Me­đu­na­rod­ni dan Ro­ma, ko­ji se da­nas obi­lje­ža­va i u Cr­noj Go­ri, ne do­no­si mno­go raz­lo­ga za sla­vlje sta­nov­ni­ci­ma iz­bje­glič­kog kam­pa Ko­nik u Pod­go­ri­ci. Po­ru­ču­ju da je za njih pra­znik ka­da ne mo­ra­ju da raz­mi­šlja­ju o to­me da li će ima­ti ru­čak ili ve­če­ru. Ro­mi, ko­je je eki­pa „Da­na” ju­če po­sje­ti­la, ka­žu da ni­je­su kri­vi za svo­je si­ro­ma­štvo i bi­je­du. Ka­žu da bi ra­di­li ka­da bi ima­li gdje i ne bi če­ka­li mi­lo­sti­nju.
Iz­bje­gli­ca Ad­nan Sa­li­hi do­šao je u Cr­nu Go­ru pri­je 16 go­di­na. Pri­je dvi­je go­di­ne uspio je da ode u Šved­sku, i da obez­bi­je­di pa­pi­re i na ko­rak je od do­bi­ja­nja dr­ža­vljan­stva u toj ze­mlji. On tvr­di da je u Šved­skoj uspio da do­bi­je sve što u Cr­noj Go­ri ni­je za 14 go­di­na. Sa­li­hi sma­tra da to što se obi­lje­ža­va Dan Ro­ma ve­ći­ni gra­đa­na ne zna­či ni­šta.
– Šta će nam pra­znik ka­da ne mo­že­mo da ga obi­lje­ži­mo. Mi smo iz­bje­gli­ce. Pre­ma na­ma se po­na­ša­ju kao pre­ma psi­ma, a ne kao pre­ma lju­di­ma. U po­čet­ku su lju­di ov­dje bi­li za­do­volj­ni, jer su uslo­vi bi­li do­bri i dr­ža­va se pre­ma na­ma op­ho­di­la bo­lje. Me­đu­tim, sve se po­ste­pe­no iz­mi­je­ni­lo – do­šlo je vri­je­me da čo­vjek mo­ra da kra­de, da tra­ži hra­nu u kan­ta­ma za sme­će ako ho­će da pre­hra­ni dje­cu jer ni­ko ne­će da mu da po­sao. Me­ne iz­dr­ža­va­ju čla­no­vi mo­je po­ro­di­ce ko­ja je u ino­stran­stvu. Šta tre­ba da ra­di onaj ko­ji ne­ma ni­ko­ga da mu po­mog­ne – pi­ta se Sa­li­hi.
Sma­tra da je Cr­na Go­ra tek sad po­če­la da bri­ne o sta­tu­su Ro­ma iako su oni do­šli pri­je 16 go­di­na u tu dr­ža­vu.
– Si­tu­a­ci­ja se ni­je pro­mi­je­ni­la na­bo­lje. Da ni­je Evrop­ske uni­je ko­ja ih na­tje­ra da ne­što ura­de, ne bi nas ni po­gle­da­li. Ja sam otac de­se­to­ro dje­ce. Osta­vio sam po­ro­di­cu i oti­šao u Šved­sku da tra­žio azil, pre­do­čio sam im ka­ko se op­ho­de ov­dje pre­ma na­ma. U Šved­skoj je sto pu­ta bo­lje bi­ti Rom ne­go pri­pa­da­ti bi­lo ko­joj dru­goj na­ci­ji u Cr­noj Go­ri. Ta­mo te gle­da­ju kao čo­vje­ka, ne oba­zi­ru se na na­ci­ju. Da­li su mi i so­ci­jal­no i ku­ću da ži­vim sa po­ro­di­com. Pre­ži­vio sam dva in­fark­ta u Šved­skoj. Da mi se to de­si­lo u Cr­noj Go­ri, sa­hra­ni­li bi me po­sli­je pr­vog jer nas ov­dje gle­da­ju kao pse, čak ni am­bu­lant­na ko­la ne­će da po­ša­lju ka­da ih po­zo­ve­mo. Ka­da sam do­la­zio iz Šved­ske, po­nio sam sve neo­p­hod­ne lje­ko­ve jer ov­dje ili ih ne­ma ili ih ne da­ju – ogor­čen je Sa­li­hi.
Za­mje­ra Cr­noj Go­ri što Ro­me dr­ži u sta­nju eks­trem­nog si­ro­ma­štva.
Nje­gov kom­ši­ja Nu­ra­din Po­lja­ci ob­ja­šnja­va da je be­smi­sle­no go­vo­ri­ti o Da­nu Ro­ma i obi­lje­ža­va­ti ga ka­da rom­ska dje­ca ne­ma­ju ni hlje­ba da je­du.
– Svi sa­mo tra­ži­mo na­čin da pre­hra­ni­mo po­ro­di­ce. Na­ša dje­ca su sreć­na ako ima­ju do­ru­čak, jer ru­čak i ve­če­ru mo­žda ne­će ima­ti. Ako ru­ča­mo, ne ve­če­ra­mo i obr­nu­to. Ta­kvih da­na ima­mo naj­vi­še u go­di­ni. Vlast nas se ri­jet­ko sje­ti. Ne­ka „glav­ni” u Cr­noj Go­ri do­đu da ži­ve u kam­pu sa­mo na dva da­na, pa će vi­dje­ti ko­li­ko nam je te­ško i ko­li­ko pa­te i gla­du­ju na­ša dje­ca. Do ka­da će­mo sku­plja­ti sta­ro že­lje­zo i ko­pa­ti po kan­ta­ma da pre­hra­ni­mo po­ro­di­ce – pi­ta se Po­lja­ci.
Dva­de­set­tro­go­di­šnji Emra Mu­ri­naj ka­že da od osme go­di­ne ne­ma od­mo­ra i da ne sla­vi Dan Ro­ma.
– Ne znam šta bi­smo sla­vi­li. Ne mo­že­mo da­nas sla­vi­ti, a sju­tra gla­do­va­ti. Ože­njen sam i imam če­tvo­ro dje­ce, mo­ram da raz­mi­šljam o nji­ma. Bo­rim se da pre­ži­vim, sva­ke go­di­ne nam za No­vu go­di­nu, Dan Ro­ma, Đur­đev­dan i Baj­ram ka­žu da će bi­ti bo­lje a ni­šta se ne pro­mi­je­ni - upo­zo­ra­va Mu­ri­naj.
Ekrem Kra­sni­ći ka­že da oni ko­ji ima­ju sva­kog da­na obrok mo­gu sla­vi­ti.
– Ka­da po kon­tej­ne­ri­ma tra­ži­mo hra­nu, ne­ma­mo šta sla­vi­ti i obi­lje­ža­va­ti. Za Đur­đev­dan i Baj­ram lju­di po­zajm­lju­ju pa­re ka­ko bi ku­pi­li jag­nje da pro­sla­ve i na­hra­ne dje­cu – ob­ja­šnja­va on.
M.S. - S.R.R.


