Vlast u Cr­noj Go­ri tre­ba da pre­u­zme hit­ne ko­ra­ke ka­ko bi obez­bi­je­di­la si­gur­ne uslo­ve za rad no­vi­na­ra, bez ne­do­pu­sti­vog mi­je­ša­nja Vla­de ili tre­ćih su­bje­ka­ta, te da spro­ve­de br­ze i efi­ka­sne is­tra­ge u zlo­či­ni­ma pro­tiv me­dij­skih rad­ni­ka i do­ve­de od­go­vor­ne pred li­ce prav­de, oci­je­nje­no je u iz­vje­šta­ju ame­rič­ke or­ga­ni­za­ci­je Hju­man rajts voč (HRW). U iz­vje­šta­ju se upo­zo­ra­va da vi­so­ki vla­di­ni zva­nič­ni­ci tre­ba da se uz­dr­že od mi­je­ša­nja u rad me­di­ja, uka­zu­ju­ći na jav­ne op­tu­žbe pre­mi­je­ra Cr­ne Go­re i Sr­bi­je Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Alek­san­dra Vu­či­ća da no­vi­na­ri u ovim ze­mlja­ma ra­de za stra­ne in­te­re­se. U Hju­man rajts vo­ču sma­tra­ju da bi po­što­va­nje slo­bo­de me­di­ja tre­ba­lo da bu­de pri­o­ri­tet Evrop­ske uni­je (EU) u pre­go­vo­ri­ma sa Cr­nom Go­rom, Sr­bi­jom, Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom (BiH) i Ko­so­vom.
Uka­zu­je se da je po­li­tič­ko upli­ta­nje i fi­nan­sij­ski pri­ti­sak na me­di­je i no­vi­na­re, ka­ko na na­ci­o­nal­nom, ta­ko i na lo­kal­nom ni­vou, ozbi­ljan pro­blem u ze­mlja­ma za­pad­nog Bal­ka­na.
Is­ti­če se da su po­je­di­ni ne­za­vi­sni no­vi­na­ri i me­di­ji bi­li pod­vrg­nu­ti jav­nim pr­lja­vim kam­pa­nja­ma pu­tem me­di­ja bli­skih vla­di, sa član­ci­ma ko­ji pri­ka­zu­ju kri­tič­ke no­vi­na­re kao na­ci­o­nal­ne iz­daj­ni­ke ili kroz po­ni­ža­va­ju­će ka­ri­ka­tu­re. Hju­man rajts voč osvr­nuo se na uče­šće vi­so­kih po­li­tič­kih zva­nič­ni­ka u dis­kre­di­to­va­nju me­di­ja i pr­lja­vim kam­pa­nja­ma pro­tiv kri­tič­ki na­stro­je­nih po­je­di­na­ca, ali i na kon­fe­ren­ci­ju „Ri­ječ, sli­ka, ne­pri­ja­telj“, ko­ju je or­ga­ni­zo­vao ne­for­mal­ni sa­rad­nik vr­ha cr­no­gor­ske vla­sti Vla­di­mir Be­ba Po­po­vić.
– U ne­ko­li­ko slu­ča­je­va, u član­ci­ma o že­na­ma no­vi­na­ri­ma ko­ri­šće­ni su vul­gar­ni snim­ci i sek­su­al­no uvre­dljiv je­zik. U ne­kim slu­ča­je­vi­ma, i vi­so­ko ran­gi­ra­ni jav­ni zva­nič­ni­ci ak­tiv­no su uče­stvo­va­li u dis­kre­di­to­va­nju me­dij­skih rad­ni­ka. Pre­mi­je­ri Cr­ne Go­re i Sr­bi­je Mi­lo Đu­ka­no­vić i Alek­san­dar Vu­čić jav­no su op­tu­ži­li no­vi­na­re da dje­lu­ju u ime stra­nih in­te­re­sa. U no­vem­bru 2013. go­di­ne, re­gi­o­nal­na kon­fe­ren­ci­ja o me­di­ji­ma na za­pad­nom Bal­ka­nu is­ta­kla je jav­nu iz­lo­žbu fo­to­gra­fi­ja ko­ja pri­ka­zu­je tri cr­no­gor­ska me­di­ja kao ne­pri­ja­te­lje dr­ža­ve – kon­sta­tu­je se u iz­vje­šta­ju ame­rič­ke or­ga­ni­za­ci­je.
