Ko­mi­si­ja za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa je od ja­nu­a­ra do kra­ja ju­la ove go­di­ne upu­ti­la Su­du za pre­kr­ša­je zahtjeve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 575 jav­nih funk­ci­o­ne­ra zbog ne­do­sta­vlja­nja imov­nog sta­nja, pri­kri­va­nja i ne­pri­ja­vlji­va­nja pri­ho­da i imo­vi­ne i ne­spo­ji­vo­sti vi­še jav­nih funk­ci­ja. Pre­su­đe­no je u 282 slu­ča­ja, od če­ga za 72 dr­žav­na i 210 lo­kal­nih funk­ci­o­ne­ra. Iz ko­mi­si­je je sa­op­šte­no da ukup­ne nov­ča­ne ka­zne iz­no­se 25.110, is­ti­ču­ći da su u pre­ko 50 od­sto slu­ča­je­va za jav­ne funk­ci­o­ne­re iz­re­če­ne sa­mo opo­me­ne.
– Ko­mi­si­ja je upu­ti­la za­htje­ve Su­du za pre­kr­ša­je zbog kr­še­nja za­ko­na i to zbog ne­do­sta­vlja­nja imov­nog sta­nja, pri­kri­va­nja imo­vi­ne i pri­ho­da, član­stva u vi­še uprav­nih od­bo­ra i vi­še rad­nih ti­je­la, ne­spo­ji­vo­sti oba­vlja­nja vi­še jav­nih funk­ci­ja, član­stva u uprav­nim od­bo­ri­ma pri­vat­nih pred­u­ze­ća, po­sje­do­va­nja fir­mi i kon­flik­ta in­te­re­sa i slič­no – ka­že pred­sjed­nik ko­mi­si­je Slo­bo­dan Le­ko­vić.
Od dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra na su­du su naj­vi­še bi­li funk­ci­o­ne­ri ko­je bi­ra, ime­nu­je ili da­je sa­gla­snost Vla­da i to 57, šest su­di­ja, pet funk­ci­o­ne­ra ko­je ime­nu­je Skup­šti­na, tri po­sla­ni­ka i je­dan dr­žav­ni tu­ži­lac.
– Od lo­kal­nih funk­ci­o­ne­ra naj­vi­še ka­zni je iz­re­če­no za funk­ci­o­ne­re iz Ro­ža­ja (32), Bu­dve (22), Be­ra­na (20), a za­tim Ža­blja­ka (18), Ce­ti­nja (15), Pla­va (13), Her­ceg No­vog i Plje­va­lja (po 11) i Pod­go­ri­ce (10). Po­kre­nu­ti po­stup­ci i iz­re­če­ne sank­ci­je u pr­vih se­dam mje­se­ci ove go­di­ne su ve­će ne­go za kom­plet­nu pro­šlu 2014. go­di­nu, što je re­zul­tat iz­mje­na Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa u de­cem­bru pro­šle go­di­ne, ka­da su po­ve­ća­na ogra­ni­če­nja i sank­ci­je po vi­še osno­va za jav­ne funk­ci­o­ne­re – na­vo­di Le­ko­vić.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Ne­ven Go­šo­vić sma­tra da nov­ča­ne ka­zne tre­ba da bu­du ve­će za funk­ci­o­ne­re ko­ji kr­še Za­kon o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa. Ipak, ka­ko is­ti­če, vi­si­na ka­zne tre­ba da za­vi­si i od vr­ste pre­kr­ša­ja, ali i funk­ci­je, jer ne mo­gu se isto ka­žnja­va­ti od­bor­nik u lo­kal­nom par­la­men­tu i je­dan mi­ni­star.
– Su­di­je za pre­kr­ša­je tre­ba da po­sta­ve je­din­stve­ne stan­dar­de, jer su oni naj­me­ri­tor­ni­ji da iz­ri­ču ka­zne. Pret­po­sta­vljam da je oprav­da­no da se funk­ci­o­ne­ru iz­rek­ne opo­me­na ako je par da­na za­ka­snio sa pre­da­jom iz­vje­šta­ja o imo­vi­ni, ali sva­ka­ko da ni­je za opo­me­nu već ve­ću nov­ča­nu ka­znu uko­li­ko se pri­kri­va imo­vi­na – ka­že Go­šo­vić.
Skri­va­nje imo­vi­ne i ne­do­sta­vlja­nje po­da­ta­ka o njoj, sma­tra Go­šo­vić, su te­ži pre­kr­ša­ji za ko­je tre­ba iz­ri­ca­ti ve­će ka­zne ka­ko funk­ci­o­ne­ri ne bi bi­li ohra­bre­ni da i u bu­duć­no­sti kr­še za­kon, jer zna­ju da su ka­zne mi­ni­mal­ne.
