Pred­lo­že­ni za­kon o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru mo­ra pre­tr­pje­ti znat­ne iz­mje­ne jer od tog ak­ta je­di­nu ko­rist ima­ju funk­ci­o­ne­ri, dok su de­se­ti­ne hi­lja­da rad­ni­ka sta­vlje­ne u dru­gi plan, ocje­nju­je pred­sjed­nik glav­nog od­bo­ra Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta i Sin­di­ka­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, Vu­ka­šin Zo­go­vić. On na­vo­di da je ne­pri­hva­tlji­vo da dok­to­ri na­u­ka, lje­ka­ri i pro­fe­so­ri bu­du du­plo ma­nje pla­će­ni od mi­ni­sta­ra, po­sla­ni­ka ili su­di­ja jer u su­šti­ni ima­ju istu struč­nu spre­mu.
– Za­što bi ko­e­fi­ci­jent su­di­je, ko­ji je za­vr­šio prav­ni fa­kul­tet i po­lo­žio pra­vo­sud­ni is­pit, bio 18, a pro­fe­so­ra na uni­ver­zi­te­tu 11, da ne pri­ča­mo o lje­ka­ri­ma ko­ji mo­ra­ju da se ško­lu­ju i po 10 go­di­ne i vi­še. Ni­šta pro­fe­so­ri ili lje­ka­ri ni­je­su go­ri od su­di­ja, po­sla­ni­ka, mi­ni­sta­ra ili sa­vjet­ni­ka u Vla­di. U po­ne­dje­ljak na sjed­ni­ci so­ci­jal­nog sa­vje­ta pred­lo­ži­će­mo iz­mje­ne za­ko­na, pa će­mo na­kon to­ga vi­dje­ti šta će­mo da­lje. Ra­no je sa­da da go­vo­ri­mo o ra­di­kal­nim mje­ra­ma. Uko­li­ko se pred­lo­že­ni akt po­ša­lje Skup­šti­ni na usva­ja­nje, mi će­mo jav­nost upo­zna­ti sa na­šim da­ljim ak­tiv­no­sti­ma – po­ru­čio je u iz­ja­vi za „Dan” Zo­go­vić.
On na­vo­di da je sa­gla­san sa kon­sta­ta­ci­ja­ma da je za­kon pi­san za funk­ci­o­ne­re, a ne za rad­ni­ke.
– Mo­ra­la se ure­di­ti i oblast za­ra­da funk­ci­o­ne­ra. Ti lju­di su do sa­da mno­go ko­šta­li dr­ža­vu, jer su po­red pla­te ima­li i do­dat­ne pri­ho­de. Sa­da im se sve to uklju­či­lo u za­ra­du pre­ko ko­e­fi­ci­je­na­ta i oni sa­mo do­bi­ja­ju. Ka­da se sve sa­bra­lo što su oni pri­ma­li, do­šlo se do po­ve­ća­nja od pet od­sto. Ipak, na nji­ho­ve pla­te ni­je tre­ba­lo uvo­di­ti po­ve­ća­nja, ne­go se pri­je sve­ga po­bri­nu­ti za one ko­ji su ima­li naj­ma­nje za­ra­de. Valj­da je to su­šti­na – is­ta­kao je Zo­go­vić.
On je ka­zao da je ve­li­ki ne­do­sta­tak pred­lo­že­nog ak­ta ogra­ni­ča­va­nje ko­lek­tiv­nog pre­go­va­ra­nja.
– Uko­li­ko se in­sti­tu­ci­ji ogra­ni­če fi­nan­sij­ska sred­stva, uza­lud su nam on­da za­htje­vi da se po­ve­ća­ju za­ra­de. On­da se, na pri­mjer, ne mo­že vr­hun­skom dok­to­ru ili pro­fe­so­ru da­ti ni­ka­kvo po­ve­ća­nje. Za­to mi in­si­sti­ra­mo na mo­guć­no­sti da se pla­te re­gu­li­šu kroz ko­lek­tiv­ne ugo­vo­re – po­ja­šnja­va Zo­go­vić.
On ka­že da se USS-u obra­tio ve­li­ki broj za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru ko­ji su za­bri­nu­ti za svoj bu­du­ći po­lo­žaj. Zo­go­vić po­ja­šnja­va da se uglav­nom ra­di o naj­u­gro­že­ni­joj gru­pi slu­žbe­ni­ka, ko­ji pri­pa­da­ju gru­pi „D”, gdje spa­da­ju na­čel­ni­ci, ru­ko­vo­di­o­ci, in­spek­to­ri, sa­mo­stal­ni sa­vjet­ni­ci, ko­or­di­na­to­ri, re­fe­ren­ti...
– USS i to­kom vi­ken­da ra­di na usa­gla­ša­va­nju je­din­stve­nog sta­va sa ko­jim će­mo iza­ći na so­ci­jal­ni sa­vjet. Ne mo­že­mo sa­da re­ći sve jer će­mo ko­nač­nu ver­zi­ju mo­žda ima­ti u po­ne­dje­ljak, ne­po­sred­no pred za­si­je­da­nje. Cilj nam je da se za­šti­te oni ko­ji su naj­u­gro­že­ni­ji. Oni ko­ji su i do sa­da ima­li naj­ma­nje za­ra­de i ko­ji ovim za­ko­nom do­bi­ja­ju ja­ko ma­lo. U tu gru­pu naj­u­gro­že­ni­jih su i za­po­sle­ni u pro­svje­ti i zdrav­stvu, pa se sa raz­lo­gom po­sta­vlja pi­ta­nje da li je ovaj za­kon ra­đen sa­mo za funk­ci­o­ne­re ili i za rad­ni­ke – kon­sta­tu­je Zo­go­vić.
On is­ti­če da je za sin­di­ka­te ne­pri­hva­tlji­vo da se sma­nju­ju na­kna­de po osno­vu mi­nu­log ra­da na 0,5 od­sto. Ta­ko­đe, na­vo­di da se mo­ra za­dr­ža­ti do­sa­da­šnje rje­še­nje po ko­jem su rad­ni­ci, u za­vi­sno­sti od go­di­na rad­nog sta­ža, ima­li uve­ća­nje za­ra­de po osno­vu mi­nu­log ra­da u iz­no­su od 1,5; 0,75 i je­dan od­sto.
M.S.

Mi­ni­ma­lac ne­pri­hva­tljiv

Vu­ka­šin Zo­go­vić do­da­je da je ne­pri­hva­tlji­vo da se za­ko­nom re­gu­li­še da se rad­ni­ci­ma u pred­u­ze­ći­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je ima­ju fi­nan­sij­ske gu­bit­ke sma­nju­ju zarade na mi­ni­mal­ni iz­nos od 193 eura, a da se ne re­gu­li­še uve­ća­nje uko­li­ko po­slu­ju po­zi­tiv­no.
– Sin­di­ka­ti in­si­sti­ra­ju da se oko za­ra­de pre­go­va­ra sa po­slo­dav­cem, a ne da se to za­ce­men­ti­ra za­ko­nom. Ne­ka ogra­ni­če­nja su i pri­hva­tlji­va, ali u jav­nim pred­u­ze­ći­ma se od pri­ho­da uvi­jek mo­že po­ve­ća­ti za­ra­da. Bu­kva­lo je sa­da si­tu­a­ci­ja da ako vam je pred­u­ze­će na nu­li ili u plu­su, vi ima­te ista pri­ma­nja, a ako ste u mi­nu­su on­da se pla­ta sma­nju­je na mi­ni­mal­nu. To ni­je u re­du – uka­zu­je Zo­go­vić.