Na dnu lje­stvi­ce

Om­bud­sman Šuć­ko Ba­ko­vić oci­je­nio je da u Cr­noj Go­ri još po­sto­ji ve­li­ka et­nič­ka dis­tan­ca pre­ma Ro­mi­ma. Po­zvao je cje­lo­kup­no dru­štvo i dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je da sa po­seb­nim sen­zi­bi­li­te­tom po­stu­pa­ju pre­ma pri­pad­ni­ci­ma te po­pu­la­ci­je. Ba­ko­vić je is­ta­kao da se u svim sfe­ra­ma dru­štve­ne stvar­no­sti na dnu lje­stvi­ce na­la­ze Ro­mi. Za­po­šlja­va­nje, sta­no­va­nje, obra­zo­va­nje, zdrav­stve­na za­šti­ta, so­ci­jal­ne uslu­ge sa­mo su ne­ke od obla­sti na ko­ji­ma se mo­gu za­pa­zi­ti ne­do­sta­ci i utvr­di­ti ni­vo nji­ho­vog za­o­sta­ja­nja u za­jed­ni­ci, pre­do­čio je om­bud­sman.
Pred­sjed­ni­ca žen­ske RAE mre­že „Pr­va” Be­hi­ja Ra­mo­vić oci­je­ni­la je da je po­lo­žaj Rom­ki­nja ne­po­vo­ljan – po­čev od sta­tu­sa u dru­štvu, na­či­nu pri­stu­pa obra­zo­va­nju, zdrav­stvu, so­ci­jal­nom sta­ra­nju, ne­mo­guć­no­sti za oču­va­nje na­ci­o­nal­nog in­den­ti­te­ta, za­po­šlja­va­nju, me­dij­skoj pre­zen­ta­ci­ji, rje­ša­va­nju sta­tu­snih pi­ta­nja, po­li­tič­koj par­ti­ci­pa­ci­ji i slič­no.
Iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za rom­ske ini­ci­ja­ti­ve Fa­na De­li­ja ka­že da je u Cr­noj Go­ri u pro­te­kle dvi­je go­di­ne pod­ni­je­ta 21 pri­ja­va zbog ugo­vo­ra­nja pri­je­vre­me­nih bra­ko­va dje­voj­či­ca iz rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je (RE), ali ni­jed­na ka­zna još ni­je iz­re­če­na. Pre­ma is­tra­ži­va­nju ko­je je pro­šle go­di­ne ura­dio Cen­tar za rom­ske ini­ci­ja­ti­ve, vi­še od 70 od­sto pri­pad­ni­ca RE po­pu­la­ci­je, sta­ro­sti od 12 do 18 go­di­na, stu­pi­lo je u brač­nu za­jed­ni­cu pu­tem ugo­vo­re­nog bra­ka.
Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) oci­je­nio je da je po­li­tič­ko uče­šće Ro­ma je­dan od naj­ve­ćih pr­o­ble­ma u za­šti­ti i pri­stu­pu pra­vi­ma. Ono se, ka­ko ka­žu, uglav­nom, svo­di na iz­bo­re i gla­sa­nje, pri če­mu se Ro­mi­ma ma­ni­pu­li­še a nji­ho­vo pra­vo gla­sa zlo­u­po­tre­blja­va.


