Me­ha­nič­ki ot­ko­šta­no me­so (MOM) od kri­la­ca, kar­li­ca, vra­to­va, ve­ziv­nih tki­va i ko­ži­ca, te se­pa­ri­sa­no me­so naj­do­mi­nant­ni­ji su sa­stoj­ci sa­la­ma, pa­ri­ze­ra, pa­šte­ta i vir­šli ko­ji se ne­ri­jet­ko na­đu i na ta­nji­ri­ma na­še dje­ce. I dok su nad­le­žne in­spek­ci­je i na­uč­ne in­sti­tu­ci­je u ze­mlja­ma re­gi­o­na vi­še pu­ta upo­zo­ra­va­le na štet­nost ta­kvih pro­iz­vo­da po zdra­vlje, Ve­te­ri­nar­ska in­spek­ci­ja u Cr­noj Go­ri tvr­di da su svi ta­kvi pro­iz­vo­di ko­ji su kon­tro­li­sa­ni u 2015. go­di­ni bi­li is­prav­ni.
Me­đu­tim, či­ni se da je pro­da­ja hra­ne sum­nji­vog kva­li­te­ta u Cr­noj Go­ri za­ko­nom do­zvo­lje­na, te da upr­kos ape­li­ma Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je i dru­gih re­le­vant­nih in­si­tu­ci­ja o štet­no­sti me­snih pro­iz­vo­da i nji­ho­vom ne­ga­tiv­nom uti­ca­ju na zdra­vlje, kod nas ne­ma slu­ča­je­va da je ma­kar je­dan ta­kav pro­iz­vod po­vu­čen sa tr­ži­šta.
Struč­nja­ci iz ze­ma­lja re­gi­o­na, iz ko­jih se uvo­zi pre­ko 90 od­sto me­snih pre­ra­đe­vi­na u Cr­nu Go­ru, vi­še pu­ta su upo­zo­ra­va­li da ne­ki pro­iz­vo­đa­či u sa­la­me i osta­lu de­li­ka­te­snu ro­bu uba­cu­ju vr­lo štet­ne do­dat­ke, u vi­du adi­ti­va i emul­ga­to­ra, ko­ji su u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je (EU) za­bra­nje­ni i za is­hra­nu ži­vo­ti­nja.
Za­rad ob­li­ko­va­nja ma­se, u me­so lo­šeg kva­li­te­ta uba­cu­ju se ra­zni do­da­ci, adi­ti­vi, led i emul­ga­to­ri, ko­ji su ve­o­ma ri­zič­ni za zdra­vlje lju­di.
Pre­ma upo­zo­re­nji­ma struč­nja­ka iz okol­nih dr­ža­va, dr­o­blje­na ši­ja, le­đa, tr­ti­ca, ko­sti i ko­ža od pi­li­ća osnov­ni su sa­sto­jak vir­šli, a o tom naj­bo­lje svje­do­če i ni­ske ci­je­ne ovih pro­iz­vo­da, u ko­ji­ma je sve­ga vi­še osim me­sa.
U cr­no­gor­skim mar­ke­ti­ma mo­gu se ku­pi­ti pa­šte­te či­ja je ci­je­na dva­de­se­tak cen­ti. Da li tre­ba raz­mi­šlja­ti o nje­nom sa­sta­vu?
Član gru­pe gra­đa­na „Al­ter­na­ti­va“ Ve­sko Pe­jak sma­tra da u slu­ča­ju me­sa i me­snih pre­ra­đe­vi­na ni­je pro­blem sa­mo u to­me što ne­ma pri­mje­ne za­ko­na, već i u pro­pi­si­ma ko­ji su pre­vi­še bla­gi za tu vr­stu pre­kr­ša­ja. On sma­tra da bi si­tu­a­ci­ja po pi­ta­nju bez­bjed­no­sti ta­kvih pro­iz­vo­da bi­la na za­vi­di­ni­jem ni­vou da je ika­da do­šlo do to­ga da ne­ko od­go­va­ra zbog ugro­ža­va­nja zdra­vlja i si­stem­skog tro­va­nja lju­di.
