju­di­ma. Broj funk­ci­o­ne­ra u na­šoj dr­ža­vi je pre­ve­lik u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka i to je je­dan od na­či­na ko­ji ak­tu­el­ni re­žim odr­ža­va na vla­sti. To se po­ka­zao kao sa­vr­šen me­ha­ni­zam i mo­guć­nost kon­tro­li­sa­nja bro­ja gla­sa­ča ko­ji je po­tre­ban za ap­so­lut­nu ve­ći­nu. To je vi­še po­sta­la ma­te­ma­tič­ka funk­ci­ja ne­go po­li­tič­ka i par­tij­ska – na­vo­di Ja­nju­še­vić.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma u NVO Gra­đan­ska ali­jan­sa Edin Ko­lje­no­vić sma­tra da je ne­pri­hva­tlji­vo da Cr­na Go­ra ima broj dr­žav­nih fun­ci­o­ne­ra ko­ji se pri­bli­ža­va jed­nom pro­cen­tu ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­ka, te da je to sa­mo jed­na u ni­zu ne­ra­ci­o­nal­no­sti zbog ko­je na kra­ju tr­pe gra­đa­ni.
– Bez ob­zi­ra što se ra­di o oso­ba­ma ko­je ime­nu­je Skup­šti­na, Vla­da ili lo­kal­na sa­mo­u­pra­va nji­ho­va je pri­mar­na du­žnost da po­slo­ve oba­vlja­ju pro­fe­si­o­nal­no, ne­pri­stra­sno i u skla­du sa Usta­vom. Me­đu­tim, u re­al­nom ži­vo­tu stva­ri su dru­ga­či­je i smo svje­do­ci ne sa­mo po­ka­zi­va­nja ne­po­što­va­nja osnov­nih od­red­bi Za­ko­na o kon­flik­tu in­te­re­sa, već ja­ko če­sto ba­ha­to­sti po­put oči­gled­nih zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nih vo­zi­la, re­sur­sa i slič­no. U Cr­noj Go­ri po­jam dr­žav­ni fun­ci­o­ner aso­ci­ra naj­če­šće na par­tij­skog slu­žbe­ni­ka, ko­ji je na kra­ju i svoj an­ga­žman za­slu­žio ra­zno­ra­znim par­tij­skim za­slu­ga­ma. Pod­sje­ti­ću da je jav­nom funk­ci­o­ne­ru za­bra­nje­no da pri­vi­le­gu­je gra­đa­ne po osno­vu po­li­tič­ke ili dru­ge pri­pad­no­sti, po­ri­je­kla, lič­nih, po­ro­dič­nih ili rod­bin­skih ve­za. Či­nje­ni­ca da je ovo za cr­no­gor­ske uslo­ve vi­še ne­go stra­no, go­vo­ri o neo­p­hod­no­sti ne sa­mo sma­nje­nja ira­ci­o­nal­nog i neo­prav­da­nog bro­ja jav­nih funk­ci­o­ne­ra, već i in­ten­ziv­ni­jeg pra­će­nja nji­ho­vog ra­da i ko­nač­nog po­zi­va­nja na od­go­vor­nost – iz­ja­vio je za „Dan” Ko­lje­no­vić.
M.S.

Ima­mo naj­ši­ru de­fi­ni­ci­ju
Ana Se­lić iz CE­MI-ja ka­že da Cr­na Go­ra ima bo­lju i ši­ru de­fi­ni­ci­ju jav­nog funk­ci­o­ne­ra ne­go ze­mlje u re­gi­o­nu i zbog to­ga ima­mo vi­še li­ca na spi­sku jav­nih iz­vr­ši­la­ca.
– To je iz­u­zet­no do­bro iz vi­še raz­lo­ga. Pr­vo što su ob­u­hva­će­ni po­sla­ni­ci i od­bor­ni­ci ko­ji vi­še ne mo­gu da vr­še vi­še funk­ci­ja i ne­ma­mo po­sla­ni­ke ko­ji su pred­sjed­ni­ci op­šti­na. Do­bro je što se pro­vje­ra­va ve­li­ki broj imo­vin­skih kar­to­na i na­še mi­šlje­nje je da tre­ba još lju­di da se uklju­či u si­stem pro­vje­re i pri­ja­vlji­va­nja. CE­MI sma­tra da bi slu­žbe­ni­ci ko­ji po­kri­va­ju mje­sta u ri­zi­ku od ko­rup­ci­je tre­ba­lo da bu­du uklju­če­ni u si­stem upi­sa i pro­vje­re i imo­vi­ne. To su slu­žbe­ni­ci za jav­ne na­bav­ke, po­gra­nič­na po­li­ci­ja i ca­ra­ni­ci – pred­la­že Se­lić.

Te­ren za zlo­u­po­tre­be
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma u NVO Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Ni­ko­la Đo­no­vić po­ru­ču­je da je neo­p­hod­no uskla­di­ti broj jav­nih funk­ci­o­ne­ra sa bro­jem sta­nov­ni­ka. On sma­tra da uko­li­ko u dr­žav­nom apa­ra­tu ima­te ve­li­ki broj funk­ci­o­ne­ra, pro­stor za zlo­u­po­tre­bu nji­ho­ve funk­ci­je u par­tij­ske svr­he uvi­jek će po­sto­ja­ti, po­seb­no ako ima­mo na umu ne­pri­mje­ren i kon­stan­tan po­li­tič­ki uti­caj na dr­žav­ne or­ga­ne.
– Ovo pi­ta­nje je neo­p­hod­no do­dat­no ak­tu­a­li­zo­va­ti ka­ko bi se ra­ci­o­na­li­za­ci­ja bu­dže­ta spro­ve­la na na­čin da se jed­na­ko tre­ti­ra­ju i funk­ci­o­ne­ri i iz­vr­ši­o­ci po­slo­va, od­no­sno za­po­sle­ni u dr­žav­nom apa­ra­tu, lo­kal­nom i na­ci­o­nal­nom ka­ko bi se ra­ci­o­na­li­za­ci­ja spro­vo­di­la na svim ni­vo­i­ma. Dr­žav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja je ve­li­ki so­ci­jal­ni amor­ti­zer, ko­ji je sve bli­ži ja­snom ri­zi­ku odr­ži­vo­sti. Da­nas na jed­no rad­no mje­sto u pre­na­tr­pa­noj dr­žav­noj slu­žbi če­ka 200 po­ten­ci­jal­nih slu­žbe­ni­ka tre­nut­no ne­za­po­sle­nih. Ako na­gla­si­mo či­nje­ni­cu da dr­žav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja ima dvi­je tre­ći­ne vi­ška za­po­sle­nih, on­da je ja­sno o ka­kvoj so­ci­jal­noj du­bi­o­zi se ra­di i ko­li­ki ona pred­sta­vlja ri­zik, ne sa­mo za odr­ži­vost ta­kvog si­ste­ma već i za odr­ži­vost eko­nom­skog kon­tek­sta Cr­ne Go­re – za­klju­ču­je Đo­no­vić.