Sva­ko tre­će di­je­te u Cr­noj Go­ri, uz­ra­sta od 6 do 11 go­di­na, pa­ti od pre­ko­mjer­ne tje­le­sne te­ži­ne, a ovaj pro­blem iz­ra­že­ni­ji je kod dje­ča­ka, po­ka­za­li su re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja o uhra­nje­no­sti ko­je je spro­veo In­sti­tut za jav­no zdra­vlje.
Po­vo­dom Svjet­skog da­na bor­be pro­tiv go­ja­zno­sti ko­ji je obi­lje­žen ju­če, iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za bor­bu pro­tiv go­ja­zno­sti Mir­ko Kru­nić upo­zo­rio je da sve vi­še dje­ce pa­ti od pre­ko­mje­re­ne tje­le­sne te­ži­ne.
– Is­tra­ži­va­nja ko­ja su ura­đe­na pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u Do­mu zdra­vlja Pod­go­ri­ca po­ka­zu­ju da je ovaj pro­blem i te ka­ko pri­su­tan i u na­šoj sre­di­ni. Čak 15 od­sto dje­ce uz­ra­sta od šest go­di­na je pre­ko­mjer­no uhra­nje­no, dok se tri od­sto ma­li­ša­na svr­sta­va u gru­pu pred­go­ja­zne dje­ce. Ono što je za­bri­nja­va­ju­će je či­nje­ni­ca da se, za raz­li­ku od nji­ho­vih vr­šnja­ka nor­mal­ne tje­le­sne te­ži­ne, kod go­ja­zne dje­ce po­ja­vio vi­sok pri­ti­sak – upo­zo­rio je Kru­nić u iz­ja­vi za „Dan”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, stu­di­ja zdrav­stve­nog sta­nja sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re po­ka­za­la je kraj­nje za­bri­nja­va­ju­će re­tul­ta­te ka­da je ri­ječ o pra­vil­noj is­hra­ni mla­dih.
– Sve­ga 33, 4 od­sto mla­dih re­dov­no kon­zu­mi­ra vo­će, a ne­što je ve­ći broj onih ko­ji u is­hra­ni ko­ri­ste svje­že po­vr­će, dok je u po­ra­stu upo­tre­ba slat­ki­ša i slat­kih bez­al­ko­hol­nih pi­ća. U Stra­te­gi­ji za pre­ven­ci­ju i kon­tro­lu hro­nič­nih ne­za­ra­znih bo­le­sti ko­ju je Vla­da ura­di­la u no­vem­bru 2008. go­di­ne pi­še da čak 30 od­sto mla­dih od 7 do 11 go­di­na ima pre­ko­mjer­nu te­ži­nu. Ako se sa­da­šnji trend ra­sta go­ja­zno­sti na­sta­vi, oče­ku­je nas zna­tan po­rast bro­ja oso­ba sa pre­ko­mjer­nom tje­le­snom ma­som – upo­zo­rio je Kru­nić.
Dječ­ji psi­ho­log Li­di­ja Mir­ko­vić sma­tra da je glav­ni uzroč­nik go­ja­zno­sti kod dje­ce škol­skog uz­ra­sta pre­ko­mjer­na kon­zu­ma­ci­ja gric­ka­li­ca i br­ze hra­ne, kao i ne­do­sta­tak fi­zič­kih ak­tiv­no­sti.
– Kod dje­ce ko­ja ve­ći dio vre­me­na pro­vo­de is­pred te­le­vi­zo­ra ili kom­pju­te­ra do­la­zi do opa­da­nja mo­to­ri­ke ko­ja i te ka­ko uti­če na raz­voj. Dok gle­da­ju cr­ta­ne fil­mo­ve ili igra­ju igri­ce ta­ko­đe kon­zu­mi­ra­ju gric­ka­li­ce ko­je ni­ma­lo po­zi­tiv­no ne uti­ču na nji­hov raz­voj. Još je­dan od fak­to­ra go­ja­zno­sti je pre­tje­ra­na upo­tre­ba br­ze hra­ne, a s dru­ge stra­ne dje­ca ne uno­se do­bre na­mir­ni­ce kao što su vo­će i po­vr­će – iz­ja­vi­la je Mir­ko­vi­će­va za na­še no­vi­ne.
Zbog sve­ga ovo­ga, do­da­la je, stva­ra se za­ča­ra­ni krug go­ja­zno­sti iz ko­ga dje­ca ne mo­gu da po­bjeg­nu bez po­mo­ći ro­di­te­lja.
– Stil ži­vo­ta u ko­me se dje­ca ne kre­ću i je­du gric­ka­li­ce i br­zu hra­nu re­zul­ti­ra go­je­njem. Ma­li­ša­ni se de­blja­ju i zbog ne­do­stat­ka fi­zič­ke ak­tiv­no­sti, ne­ma­ju sna­ge da se kre­ću i iz­gu­be vi­šak ki­lo­gra­ma šta re­zul­ti­ra da­ljim go­je­njem. Na­ža­lost, dje­ca ni­je­su svje­sna da se na­la­ze u za­ča­ra­nom kru­gu i to ni­je nji­ho­va kri­vi­ca. Sva od­go­vor­nost je na ro­di­te­lji­ma ko­ji do­zvo­lja­va­ju da uop­šte do to­ga do­đe. Ro­di­te­lji mo­ra­ju da iz­dvo­je vri­je­me i pro­vo­de ga s dje­com na­po­lju pod­sti­ču­ći ih da bu­du fi­zič­ki ak­tiv­ni – ob­ja­šnja­va Mir­ko­vi­će­va.
Na­gla­ša­va da odr­ža­va­nje psi­ho­fi­zič­kog zdra­vlja uop­šte ni­je jed­no­stav­no u sa­vre­me­nim okol­no­sti­ma jer ro­di­te­lji i dje­ca ima­ju raz­li­či­te pro­gra­me, od­no­sno u raz­li­či­to vri­je­me se na­la­ze na po­slu i u ško­li.
– Od­ga­ja­nje zdra­vog dje­te­ta je ško­la ro­di­telj­stva u ko­joj se zna šta je­ste, a šta ni­je zdra­vo za nji­ho­vu dje­cu. Me­đu­tim, pro­blem je u to­me što ne­ma ade­kvat­ne dru­štve­ne po­dr­ške, ci­je­li si­stem je za­ka­zao. Za­ka­za­la je ško­la, ro­di­te­lji, kao i sve usta­no­ve ko­je mo­gu da po­mog­nu da se ovaj pro­blem ri­je­ši. Dok god ne pro­mi­je­ni­mo stva­ri nabo­lje ima­će­mo pro­blem go­ja­zne dje­ce – upo­zo­ri­la je Mir­ko­vi­će­va. S.R.R.


