Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić ne­će pri­su­stvo­va­ti voj­noj pa­ra­di u Mo­skvi 9. ma­ja, od­lu­če­no je ju­če na sjed­ni­ci Ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra za obi­lje­ža­va­nje 70 go­di­na od po­bje­de nad fa­ši­zmom. Pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je su osu­di­li ta­kvu Vu­ja­no­vi­će­vu od­lu­ku, tvr­de­ći da je to po­ni­že­nje za Cr­nu Go­ru, te da je pri­ka­za­na po­slu­šnič­ka in­fe­ri­or­nost pre­ma me­đu­na­rod­nim cen­tri­ma mo­ći.
Iz ka­bi­ne­ta še­fa dr­ža­ve ju­če je zva­nič­no sa­op­šte­no da će Vu­ja­no­vić umje­sto u Mo­skvi na dan obi­lje­ža­va­nja ju­bi­le­ja go­vo­ri­ti u Pod­go­ri­ci, gdje će bi­ti odr­ža­na sve­ča­nost.
Pred­sjed­nik De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić u re­a­go­va­nju do­sta­vlje­nom „Da­nu” ka­zao je da je Vu­ja­no­vić ne­bi­tan u od­lu­ci da se od­bi­je po­ziv Ru­si­je za uče­stvo­va­nje na pa­ra­di u Mo­skvi po­vo­dom 70 go­di­na po­bje­de nad na­ci­fa­ši­zmom.
– Kao što je, na ža­lost, ne­bi­tan u po­li­tič­kom ži­vo­tu Cr­ne Go­re. Sa­mo pri­je ne­ki dan Vu­ja­no­vić je po­mje­rio mo­gu­će gra­ni­ce po­li­tič­ke in­fe­ri­or­no­sti sa­kri­va­ju­ći se, sa­da vi­še ne sa­mo iza svog par­tij­skog še­fa, ne­go iza lo­kal­nih li­ca na jed­noj pro­ble­ma­tič­noj ce­re­mo­ni­ji, iz­ja­vom da po­sli­je pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Ul­cinj on ne­ma što da iz­ja­vi – re­kao je Le­kić.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, oni ko­ji su umje­sto Vu­ja­no­vi­ća od­lu­či­li da no­mi­nal­ni cr­no­gor­ski pred­sjed­nik od­bi­je po­ziv po­vo­dom ve­li­kog isto­rij­skog ju­bi­le­ja u Mo­skvi vi­še su re­kli o Cr­noj Go­ri da­nas ne­go o Ru­si­ji ko­ja je da­la naj­ve­ći broj žr­ta­va u bor­bi pro­tiv na­ci­zma i fa­ši­zma to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta.
– Oči­gled­no je da cr­no­gor­ski pre­mi­jer ko­ji je do­nio, ili pri­mio ovu od­lu­ku, ra­zu­mi­je, za­jed­no sa dru­gi­ma iz dr­žav­ne no­men­kla­tu­re, spolj­nu po­li­ti­ku kao ne­ku vr­stu ve­li­kog svjet­skog su­per­mar­ke­ta oda­kle se uzi­ma ono što im se ka­že bez osje­ća­ja dr­žav­ne od­go­vor­no­sti i in­sti­tu­ci­o­nal­ne kul­tu­re, da­kle bez ika­ka­ve kon­tro­le do­ma­će jav­no­sti – ka­zao je Le­kić.
Li­der De­mo­sa je na­gla­sio da sve če­šćim od­lu­ka­ma iza le­đa jav­no­sti dr­ža­va i for­mal­no sve vi­še po­sta­je ze­mlja ogra­ni­če­nog su­ve­re­ni­te­ta sa ele­men­ti­ma pro­tek­to­ra­ta.
Za­klju­čio je ocje­nom da ova­ko osta­je da je cr­no­gor­ska vlast po­sled­njim po­te­zi­ma po­no­vo po­ka­za­la po­slu­šnič­ku in­fe­ri­or­nost po ci­je­nu ig­no­rant­skog ne­po­što­va­nja isto­ri­je, uz do­sled­nu vjer­nost za­ta­ška­va­nju ko­rup­ci­o­na­ških afe­ra.
