Za­bri­nja­va­ju­ći po­da­tak da od po­čet­ka go­di­ne u čak se­dam cr­no­gor­skih op­šti­na ni­je sklo­pljen ni­je­dan brak, prog­no­ze da će u Cr­noj Go­ri 2050. go­di­ne pre­ko 50 od­sto sta­nov­ni­štva ima­ti iz­nad 60 go­di­na, či­nje­ni­ca da se ra­đa sve ma­nje dje­ce, sve to uka­zu­je da su re­al­ne pro­cje­ne pre­ma ko­ji­ma će u na­šoj dr­ža­vi 2100. go­di­ne ži­vje­ti sve­ga 420.000 lju­di. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na“ upo­zo­ra­va­ju da ovi po­da­ci opo­mi­nju i da je ovo pro­blem ko­ji si­stem­ski tre­ba da se rje­ša­va. Pro­cje­ne Ame­rič­kog sta­ti­stič­kog bi­roa po­ka­zu­ju da će na­ša ze­mlja do 2100. go­di­ne ima­ti 200.000 ma­nje gra­đa­na.
Mon­stat je ne­dav­no ob­ja­vio da u čak se­dam cr­no­gor­skih op­šti­na od po­čet­ka go­di­ne ni­je sklo­pljen ni­ti je­dan brak, ali ni da u onim op­šti­na­ma u ko­ji­ma je do­šlo do osni­va­nja brač­nih za­jed­ni­ca sta­nje ni­je na po­želj­nom ni­vou. Od po­čet­ka go­di­ne, ma­ti­ča­ri ni­je­su ima­li po­sla u An­dri­je­vi­ci, Da­ni­lov­gra­du, Ko­la­ši­nu, Moj­kov­cu, Plu­ži­na­ma, Šav­ni­ku i na Ža­blja­ku. Či­ni se da se i u Bu­dvi sve ma­nje iz­go­va­ra sud­bo­no­sno „da“, s ob­zi­rom da su od 1. ja­nu­a­ra u me­tro­po­li tu­ri­zma sklo­plje­na sa­mo dva bra­ka.
Na ni­vou dr­ža­ve, od po­čet­ka 2015. go­di­ne u Cr­noj Go­ri je sklo­plje­no 176 bra­ko­va, dok ih je raz­ve­de­no ukup­no 17. Sa­mo je­dan brak sklo­pljen je u Pet­nji­ci, dva u Pla­vu, dok ih je naj­vi­še sklo­plje­no u Pod­go­ri­ci – 60. U Nik­ši­ću je na „lu­di ka­men“ sta­lo 29 pa­ro­va, u Ro­ža­ja­ma 13.
Psi­ho-so­ci­jal­ni fak­to­ri, ne­si­gur­na bu­duć­nost, ve­li­ka ne­za­po­sle­nost sa­mo su ne­ki od raz­lo­ga zbog ko­jih se, pre­ma mi­šlje­nju na­ših sa­go­vor­ni­ka, mla­di od­lu­ču­ju za osni­va­nje bra­ka i po­ro­di­ce.
Isto­ri­čar prim. mr sci. dr Sma­jo Ša­bo­tić upo­zo­ra­va da će Cr­na Go­ra do­ći u ve­o­ma te­šku si­tu­a­ci­ju, uko­li­ko se ne­što si­stem­ski ne pre­du­zme. On na­vo­di da su mla­di lju­di da­nas pri­lič­no otu­đe­ni, a uzrok su u ve­li­koj mje­ri, po mi­šlje­nju Ša­bo­ti­ća, mo­der­ne teh­no­lo­gi­je i dru­štve­ne mre­že.