U iz­vje­šta­ju pod na­zi­vom „Te­ška pro­fe­si­ja: slo­bo­da me­di­ja na uda­ru”, ko­ji ana­li­zi­ra sta­nje slo­bo­de me­di­ja u Cr­noj Go­ri, Sr­bi­ji, BiH i na Ko­so­vu, uka­zu­je se da no­vi­na­ri na za­pad­nom Bal­ka­nu ra­de u ne­pri­ja­telj­skom okru­že­nju, ko­je di­rekt­no uti­če na nji­ho­vu mo­guć­nost kri­tič­kog i ne­za­vi­snog iz­vje­šta­va­nja, pre­sud­nog za de­mo­krat­sko dru­štvo. Ame­rič­ka or­ga­ni­za­ci­ja upo­zo­ra­va vla­sti u BiH, Ko­so­vu, Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji da bi tre­ba­lo od­mah da pre­du­zmu ko­ra­ke u ci­lju stva­ra­nja si­gur­nih uslo­va za rad me­di­ja i da sta­nu na ­kraj ne­ka­žnji­vo­sti za kri­vič­na dje­la pro­tiv no­vi­na­ra.
U iz­vje­šta­ju su ana­li­zi­ra­ni fi­zič­ki na­pa­di i pri­jet­nje, uklju­ču­ju­ći i pri­jet­nje smr­ću, sud­ske tu­žbe u ci­lju ka­žnja­va­nja, te kam­pa­nje bla­će­nja no­vi­na­ra kri­tič­kih me­di­ja. Iz­vje­štaj je za­sno­van na in­ter­vju­i­ma sa 86 no­vi­na­ra, od ko­jih ve­ći­na iz­vje­šta­va o osje­tlji­vim te­ma­ma, po­put rat­nih zlo­či­na i ko­rup­ci­je. Ni u jed­noj od ana­li­zi­ra­nih ze­ma­lja ne pro­vo­de se ade­kvat­ne is­tra­ge, ni­ti se ade­kvat­no pro­ce­su­i­ra­ju na­pa­di na no­vi­na­re, utvr­dio je Hju­man rajts voč.
Po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA), u iz­vje­šta­ju se na­vo­di da je u Cr­noj Go­ri iz­me­đu 2010. i po­čet­ka 2014. go­di­ne za­bi­lje­že­no 20 slu­ča­je­va na­pa­da i mal­tre­ti­ra­nja cr­no­gor­skih no­vi­na­ra, uklju­ču­ju­ći u to i eks­plo­zi­je u me­di­ji­ma, auto-bom­be, na­pa­de i pri­jet­nje smr­ću.
– Is­tra­ži­va­nje Hju­man rajts vo­ča utvr­di­lo je da je ne­e­fi­ka­san od­go­vor dr­ža­ve do­veo do de fak­to ne­ka­žnji­vo­sti za ve­ći­nu kri­vič­nih dje­la pro­tiv no­vi­na­ra – is­ti­ču u toj or­ga­ni­za­ci­ji.
U iz­vje­šta­ju se upo­zo­ra­va da je si­tu­a­ci­ja za no­vi­na­re i me­di­je u mno­gim dje­lo­vi­ma za­pad­nog Bal­ka­na za­bri­nja­va­ju­ća, te da ima ozbilj­ne im­pli­ka­ci­je za me­di­je i no­vi­na­re, ali i ši­re dru­štvo u cje­li­ni.
– Ka­men te­me­ljac de­mo­krat­skog dru­štva – slo­bod­ni i ne­za­vi­sni me­di­ji, olak­ša­va­ju bes­pla­tan pro­tok ide­ja, mi­šlje­nja i in­for­ma­ci­ja neo­p­hod­nih za po­li­tič­ke pro­ce­se i slu­že kao kri­tič­ka pro­vje­ra iz­vr­šne vla­sti. Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Ko­so­vo, Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja ima­ju ja­sne oba­ve­ze pre­ma me­đu­na­rod­nom i re­gi­o­nal­nom za­ko­nu o ljud­skim pra­vi­ma da po­štu­ju i šti­te slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja, slo­bo­du me­di­ja i me­dij­ski plu­ra­li­zam. Po­red to­ga, kri­te­ri­ju­mi iz Ko­pen­ha­ge­na, ko­ji se od­no­se na pri­stup­ne uslo­ve za član­stvo u Evrop­su uni­ju, u ko­ju sve če­ti­ri ze­mlje že­le, ob­u­hva­ta­ju po­što­va­nje slo­bo­de štam­pe – ka­žu u Hju­man rajts vo­ču.