In­te­re­sant­no je da je ru­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov pro­šlog mje­se­ca re­kao da je 26 ino­stra­nih zva­nič­ni­ka pri­hva­ti­lo po­ziv da pri­su­stvu­ju pa­ra­di. On je ta­da na­veo da se oče­ku­ju li­de­ri Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Grč­ke, Ki­pra, Islan­da, Nor­ve­ške, Slo­vač­ke, Če­ške i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Pri sa­da­šnjem sta­nju, na pa­ra­di ne­će bi­ti cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka.
U sa­op­šte­nju iz ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re na­ve­de­no je da je or­ga­ni­za­ci­ja cen­tral­ne ma­ni­fe­sta­ci­je u Pod­go­ri­ci po­vje­re­na Vla­di Cr­ne Go­re, Glav­nom gra­du, Sa­ve­zu udru­že­nja bo­ra­ca NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re.
Osim Vu­ja­no­vi­ća, čla­no­vi Od­bo­ra su pred­sjed­ni­ci Skup­šti­ne i Vla­de Ran­ko Kri­vo­ka­pić i Mi­lo Đu­ka­no­vić, pred­sjed­nik SUB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re An­dri­ja Ni­ko­lić, mi­ni­stri vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja, od­bra­ne i unu­tra­šnjih po­slo­va Igor Luk­šić, Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić i Ra­ško Ko­nje­vić.
Funk­ci­o­ner DNP-a Mi­lun Zo­go­vić re­kao je u sa­op­šte­nju za me­di­je da je od­lu­ka da Vu­ja­no­vić ne pri­su­stvu­je obi­lje­ža­va­nju 70 go­di­na od po­bje­de nad fa­ši­zmom u Mo­skvi 9. ma­ja iz­ru­gi­va­nje sje­ni­ma žr­ta­va i he­ro­ja ko­ji su u an­ti­fa­ši­stič­koj bor­bi po­lo­ži­li ži­vot za slo­bo­du.
– Đu­ka­no­vi­će­voj po­li­tič­koj ike­ba­ni ni­je sme­ta­lo da bu­de u dru­štvu Ta­či­ja i Ra­me i da im apa­lu­di­ra iz dru­gog re­da, ali mu oči­gled­no sme­ta da pri­su­stvu­je ve­li­čan­stve­noj pa­ra­di na Cr­ve­nom tr­gu ko­ja će bi­ti pri­re­đe­na u znak po­bje­de nad naj­ve­ćim zlom u isto­ri­ji čo­vje­čan­sta­va. Ne tre­ba da ču­di što per­so­na ko­ja je svo­ju po­li­tič­ki ulo­gu i uti­caj sve­la na ni­vo ma­tič­nog bro­ja, pot­pu­no de­gra­di­ra­ju­ći funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, ne­će bi­ti pri­sust­na na pro­sla­vi Ve­li­ke po­bje­de jer se ta­mo oda­je po­čast oni­ma ko­ji su pre­zre­li sram­nu ka­pi­tu­la­ci­ju i bez dvo­u­mlje­nja oda­bra­li he­roj­sku bor­bu za slo­bo­du – ka­že Zo­go­vić.
Ili je, na­veo je on, mo­žda Vu­ja­no­vi­ću i nje­go­vim men­to­ri­ma bli­ži 12. jul 1941. go­di­ne i Se­ku­la Dr­lje­vić ne­go 9. maj 1945. go­di­ne, ka­da je na­um Adol­fa Hi­tle­ra do­ži­vio to­tal­ni slom.
M.V