– Do jav­nog po­kre­ta­nja afe­re „Vi­no­bran“, me­sa­ri su sta­vlja­li taj kon­zer­vans u sve me­sne pre­ra­đe­vi­ne, ne bri­nu­ći mno­go o zdra­vlju svo­jih ko­ri­sni­ka. Oni su bi­li pri­mo­ra­ni da to ra­de za­to što je upra­va tr­go­vin­skih obje­ka­ta od njih za­htje­va­la da ne ba­ca­ju ne­pro­da­to me­so ko­jem je is­te­kao rok. To ni­je bi­la pi­sa­na na­red­ba, već usme­na. Me­sar je mo­rao da pi­ta di­rek­to­ra objek­ta za sva­ki ko­mad me­sa ko­ji se ba­ci. Ti­me je na nje­ga vr­šen psi­ho­lo­ški pri­ti­sak da ne ba­ca me­so. Di­rek­to­ri tr­go­vin­skih obje­ka­ta su do­bi­ja­li na­re­đe­nja sa „vr­ha“ da sma­nje tr­o­ško­ve zbog ne­lo­jal­ne kon­ku­ren­ci­je. Ko­ji ve­li­ki tr­go­vin­ski la­nac pla­ća re­dov­no po­re­ze i do­pri­no­se? Upra­ve tr­go­vin­skih rad­nji su na ne­ki na­čin „imu­ne“ od ka­žnja­va­nja jer je za bez­bjed­nost me­sa za­du­žen sa­mo vla­snik objek­ta i me­sar ko­ji za­du­žu­je me­so – iz­ja­vio je za „Dan” Pe­jak.
Is­ti­če da je ti­me na­pra­vlje­na pa­kle­na kom­bi­na­ci­ja, pa upra­va ni­je od­go­vor­na a ka­zne po­ga­đa­ju sa­mo one ko­ji su u tom pro­ce­su naj­ma­nje kri­vi.
– Go­di­nu od afe­re „Vi­no­bran“ ni­jed­no li­ce ni­je kri­vič­no go­nje­no zbog si­ste­mat­skog tro­va­nja lju­di. Da je ma­kar jed­no li­ce osu­đe­no za ugro­ža­va­nje jav­ne bez­bjed­no­sti i zdra­vlja lju­di, ne bi se ni­ka­da vi­še de­si­lo da ne­ko ko­ri­sti ne­do­zvo­lje­ne agen­se. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­je mi ima­mo, ne­ki lju­di su po­teg­nu­li ve­ze da se to ka­žnja­va­nje ob­u­sta­vi – re­kao je za „Dan” Pe­jak.
Pre­ma Pe­ja­ko­vom mi­šlje­nju, pro­blem o ko­jem tre­ba da bri­nu gra­đa­ni Cr­ne Go­re je­ste kva­li­tet me­sa ko­ji se do­pre­ma do pro­dav­ni­ca.
– Na tr­ži­štu me­sa u svi­je­tu ima do­sta opa­snih stva­ri. Mno­go me­sa se vra­ti sa gra­nič­nih pre­la­za pre­ma Evro­pi jer ne za­do­vo­lja­va ni mi­ni­mum uslo­va za pro­da­ju. Tu se ja­vlja šan­sa za mno­ge pre­pro­dav­ce me­sa, da to me­so upo­tri­je­be u ze­mlji ko­ja ne­ma ni mi­ni­mum ka­pa­ci­te­ta (ni­ti po­li­tič­ke vo­lje) da šti­ti svo­je gra­đa­ne. Na­ža­lost, ne­ma­mo do­ma­ću pro­iz­vod­nju me­sa ko­ja bi za­do­vo­lji­la te po­tre­be jer na­ša dr­ža­va ne sti­mu­li­še tu pro­iz­vod­nju. Ako u me­ga­mar­ke­tu vi­di­te da ki­lo­gram me­sa ko­šta od dva do tri eura, mo­ra­te od te ci­je­ne da od­bi­je­te za­ra­du vla­sni­ka objek­ta ko­ji to me­so pro­da­je (re­ci­mo 0,50 eura), tran­sport­ne tro­ško­ve da se ono do­pre­mi do Cr­ne Go­re (re­ci­mo 0,50 eura), tak­se i po­re­ze (0,30 eura) i na kra­ju do­bi­ja­te na­bav­nu tog me­sa (ne vi­še od 0,50–0,70 eura). Pi­ta­nje za sve gra­đa­ne je sle­de­će – ka­kav kva­li­tet se do­bi­ja za taj no­vac? Da li je po­ve­ća­ni broj obo­lje­lih od ra­ka di­rekt­no po­ve­zan sa kva­li­te­tom me­sa – pi­tao je Pe­jak.
On sma­tra da je rje­še­nje da se za­bra­ni uvoz me­sa ko­ji do­la­zi iz­van Evrop­ske uni­je.
– Oni ima­ju apa­rat ko­ji mo­že da spri­je­či zlo­u­po­tre­bu me­sa i me­snih pre­ra­đe­vi­na. Dru­go, po­treb­no je da sta­nov­ni­štvo sti­mu­li­šu da ku­pu­je do­ma­će me­so, ko­je je mno­go bo­ljeg kva­li­te­ta. Tre­će, dr­ža­va tre­ba da poč­ne da sti­mu­li­še pro­iz­vo­đa­če me­sa i da ih stro­go kon­tro­li­še. Da po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja, sve su to jed­no­stav­ne mje­re ko­je bi od­mah da­le efek­ta – za­klju­ču­je Pe­jak.