– Po­ja­va ko­mu­ni­ka­ci­o­nih sred­sta­va i dru­štve­nih mre­ža sve vi­še otu­đu­je mla­de. Ka­da po­đem u ne­ki ka­fić, sje­de mom­ci i dje­voj­ke, pi­ju ka­fu. Ni­ko se ni­ko­me ne udva­ra, ni­ko ni­ko­ga ne gle­da, svi svo­je an­dro­i­de kuc­ka­ju – pri­mje­ću­je Ša­bo­tić.
On na­vo­di da gra­đa­ni Cr­ne Go­re, kao ze­mlje u tran­zi­ci­ji, još ima­ju ob­li­ke so­ci­ja­li­stič­ke svi­je­sti i još uvi­jek oče­ku­ju ne­što od dr­ža­ve.
– Omla­di­na ži­vi u ne­si­gur­nom si­ste­mu. To je je­dan pri­rod­ni, so­ci­o­lo­ški pro­blem. Mla­di se sve rje­đe od­lu­ču­ju na brak. Oni ko­ji se od­lu­če na taj ko­rak obič­no ima­ju jed­no ili dvo­je. Ako se ne­što si­stem­ski ne pre­du­zme, do­ći će­mo u te­šku si­tu­a­ci­ju, prak­tič­no iz­u­mi­ra­nja na­ro­da, a to da­je šan­su dru­gi­ma ko­ji ne­ma­ju ta­kve pro­ble­me i to pred­sta­vlja opa­snost po Cr­nu Go­ru – oci­je­nio je u iz­ja­vi za „Dan” Ša­bo­tić.
On na­vo­di da mi po tren­do­vi­ma pri­pa­da­mo po­ro­di­ci evrop­skih na­ro­da, po stan­dar­du vi­še Afri­ci ne­go Evro­pi, a po­da­tak o ma­lom bro­ju sklo­plje­nih bra­ko­va od po­čet­ka go­di­ne za Ša­bo­ti­ća je vi­še ne­go za­bri­nja­va­ju­ći.
– Po­da­tak je za­bri­nja­va­ju­ći jer po­pu­la­ci­ja sta­ri, već je sa­da od­nos pen­zi­o­ne­ra i za­po­sle­nih 1:1,5, dok je u Ti­to­vo vri­je­me bi­lo 5:1. Za jed­nu pen­zi­ju se iz­dva­ja jed­na i po pla­ta. Da­nas se iz pen­zi­o­nih fon­do­va mo­že obez­bi­je­di­ti sa­mo 60 od­sto pen­zi­ja, dok 40 od­sto da­je dr­ža­va iz bu­dže­ta što ni­je evrop­ski i pred­sta­vlja opa­snost da ne­ka sta­ra ili no­va vlast to pro­gla­si an­ti­e­vrop­skim – da se pre­sta­ne sa iz­dva­ja­njem iz bu­dže­ta za pen­zi­je ka­ko bi se sma­njio bu­džet­ski de­fi­cit. Ta­da bi­smo do­šli do to­ga da pen­zi­je bu­du za 40 od­sto ma­nje, pa bi ne­ko ko ima 200 eura, u toj si­tu­a­ci­ji pri­mao 120. Ne­za­po­sle­nost je ve­li­ka, kao i ne­si­gur­nost. U do­ba so­ci­ja­li­zma ima­li smo si­gur­no dje­tinj­stvo, si­gu­ran po­sao, stan kad-tad i si­gur­nu sta­rost – na­vo­di on.
So­ci­o­log i pro­fe­sor Sr­đan Vu­ka­di­no­vić na­vo­di da je oče­ki­va­na ten­den­ci­ja sve ma­njeg skla­pa­nja bra­ko­va na sje­ve­ru.
– Ta­mo se bi­lje­ži pad na­ta­li­te­ta, što je ta­ko­đe po­ka­za­telj da je na sje­ve­ru sve ma­nje sta­nov­ni­ka. Uglav­nom se ise­lja­va­ju mla­đi lju­di i pri­pad­ni­ci sred­nje po­pu­la­ci­je, a ne sta­ri­ji. To ja­sno po­ka­zu­je da su sje­ver­ne op­šti­ne naj­vi­še po­go­đe­ne tim de­mo­graf­skim ten­den­ci­ja­ma, a pri­je svih Ža­bljak, Šav­nik, An­dri­je­vi­ca, Plu­ži­ne – iz­ja­vio je za „Dan” Vu­ka­di­no­vić.