Raz­mje­re epi­de­mi­je

Pred­sjed­nik Svjet­ske fe­de­ra­ci­je za go­ja­znost, pro­fe­sor Val­mir Ku­ti­no je re­kao da je epi­de­mi­ja go­ja­zno­sti pri­sut­na u ve­ći­ni ze­ma­lja ši­rom svi­je­ta, a da broj oso­ba sa pre­ko­mjer­nom tje­le­snom ma­som sve vi­še ra­ste.
– Če­sti fak­to­ri ri­zi­ka, kao što su po­tro­šnja bez­al­ko­hol­nih pi­ća i sje­de­nje u rad­nom okru­že­nju su po­ra­sli. Re­kla­mi­ra­nje br­ze hra­ne se i da­lje na­sta­vlja i sve ve­ći broj lju­di ži­vi u ur­ba­nim sre­di­na­ma bez pri­stu­pa ze­le­nim po­vr­ši­na­ma. Ako že­li­mo da po­stig­ne­mo cilj SZO – da se uče­sta­lost go­ja­zno­sti vra­ti na ni­vo iz 2010. go­di­ne, on­da je vri­je­me da se dje­lu­je sa­da – za­klju­čio je Ku­ti­no


U pro­ble­mu ci­je­li svi­jet

Kru­nić je do­dao da se pro­ble­mom go­ja­zno­sti ba­vi ci­je­li svi­jet. Svjet­ska fe­de­ra­ci­ja za go­ja­znost uka­za­la je na stav Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je (SZO) da je cilj obi­lje­ža­va­nja Svjet­skog da­na go­ja­zno­sti da pod­sje­te i uka­žu na ovaj ši­ro­ko ras­pro­stra­njen pro­blem, kao i da kre­nu u hit­nu ak­ci­ju.
- Iz SZO su ape­lo­va­li da se uve­de ši­ri skri­ning ka­ko bi se što pri­je pre­po­zna­li pr­vi zna­ko­vi go­ja­zno­sti kod lju­di, ali da se di­ja­tet­ski re­ži­mi, li­je­ko­vi i hi­rur­ške pro­ce­du­re uči­ne do­stup­ni­jim– na­gla­sio je Kru­nić