U Cr­noj Go­ri u pr­vih šest mje­se­ci ove go­di­ne raz­ve­de­na su 232 bra­ka, dok je sklo­plje­no 2. 105 brač­nih za­jed­ni­ca. To zna­či da je sva­ki de­ve­ti brak u Cr­noj Go­ri okon­čan bra­ko­ra­zvod­nom par­ni­com.
Su­de­ći pre­ma sta­ti­tič­kim po­da­ci­ma, naj­vi­še bra­ko­va pu­klo je u Pod­go­ri­ci, i to 102, dok raz­vo­da ni­je bi­lo u An­dri­je­vi­ci, Gu­si­nju, Moj­kov­cu, Pet­nji­ci, Plu­ži­na­ma, Šav­ni­ku i Ža­blja­ku.
Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u pr­voj po­lo­vi­ni go­di­ne naj­vi­še bra­ko­va sklo­plje­no je u ma­ju i to 402. U fe­bru­a­ru je sklo­plje­no 260 bra­ko­va, u mar­tu 263, u apri­lu 273, u ju­nu 314, a u ju­lu 317. Naj­vi­še raz­vo­da bi­lo je u fe­bru­a­ru, i to 51, po­tom u apri­lu 49, u ma­ju 47, ju­nu 41, mar­tu 40 i u ju­lu 28. Ako je su­di­ti pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, gra­đa­ni su se u ja­nu­a­ru naj­ma­nje od­lu­či­va­li za brak. U tom mje­se­cu sklo­plje­no je 176 bra­ko­va, a raz­ve­de­na su 23.
Za šest mje­se­ci u Ko­la­ši­nu je okon­čan je­dan brak, u Pla­vu, Ul­ci­nju, Tiv­tu i Bu­dvi po dva, u Nik­ši­ću če­ti­ri, u Ko­to­ru šest, Da­ni­lov­gra­du osam i u Be­ra­na­ma 10. Na Ce­ti­nju se raz­ve­lo 12 pa­ro­va, u Plje­vlji­ma 14, Bi­je­lom Po­lju 17, Her­ceg No­vom 21 i u Ro­ža­ja­ma 30.
U pr­vih po­la go­di­ne naj­vi­še bra­ko­va sklo­plje­no je u Pod­go­ri­ci – 683, dok u Gu­si­nju i Šav­ni­ku ni­je osno­va­na ni­jed­na no­va brač­na za­jed­ni­ca. Na Ža­blja­ku i u Plu­ži­na­ma po šest pa­ro­va od­lu­či­lo se na brak, u Moj­kov­cu 12, Ko­la­ši­nu 13, Pet­nji­ci 14, An­dri­je­vi­ci 16, Pla­vu 21 i u Da­ni­lov­gra­du 26. U Tiv­tu je sklo­plje­no 40 bra­ko­va, na Ce­ti­nju 61, u Ul­ci­nju 69, u Plje­vlji­ma 78, u Bu­dvi 89, Ko­to­ru 100, Be­ra­na­ma 103, Her­ceg No­vom 104, Ro­ža­ja­ma 120, Bi­je­lom Po­lju 165 i u Ba­ru 166.
Psi­ho­lo­zi, soci­o­lo­zi i struč­nja­ci ko­ji se ba­ve za­šti­tom pra­va dje­te­ta sa­gla­sni su da raz­vod osta­vlja naj­ve­će tra­u­me po dje­cu, bez ob­zi­ra ko­jeg su uz­ra­sta. Struč­nja­ci is­ti­ču da od­lu­ka ro­di­te­lja da okon­ča­ju brak uti­če na po­na­ša­nje i raz­voj lič­no­sti dje­te­ta, ali da­nas dje­ca ne­što lak­še pre­bro­de raz­vod ne­go pri­je 10 ili 20 go­di­na.
Psi­ho­log Rad­mi­la Stu­par Đu­ri­šić ob­ja­šnja­va da je pri­je 15 go­di­na pri­mije­će­no da raz­vod osta­vlja ve­li­ke tra­u­me na dje­cu. Eman­ci­pa­ci­ja, osna­ži­va­nje že­na do­ve­lo je i do, ka­ko ka­že, po­ra­sta bro­ja raz­vo­da. Stu­par Đu­ri­šić ne sma­tra da su ra­ni­ji bra­ko­vi bi­li sta­bil­ni­ji i sreć­ni­ji.
– Pro­tiv sam tih za­blu­da da su bra­ko­vi ne­ka­da bi­li sta­bil­ni­ji jer su du­že tra­ja­li. Ne, ra­ni­je sa­mo ni­je­ste ima­li so­ci­jal­no pri­hva­tlji­vu op­ci­ju da na­pu­sti­te brač­nu za­jed­ni­cu jer ste da­li obe­ća­nje pred dr­ža­vom, Bo­gom i na­ro­dom da će­te bi­ti u bra­ku. I to se ni­je kr­ši­lo. Šta god da se de­ša­va­lo, ima­li ste mo­ral­nu, so­ci­ja­nu oba­ve­zu da iz­dr­ži­te i osta­ne­te u toj brač­noj za­jed­ni­ci. Sa­da že­ne ima­ju mno­go ve­ća pra­va, pa i pra­vo da pro­mi­je­ne od­lu­ke. Od­lu­ka o za­jed­nič­kom, brač­nom ži­vo­tu ni­je traj­na – iz­ja­vi­la je za „Dan” Stu­par Đu­ri­šić.
