U po­sled­njih pet go­di­na u Cr­noj Go­ri zva­nič­no je re­gi­stro­va­no 20 slu­ča­je­va si­lo­va­nja i 13 po­ku­ša­ja, po­da­ci su Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va. Sa­mo u 2014. re­gi­stro­va­no je pet slu­ča­je­va si­lo­va­nja, u 2013. re­gi­stro­va­na su če­ti­ri slu­ča­ja, u 2012. i 2011. po tri, a u 2010. go­di­ni pet.
Iz Upra­ve po­li­ci­je za „Dan” su ka­za­li da je sva­ko si­lo­va­nje po­či­nje­no u po­sled­njih pet go­di­na ra­svi­je­tlje­no, te da su sva osum­nji­če­na li­ca iden­ti­fi­ko­va­na i uz kri­vič­nu pri­ja­vu pro­ce­su­i­ra­na nad­le­žnim tu­ži­o­ci­ma. Pre­ma po­da­ci­ma Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, u 2014. je zbog kri­vič­nog dje­la si­lo­va­nje pri­ja­vlje­no se­dam li­ca, dok je jed­na pri­ja­va pre­ne­se­na iz 2013. Pro­tiv pet je od­ba­če­na kri­vič­na pri­ja­va, dok je pro­tiv tri oso­be do­ni­je­ta na­red­ba o spro­vo­đe­nju is­tra­ge. Po­red ne­ri­je­še­nih op­tu­že­nja iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da, su­do­vi su u ra­du ima­li op­tu­že­nja za si­lo­va­nje pro­tiv 10 li­ca, a do­ni­je­te su tri osu­đu­ju­će pre­su­de.
Cr­no­gor­sko za­ko­no­dav­stvo za si­lo­va­nje pro­pi­su­je mak­si­mal­nu ka­znu od 15 go­di­na za­tvo­ra, ali ta sank­ci­ja ni­ka­da ni­je iz­re­če­na. Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma, pro­sječ­na ka­zna ko­ja se iz­ri­če za kri­vič­no dje­lo si­lo­va­nje iz­no­si tri go­di­ne.
Pro­fe­sor kri­vič­nog pra­va na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re Ve­li­mir Ra­ko­če­vić upo­zo­ra­va da na jed­no pri­ja­vlje­no si­lo­va­nje uvi­jek ide 10 do 15 ne­pri­ja­vlje­nih. On je is­ta­kao da je u Cr­noj Go­ri si­tu­a­ci­ja ja­ko lo­ša, da žr­tve če­sto ću­te o si­lo­va­nju zbog lo­še ka­zne­ne po­li­ti­ke za si­lo­va­te­lje, sra­mo­te i stig­ma­ti­za­ci­je dru­štva, ko­je uglav­nom kri­vi­cu sva­lju­je na žr­tvu.
U iz­vje­šta­ju o ra­du MUP-a za 2014. na­vo­di se da je pro­šle go­di­ne re­gi­stro­va­no 31 kri­vič­no dje­lo pro­tiv pol­ne slo­bo­de, dok ih je u 2013. bi­lo 25.
– Re­gi­stro­va­no je 11 slu­ča­je­va ne­do­zvo­lje­nih pol­nih rad­nji, de­vet po­sre­do­va­nja u vr­še­nju pro­sti­tu­ci­je, pet si­lo­va­nja, tri ob­lju­be nad dje­te­tom i po jed­no kri­vič­no dje­lo ob­lju­ba zlo­u­po­tre­bom po­lo­ža­ja, po­sre­do­va­nje u vr­še­nju pro­sti­tu­ci­je u pro­du­že­nom tra­ja­nju i pri­ka­zi­va­nje por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la dje­ci i pro­iz­vod­nja i po­sje­do­va­nje dje­či­je por­no­gra­fi­je – ka­že se u iz­vje­šta­ju.
Kri­vič­na dje­la pro­tiv pol­ne slo­bo­de re­gi­stro­va­na su na pod­ruč­ju Pod­go­ri­ce i to osam slu­ča­je­va, u Bu­dvi i Her­ceg No­vom po se­dam, Bi­je­lom Po­lju če­ti­ri, Be­ra­na­ma – tri, a Ba­ru i Plje­vlji­ma po jed­no.
– Kri­vič­na dje­la pro­tiv pol­ne slo­bo­de pro­ce­su­i­ra­na su tu­ži­o­ci­ma pod­no­še­njem 21 kri­vič­ne pri­ja­ve, ko­ji­ma je ob­u­hva­će­no 27 li­ca – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Pre­ma do­sa­da­šnjoj sta­ti­sti­ci, naj­ve­ću ka­znu zbog slu­ča­ja si­lo­va­nja do­bio je dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je Bo­ri­vo­je Jo­va­no­vić, ko­ji je u no­vem­bru 2013. go­di­ne osu­đen na de­set go­di­na za­tvo­ra. Ipak, ka­ko se či­ni, Jo­va­no­vić će svoj ži­vot­ni vi­jek pro­ve­sti u za­tvo­ru, jer mu je pre­su­dom Vi­šeg su­da iz­re­če­na je­din­stve­na ka­zna u tra­ja­nju od 40 go­di­na jer je 3. ok­to­bra 2011. go­di­ne si­lo­vao, a po­tom na svi­rep na­čin usmr­tio Ran­ku Ka­lu­đe­ro­vić.