Uko­vić: Tra­ži­mo mje­sto u Skup­šti­ni

Pot­pred­sjed­nik Rom­skog sa­vje­ta Mu­ha­med Uko­vić po­ru­ču­je da Ro­mi ima­ju pro­blem sa po­li­tič­kom afir­ma­ci­jom. On ka­že da ak­tu­el­ni Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka ni­je afir­ma­ti­van za rom­sku za­jed­ni­cu i ne obez­bje­đu­je si­stem­sko rje­še­nje za auten­tič­no pred­sta­vlja­nje Ro­ma u cr­no­gor­skom par­la­men­tu.
– Iz­bor­ni cen­zus za rom­sku za­jed­ni­cu je pre­vi­sok i ne pru­ža ni mi­ni­mal­ne šan­se da Ro­mi pro­đu neo­p­hod­ni cen­zus. Po­treb­no je obez­bi­je­di­ti si­stem­sko rje­še­nje za po­li­tič­ku par­ti­ci­pa­ci­ju Ro­ma i to sma­nje­njem ak­tu­el­nog cen­zu­sa na 0,35 od­sto va­že­ćih gla­so­va za je­dan po­sla­nič­ki man­dat – sa­op­štio je Uko­vić.


Lje­po­ta nas spa­ja

Svjet­ski Dan Ro­ma pod mo­tom „Lje­po­ta nas spa­ja” sve­ča­no je obi­lje­žen ju­če u KIC-u „Bu­do To­mo­vić”, u or­ga­ni­za­ci­ji Mi­ni­star­stva pro­svje­te, Za­vo­da za škol­stvo, Rom­skog obra­zov­nog fon­da i ovo­go­di­šnjeg do­ma­ći­na OŠ „Bo­ži­dar Vu­ko­vić Pod­go­ri­ča­nin“. Uče­ni­ci iz Osnov­nih ško­la „Vuk Ka­ra­džić”, „21. maj”, „Sa­vo Pe­ja­no­vić”, „Mar­ko Mi­lja­nov” i „Vla­di­mir Na­zor” i „Bo­ži­dar Vu­ko­vić – Pod­go­ri­ča­nin” pu­bli­ci su na za­ni­mljiv na­čin pred­sta­vi­li po­zna­te lič­no­sti iz svi­je­ta umjet­no­sti za ko­je mo­žda mno­gi ne zna­ju da su rom­ske na­ci­o­nal­no­sti kao što su Pa­blo Pi­ka­so, Čar­li Ča­plin, Ni­ko­la Pa­ga­ni­ni, Lo­la Flo­res, Jul Bri­ner, Esma Re­dže­po­va, Džon Ba­njin i dru­gi...Svo­je ta­len­te dje­ca su po­ka­za­la i kroz mu­zi­ka, film, sli­kar­stvo, glu­mu i ples.
Mi­ni­star pro­svje­te Pre­drag Bo­ško­vić is­ta­kao je da je 8. april, ka­da se ovaj pra­znik zva­nič­no obi­lje­ža­va, va­žan da­tum za Cr­nu Go­ru.
– Po­no­sni smo, kao dr­ža­va, na ono što smo do sa­da ura­di­li u pro­mo­ci­ji rom­ske po­pu­la­ci­je i kul­tu­re. Na­rav­no, ne mo­že­mo bi­ti za­do­volj­ni onim što je po­stig­nu­to , jer te­ži­mo to­me da se sva­ki Rom u Cr­noj Go­ri osje­ća jed­na­kim di­je­lom ovo­ga dru­štva – re­kao je Bo­ško­vić.
Di­rek­tor OŠ „Bo­ži­dar Vu­ko­vić Pod­go­ri­ča­nin” Lju­bin­ka Ne­dić ka­za­la je da bi „bi­lo do­sad­no da svi iz­gle­da­mo isto, da raz­mi­šlja­mo isto, da ra­di­mo i vo­li­mo iste stva­ri”.
VI.R.