Po­li­tič­ko i mo­ral­no sa­mo­u­bi­stvo

Od­lu­ka da Fi­lip Vu­ja­no­vić, u ime Cr­ne Go­re, ne pri­su­stvu­je gran­di­o­znoj sve­ča­no­sti u Mo­skvi po­vo­dom ve­li­kog pra­zni­ka – 70 go­di­na po­bje­de nad na­ci­zmom, još je jed­no u ni­zu po­li­tič­kih i mo­ral­nih sa­mo­u­bi­sta­va cr­no­gor­ske vla­sti, na­gla­sio je ju­če pot­pred­sjed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Stra­hi­nja Bu­la­jić. Ka­ko sma­tra, po­red osta­log, to je i naj­bo­lji do­kaz za­što Fi­lip Vu­ja­no­vić ni­je za­slu­žio funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re.
– On je pred­sjed­nik Cr­ne Go­re vo­ljom upra­vo onih dr­ža­va ko­je su mu za­bra­ni­le da pri­su­stvu­je pro­sla­vi Ve­li­ke po­bje­de u Ru­si­ji, u ze­mlji ko­ja je da­la stra­ho­vi­te žr­tve i ključ­ni i ne­mjer­ljiv do­pri­nos po­bje­di nad fa­ši­zmom. Kao što ni nje­gov iz­bor za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re ni­je vo­lja gra­đa­na, ta­ko je i ova od­lu­ka u du­bo­kom ne­sa­gla­sju sa vo­ljom na­ro­da. Još jed­nom je cr­no­gor­ska vlast po­ka­za­la svu ser­vil­nost i sra­man po­ni­ža­va­ju­ći sta­tus. Iako Cr­na Go­ra ni u po­pu­la­ci­o­nom, ni u pri­vred­no-eko­nom­skom, ni u po­li­tič­kom i sva­kom dru­gom smi­slu, u glo­bal­nim raz­mje­ra­ma ne pred­sta­vlja ni sta­ti­stič­ku gre­šku, to ni­je­su raz­lo­zi zbog ko­jih mo­ra da bru­ka se­be, svo­ju isto­ri­ju i tra­di­ci­ju, ali i svo­je gra­đa­ne – ka­zao je Bu­la­jić.


Da­šić: Dr­ža­va je tre­ba­lo da ima pred­stav­ni­ka

Aka­de­mik Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti (CA­NU) Mi­o­mir Da­šić oci­je­nio je da je Cr­na Go­ra tre­ba­lo da ima pred­stav­ni­ka na pro­sla­vi po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja 70 go­di­na od po­bje­de nad fa­ši­zmom 9. ma­ja u Mo­skvi.
– Sma­tram da bi Cr­na Go­ra kao ze­mlja ko­ja je ma­la, ali je u Dru­gom svjet­skom ra­tu mno­go da­la na ol­ta­ru po­bje­de na fa­ši­zmom, tre­ba­lo da bu­de za­stu­plje­na i u Mo­skvi i na dru­gim mje­sti­ma gdje se obi­lje­ža­va taj da­tum – re­kao je Da­šić za Atlas TV.
On je ka­zao i da 9. maj ima ogro­man isto­rij­ski zna­čaj, ko­ji se po­ku­ša­va mi­ni­mi­zi­ra­ti, po­no­vo po­sled­njih go­di­nu-dvi­je, jer ka­ko na­vo­di, ja­ča­ju fa­ši­stič­ke sna­ge u Evro­pi.
– Taj da­tum ima ogro­man zna­čaj u svjet­skoj isto­ri­ji, iako se u po­sled­njih 20 go­di­na po­ku­ša­va vr­ši­ti re­vi­zi­ja tog isto­rij­skog da­tu­ma i zbi­va­nja ve­za­nih nad po­bje­du nad na­ci­zmom. Do­sta ne­ga­tiv­no se pi­še o ulo­zi SSSR-a  i di­je­lu ze­ma­lja ko­je su pri­pa­da­la SSSR-u. To je prilč­no ne­na­uč­ni pri­stup, po­seb­no po­ku­šaj da se mi­ni­mi­zi­ra ulo­ga SSSR -a , od­no­sno da­na­šnje Ru­si­je ko­ja naj­ve­ćim di­je­lom ba­šti­ni eko­nom­sku i po­li­tič­ku moć SSSR-a – re­kao je Da­šić.


Me­do­je­vić: Stop bru­ka­nju dr­ža­ve

Li­der PzP-a i član Pred­sjed­ni­štva DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić ka­zao je ju­če da je Vu­ja­no­vi­će­va od­lu­ka bru­ka za Cr­nu Go­ru.
– La­žni pred­sjed­nik Cr­ne Go­re ne smi­je da ode u Mo­skvu na Dan po­bje­de nad fa­ši­zmom. Ina­če, Cr­na Go­ra je ne­za­vi­sna i su­ve­re­na dr­ža­va. Stop bru­ka­nju dr­ža­ve – na­veo je Me­do­je­vić na svom Tvi­ter na­lo­gu.