Vi­še pu­ta su u Cr­noj Go­ri iz­ri­ca­ne ka­zne ko­ji­ma su si­lo­va­te­lji osu­đi­va­ni na sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci za­tvo­ra. Pre­bla­ga ka­zne­na po­li­ti­ka, kom­pli­ko­va­ne pro­ce­du­re ko­ji­ma su iz­lo­že­ne žr­tve si­lo­va­nja, ali i su­o­ča­va­nje sa onim šta će re­ći lju­di, okol­no­sti su ko­je naj­če­šće od­vra­te že­ne i dje­voj­ke da pri­ja­ve ta­kve slu­ča­je­ve.
Pro­fe­sor Ra­ko­če­vić ka­že da žr­tve če­sto pre­ću­te da su si­lo­va­ne jer se bo­je osve­te si­lo­va­te­lja, ali i osu­de oko­li­ne ko­ja je če­sto sklo­na da osu­đu­je žr­tvu.
– Žr­tve su naj­če­šće mla­de dje­voj­ke, u po­sled­nje vri­je­me sve če­šće ma­lo­ljet­ni­ce. One če­sto pla­ća­ju ceh na­iv­no­sti, a če­ste su si­tu­a­ci­je da je si­lo­va­telj ne­ko u ko­ga one ima­ju po­vje­re­nje. Si­lo­va­te­lji su ne­ka­da bi­li lju­di ni­skog ste­pe­na obra­zo­va­nja, ne­so­ci­ja­li­zo­va­ni, da­nas se i to pro­mi­je­ni­lo pa su ta­kvi lju­di če­sto i obra­zo­va­ni ili uklju­če­ni u kri­mi­nal. Pro­blem u na­šem za­ko­no­dav­stvu je to što žr­tva mo­ra da do­ka­zu­je da je žr­tva i mo­ra da tr­pi ve­li­ke po­sle­di­ce da bi se vje­ro­va­lo da je za­i­sta si­lo­va­na – ka­že Ra­ko­če­vić.
Advo­kat Ne­boj­ša Asa­no­vić ka­že da u slu­ča­ju kri­vič­nog dje­la si­lo­va­nje su­do­vi i po­li­ci­ja mo­ra­ju bi­ti ja­ko opre­zni. On is­ti­če da se mo­ra vo­di­ti ra­ču­na o obje stra­ne, jer ni­je­su ri­jet­ki slu­ča­je­vi la­žnog pri­ja­vlji­va­nja si­lo­va­nja.
– U Cr­noj Go­ri je pre­bla­ga ka­zne­na po­li­ti­ka za po­či­ni­o­ce tih kri­vič­nih dje­la, ali zbog zlo­u­po­tre­ba tre­ba bi­ti po­seb­no oba­zriv i is­crp­no is­pi­ta­ti sve okol­no­sti pri­je ne­go što se ne­ko li­ce obi­lje­ži kao si­lo­va­telj. U tim slu­ča­je­vi­ma mo­ra se vo­di­ti ra­ču­na o po­za­di­ni stva­ri, jer se če­sto pre­su­de do­no­se sa­mo na osno­vu iz­ja­ve žr­tve. Tre­ba­lo bi spro­vo­di­ti lje­kar­ske pre­gle­de de­talj­ni­je, kon­sul­to­va­ti psi­ho­lo­ga ka­ko bi se za­šti­ti­le žr­tve, ali i is­ko­ri­je­ni­le la­žne ri­ja­ve – na­vo­di Asa­no­vić.
M.S.


Zva­nič­ni po­da­ci ni­je­su re­al­ni

Di­rek­to­ri­ca Cen­tra za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić sma­tra da zva­nič­ni po­da­ci o slu­ča­je­vi­ma si­lo­va­nja u Cr­noj Go­ri ne osli­ka­va­ju stvar­no sta­nje, jer žr­tve ri­jet­ko pri­ja­vlju­ju si­lo­va­nje zbog stra­ha od osu­de oko­li­ne i ne­do­stat­ka od­go­va­ra­ju­ćih ser­vi­sa po­dr­ške.
– Naj­ve­ći broj pri­ja­vlje­nih si­lo­va­nja upra­vo je u onim ze­mlja­ma ko­je su naj­vi­še ura­di­le na de­stig­ma­ti­za­ci­ji žr­ta­va i obez­bje­đi­va­nju efi­ka­snih ser­vi­sa po­dr­ške, po­put Šved­ske. U na­šoj sre­di­ni je u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma, kao  i uop­šte u slu­ča­je­vi­ma na­si­lja nad že­na­ma, pa­žnja jav­no­sti če­šće usmje­re­na na žr­tvu, ne­go na po­či­ni­o­ca. Ana­li­zi­ra se nje­na od­go­vor­nost za to što joj se do­go­di­lo, nje­no  po­na­ša­nje, pro­šlost, a ne­ri­jet­ko se i  po­da­ci o njoj na­đu u me­di­ji­ma, či­me se ona do­dat­no stig­ma­ti­zu­je – ka­že Ra­i­če­vić, do­da­ju­ći da Cr­na Go­ra ne­ma spe­ci­ja­li­zo­va­ne ser­vi­se po­dr­ške gdje bi si­lo­va­ne že­ne do­bi­ja­le po­moć.
Ona pod­sje­ća da je us­po­sta­vlja­nje ovih ser­vi­sa oba­ve­za Cr­ne Go­re u skla­du sa Is­tan­bul­skom kon­ven­ci­jom, ko­ja je stu­pi­la na sna­gu 1. av­gu­sta 2014. go­di­ne