Iako je, ka­ko ka­že, ra­sta­nak ro­di­te­lja uvi­jek tra­u­ma­ti­čan za dje­cu, sa­da se te tra­u­me lak­še pre­va­zi­la­ze ne­go pri­je pet­na­e­stak go­di­na.
– Di­je­te će, bez ob­zi­ra na uz­rast, uvi­jek tra­u­ma­tič­no pri­hva­ta­ti či­nje­ni­cu da ro­di­te­lji vi­še ne ži­ve za­jed­no. Ali, uko­li­ko je po­ro­di­ca dis­funk­ci­o­nal­na, ta­da di­je­te do­ži­vlja­va raz­vod kao olak­ša­nje. To je no­vi­na u od­no­su na pe­ri­od od pri­je 10 do 15 go­di­na i sa­da. Dje­ci je ra­ni­je go­vo­re­no da se ro­di­te­lji mno­go vo­le, da je sve u re­du, i on­da od­jed­nom do­đe do na­ru­ša­va­nja te, na oko, idi­le. To je osta­vlja­lo ve­o­ma tra­u­ma­tič­ne po­sle­di­ce na dje­cu. U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na mno­go se ra­di na za­šti­ti dje­ce od po­sle­di­ca raz­vo­da. Ro­di­te­lji raz­go­va­ra­ju sa njima i po­ja­šnja­va­ju im da pre­kid bra­ka ne zna­či da oni di­je­te i da­lje ne vo­le – ob­ja­šnja­va Stu­par Đu­ri­šić.
Kri­sti­na Mi­ha­i­lo­vić iz Udru­že­nja ro­di­te­lji uka­zu­je da dje­ci i ci­je­loj po­ro­di­ci tre­ba pru­ži­ti sna­žnu po­dr­šku da što lak­še pro­đu kroz raz­vod.
– Ne­dav­no smo ima­li pri­li­ku da ču­je­mo od nad­le­žnih da će, na osno­vu od­re­da­ba no­vog po­ro­dič­nog za­ko­na, zbog svih tih po­sle­di­ca lo­ših po dje­cu po­ku­ša­ti da ih vi­še za­šti­te on­da ka­da se nji­ho­vi ro­di­te­lji bu­du ra­zi­la­zi­li. Ja­sno je da ta­kve si­tu­a­ci­je osta­vlja­ju du­go­roč­ne po­sle­di­ce i da uglav­nom uti­ču na ve­ći­nu bu­du­ćih ži­vot­nih od­lu­ka – oci­je­ni­la je za „Dan” Mi­ha­i­lo­vi­će­va.
Lo­ša ko­mu­ni­ka­ci­ja i bit­ka za obez­bje­đe­nje eg­zi­sten­ci­jal­nih uslo­va ne­ki su od glav­nih raz­lo­ga zbog ko­jih, po mi­šlje­nju so­ci­o­lo­ga Sr­đa­na Vu­ka­di­no­vi­ća, do­la­zi do kra­ha brač­nih za­jed­ni­ca. On sma­tra da trend po­ra­sta bro­ja raz­ve­de­nih bra­ko­va vla­da već du­že vri­je­me.
A.T.


Uto­či­šte za iz­gu­blje­ne i usa­mlje­ne

So­ci­o­log Vu­ka­di­no­vić is­ti­če da je pro­ble­ma­tič­no ka­ko se da­nas skla­pa­ju po­zna­nstva, te da su sve rje­đi di­rekt­ni kon­tak­ti, a če­šća ko­mu­ni­ka­ci­ja na po­sre­dan na­čin, pu­tem dru­štve­nih mre­ža, ko­je „pred­sta­vlja­ju uto­či­šte za iz­gu­blje­ne, osa­mlje­ne i usa­mlje­ne”.
– Ka­da je čo­vjek osa­mljen i usa­mljen, on­da vr­lo la­ko na­đe ne­ko­ga ko is­pu­ni tu pra­zni­nu, a ne gle­da se unu­tra­šnja, emo­ci­o­nal­na di­men­zi­ja. Vr­lo br­zo se ja­ve pro­ble­mi u ko­mu­ni­ka­ci­ji, ko­ji su naj­če­šći uzro­ci raz­vo­da. Sve se la­ko mo­že pre­bro­di­ti, eko­nom­ske ne­da­će, so­ci­jal­na is­klju­če­nost, ako po­sto­ji ko­mu­ni­ka­ci­ja i do­bra vo­lja da se brač­ni part­ne­ri ra­zu­mi­ju. Ako to­ga ne­ma, sve osta­lo vr­lo la­ko mo­že do­ve­sti do pre­ki­da bra­ka – za­klju­ču­je on.