– Vi­so­ke nov­ča­ne ka­zne tre­ba da od­vra­te po­či­ni­o­ca od pre­kr­ša­ja. To je nji­ho­va svr­ha. Si­gur­no da , po­seb­no kod po­je­di­nih slu­ča­je­va skri­va­nje imo­vi­ne, ta ka­zna tre­ba da bu­de dra­stič­na. Ta­ko­đe, bit­no je i ko su funk­ci­o­ne­ri ko­ji su pre­kr­ši­o­ci. Ima­mo od­bor­ni­ke sa skrom­nim pri­ho­di­ma i ako je za­ka­snio sa pri­ja­vom imo­vi­ne ve­ća nov­ča­na sank­ci­ja pre­ma nje­mu ne bi bi­la pra­ved­na. To je jav­ni funk­ci­o­ner ko­ji i ne­ma šta da pri­kri­va. Tre­ba ići na mi­ni­stre, po­sla­ni­ke, su­di­je, vi­so­ki funk­ci­o­ne­re, li­ca ko­ja su upo­zna­ta sa oba­ve­za­ma i či­ji je rad pod po­seb­nom pri­smo­trom u jav­no­sti. U tim slu­ča­je­vi­ma ka­zne­na po­li­ti­ka tre­ba da bu­de iz­ra­že­ni­ja, a ne da vi­še stra­da­ju, uslov­no re­če­no, funk­ci­o­ne­ri sa ma­njim ovla­šće­nji­ma, od onih ko­ji ma­ju vlast, u pra­vom smi­slu te ri­je­či, u svo­jim ru­ka­ma – na­vo­di Go­šo­vić.
Po ocje­ni prav­nog sa­vjet­ni­ka u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Bo­ri­sa Ma­ri­ća si­stem ot­kri­va­nja i spre­ča­va­nja su­ko­ba in­te­re­sa je po­sta­vljen na­gla­vač­ke. On je ra­ni­je oci­je­nio da ako ho­će­mo ši­rok ob­u­hvat jav­nih fuk­ci­o­ne­ra, što je kod nas slu­čaj, on­da mo­ra­mo ima­ti di­fe­ren­ci­ja­ci­ju istih u od­no­su na po­li­tič­ki uti­caj, ri­zik od ko­rup­ci­je, od­go­vor­nost, vri­jed­nost imo­vi­ne, pa na osno­vu to­ga mo­že­mo od­re­đi­va­ti i za­kon­ski i ka­zne­ni tret­man.M.S.


Zre­li za tu­ži­o­ca

Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Bran­ka Bo­šnjak oci­je­ni­la je da je po­sta­la prak­sa funk­ci­o­ne­ra vla­sti da zlo­u­po­tre­blja­va­ju i sop­stve­nu dje­cu, pa na njih pre­no­se svo­ju sum­nji­vo ste­če­nu imo­vi­nu, jer Ko­mi­si­ji za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa ne mo­ra­ju da pri­ja­vljuju imo­vi­nu dje­ce ko­ja «na­vod­no ne ži­ve sa nji­ma u istom do­ma­ćin­stvu». Po­vo­dom me­dij­skih na­vo­da da kćer­ka gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce Sla­vo­lju­ba Sti­je­po­vi­ća, Dra­ga­na, u Bu­dvi po­sje­du­je stan ko­ji njen otac ni­je pri­ja­vio u iz­vje­šta­ju o imo­vi­ni, Bo­šnjak je po­zva­la dr­žav­nog tu­ži­o­ca da pre­i­spi­ta na­čin sti­ca­nja imo­vi­ne svih dr­žav­nih i lo­kal­nih funk­ci­o­ne­ra, nji­ho­vih su­pru­žni­ka, na­sled­ni­ka i uže rod­bi­ne, ka­ko iz vla­sti, ta­ko i iz opo­zi­ci­je. Bo­šnjak ka­že da sva­ki čo­vjek mo­že upo­re­di­ti imo­vi­nu funk­ci­o­ne­ra kad su do­šli na vlast i sad, te uvi­dje­ti ka­ko su se ,bez iz­u­zet­ka, obo­ga­ti­li vla­sto­drž­ci.
– Ne­kad su je­dva sa­sta­vlja­li kraj sa kra­jem, a sad se ba­ška­re i tro­še za noć ono što ve­ći­na gra­đa­na ne mo­že za­ra­di­ti ni za ne­ko­li­ko mje­se­ci ra­da. Ko­li­ko je sa­mo imo­vi­ne ko­ju ni­je­su pri­ja­vi­li ili one ko­ju su pre­pi­sa­li na užu po­ro­di­cu, pa su im dje­ca od dva­de­set i ko­ju go­di­nu već “ma­li bo­ga­ta­ši” sa imo­vi­nom ko­ja se mje­ri de­se­ti­na­ma i sto­ti­na­ma hi­lja­da eura – ka­že Bo­šnjak.