On upo­zo­ra­va da ne­će bi­ti neo­bič­no ni to da u po­je­di­nim op­šti­na­ma to­kom ci­je­le go­di­ne ne bu­de sklo­plje­nih bra­ko­va.
– Mla­di lju­di se se­le jer ne­ma­ju per­spek­ti­vu – ob­ja­šnja­va on.
Za Vu­ka­di­no­vi­ća je za­bri­nja­va­ju­će što su sa­mo dva bra­ka sklo­plje­na u Bu­dvi.
– Ova op­šti­na, kao i osta­le pri­mor­ske, pre­po­zna­te su kao gra­do­vi u ko­je do­la­ze lju­di iz ne­kih dru­gih sre­di­na da bi sklo­pi­li brak. Oči­to je da ta ten­den­ci­ja po­či­nje da za­hva­ta i raz­vi­je­ni­ja pod­ruč­ja Cr­ne Go­re, što za­pra­vo go­vo­ri da će sto­pa ra­sta sta­nov­ni­štva bi­ti u stal­nom opa­da­nju, te da će­mo 2050. go­di­ne bi­ti ze­mlja sta­rih lju­di, a po­red to­ga će se sma­nji­ti po­pu­la­ci­ja za ne­kih 10-12 pro­ce­na­ta. Ako dr­ža­va sa­da ima oko 650.000 sta­nov­ni­ka, ona će 2050. ima­ti oko 590.000 – uvje­ra­va Vu­ka­di­no­vić.
A.T.

Naj­vi­še
raz­vo­da
u Pod­go­ri­ci


Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, iako se u Pod­go­ri­ci sklo­pi naj­ve­ći broj bra­ko­va, u Glav­nom gra­du se naj­vi­še njih i raz­ve­de. Od ukup­no 17 raz­vo­da, naj­vi­še ih je bi­lo u Pod­go­ri­ci (5), za­tim u Her­ceg No­vom (4), u Plje­vlji­ma i Ba­ru po dva bra­ka, dok je po je­dan brak raz­ve­den u Be­ra­na­ma, Bi­je­lom Po­lju, Pla­vu, i Ro­ža­ja­ma.

La­ba­vi­je ve­ze mla­dih

Sr­đan Vu­ka­di­no­vić ob­ja­šnja­va da brak ne mo­ra da bu­de po­ka­za­telj de­mo­graf­skog pro­spe­ri­te­ta i ra­sta, ali da u Cr­noj Go­ri kao tra­di­ci­o­nal­noj dr­ža­vi to uglav­nom je­ste.
– In­sti­tu­ci­ja bra­ka sve vi­še gu­bi na svom zna­ča­ju, sve su la­ba­vi­je ve­ze mla­dih lju­di. Da­nas če­šće mla­di lju­di do­bi­ja­ju dje­cu mi­mo bra­ka, ve­ze ko­ja ni­je ogra­ni­če­na ne­kim pro­pi­si­ma. Mno­go lju­di ži­ve van bra­ka i mno­go dje­vo­ja­ka i že­na ra­đa dje­cu mi­mo ono­ga što pred­sta­vlja brač­nu za­jed­ni­cu u tra­di­ci­o­nal­nom smi­slu – na­vo­di on.
Po­da­ci Mon­sta­ta su za­bri­nja­va­ju­ći jer, ka­ko uka­zu­ju, sma­nje­nje bro­ja sklo­plje­nih bra­ko­va di­rekt­no uti­če i na sma­nje­nje sto­pe na­ta­li­te­ta.