Kon­sta­tu­je se da su ove če­ti­ri ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na u raz­li­či­tim fa­za­ma pre­go­vo­ra o član­stvu. Is­tra­ži­telj HRW-a za Bal­kan i is­toč­nu Evro­pu Li­di­ja Gal upo­zo­ri­la je da ove ze­mlje mo­ra­ju is­pu­ni­ti od­re­đe­ne kri­te­ri­ju­me ka­ko bi is­pu­ni­le uslo­ve za član­stvo u EU, a oni uklju­ču­ju i po­što­va­nje slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja.
–Ako je EU ozbilj­na po pi­ta­nju svo­jih kri­te­ri­ju­ma za član­stvo, tre­ba­lo bi po­što­va­nje slo­bo­de me­di­ja da od­re­di kao pri­o­ri­tet u svo­jim pre­go­vo­ri­ma s Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom, Ko­so­vom, Cr­nom Go­rom i Sr­bi­jom. Ako se te ze­mlje že­le pri­dru­ži­ti EU, nji­ho­vi no­vi­na­ri ne bi tre­ba­lo pri oba­vlja­nju svog po­sla da ri­ski­ra­ju ži­vot i re­pu­ta­ci­ju – oci­je­ni­la je Gal.A.T.


Tu­žbe za kle­ve­tu

U BiH, Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji, ka­ko se na­vo­di, po­sto­ji obra­zac po ko­jem vi­so­ki zva­nič­ni­ci, uklju­ču­ju­ći tu i pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­ra­da Do­di­ka, po­kre­ću gra­đan­ske tu­žbe pro­tiv no­vi­na­ra i me­dij­skih ku­ća za kle­ve­tu.
– Tim sud­skim tu­žba­ma že­le se, iz­gle­da, fi­nan­sij­ski ka­zni­ti kri­tič­ki na­stro­je­ne me­dij­ske ku­će i no­vi­na­ri, a sa­mim tim i za­dr­ža­va­ti na su­du umje­sto da ra­de svoj po­sao – pi­še u iz­vje­šta­ju.


Obez­bi­je­di­ti te­melj­ne is­tra­ge na­pa­da

HRW su­ge­ri­še vla­sti­ma BiH, Ko­so­va, Cr­ne Go­re i Sr­bi­je da jav­no i ne­dvo­smi­sle­no osu­de sve na­pa­de pro­tiv no­vi­na­ra i me­di­ja i obez­bi­je­de br­ze i te­melj­ne is­tra­ge svih ta­kvih in­ci­de­na­ta. In­sti­tu­ci­ja­ma i čla­ni­ca­ma EU pre­po­ru­če­no je da ko­ri­ste sva­ku pri­li­ku da ape­lu­ju na nad­le­žne vla­sti u ovim ze­mlja­ma da od­mah pre­ki­nu sa za­stra­ši­va­njem no­vi­na­ra i me­di­ja i da pre­du­zmu neo­p­hod­ne ko­ra­ke za po­bolj­ša­nje is­tra­ga o na­pa­di­ma i pri­jet­nja­ma no­vi­na­ri­ma, kao i da do­ve­du po­či­ni­o­ce pred li­ce prav­de.
Pred­stav­ni­ku OEBS-a za slo­bo­du me­di­ja su­ge­ri­sa­no je da na­sta­vi sa is­ti­ca­njem kr­še­nja me­dij­skih slo­bo­da i stra­da­nja no­vi­na­ra u re­gi­o­nu za­pad­nog Bal­ka­na i da uti­če na nad­le­žne vla­sti da te­melj­no is­tra­že i pro­ce­su­i­ra­ju sve slu­ča­je­ve na­pa­da i pri­jet­nji.
Hju­man rajts voč sma­tra da bi ta­kav uti­caj tre­ba­lo da ima­ju i svi nad­le­žni or­ga­ni Sa­vje­ta Evro­pe.