Dok­tor i po­sla­nik u Skup­šti­ni Lji­lja­na Đu­ra­ško­vić ka­že da tre­ba po­što­va­ti sve za­kon­ske re­gu­la­ti­ve ko­je sa­da po­sto­je, a uve­sti još stro­že sank­ci­je za ne­po­što­va­nje stan­dar­da za me­sne pro­iz­vo­de, i to bi­o­he­mij­ske, bak­te­ri­o­lo­ške i tok­sič­ne. Is­ti­če da tre­ba za­bra­ni­ti uvoz su­ho­me­sna­tih pro­iz­vo­da sa iz­u­zet­no opa­snim emul­ga­to­ri­ma i kon­zer­van­si­ma ko­ji su već pre­po­zna­ti u svi­je­tu kao opa­sni.
– Gra­đa­ni­ma tre­ba skre­nu­ti pa­žnju da stro­go vo­de ra­ču­na o po­ri­je­klu na­mir­ni­ca ko­je ku­pu­ju i o da­tu­mu na pro­iz­vo­di­ma. Uko­li­ko se štet­ni pro­iz­vo­di na­đu u rad­nja­ma, tre­ba stro­go sank­ci­o­ni­sa­ti tr­go­vi­ne i ovla­šće­na li­ca ko­ja su od­go­vor­na za uvoz ta­kvih na­mir­ni­ca. Ima­mo za­ko­ne ko­ji ka­da bi se po­što­va­li do kra­ja, zdra­vlje gra­đa­na ne bi bi­lo do­vo­đe­no u pi­ta­nje. Ali ih mo­ra­mo još vi­še po­o­štri­ti ra­di oču­va­nja zdra­vlja gra­đa­na jer je is­ku­stvo po­ka­za­lo da se u prak­si ne pri­mje­nju­ju do kra­ja – re­kla je za „Dan” Đu­ra­ško­vi­će­va, pod­sje­ća­ju­ći na iz­re­ku da „zdra­vlje na usta ula­zi“.
Iz Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve tvr­de da Ve­te­ri­nar­ska in­spek­ci­ja re­dov­no vr­ši kon­tro­le uve­ze­nih po­šilj­ki sa pa­ri­ze­ri­ma, sa­la­ma­ma, pa­šte­ta­ma i vir­šla­ma, te da oba­vlja i la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze. Uka­zu­ju da se ta­kvi pro­iz­vo­di re­dov­no uzor­ku­ju i na kva­li­tet, od­no­sno na sa­stav pro­iz­vo­da.
A.T.

O pro­iz­vo­đa­či­ma ću­te

Iz Ve­te­ri­nar­ske in­spek­ci­je ni­je­su kon­kret­no od­go­vo­ri­li na pi­ta­nje ko­je pro­iz­vo­de i ko­jih pro­iz­vo­đa­ča su kon­tro­li­sa­li, ni­ti ka­kvi su re­zul­ta­ti tih ana­li­za, na­vo­de­ći da se kod uvo­za po­vre­me­no kon­tro­li­šu sve vr­ste ovih pro­iz­vo­da pre­ma pla­nu uzor­ko­va­nja i do­dat­nim rad­nim na­lo­zi­ma ili in­struk­ci­ja­ma.
– U skla­du sa na­ve­de­nim, ka­da se na­đe ne­be­zbje­dan pro­iz­vod ili pro­iz­vod ko­ji ne od­go­va­ra kva­li­te­tu ili upo­tre­blje­nim adi­ti­vi­ma, isti se uni­šta­va ili vra­ća iz­vo­zni­ku. Ka­da se na uve­ze­noj po­šilj­ci utvr­di ne­pra­vil­nost, Ve­te­ri­nar­ska in­spek­ci­ja, pre­ma pla­nu uzor­ko­va­nja po­šilj­ki iz uvo­za, uzi­ma uzor­ke od sle­de­ćih 10 uve­ze­nih po­šilj­ki uza­stop­no. Ako se če­šće po­na­vlja­ju ne­is­prav­no­sti, Ve­te­ri­nar­ska in­spek­ci­ja mo­že za­tra­ži­ti od or­ga­na nad­le­žnog za iz­da­va­nja rje­še­nja za uvoz da ob­u­sta­vi ta­kvo rje­še­nje na od­re­đe­ni pe­ri­od, dok se kod ze­mlje iz­vo­zni­ce ne iz­vr­še pro­vje­re – na­vo­de u in­spek­ci­ji.

Povećavaju rizik za nastanak oboljenja

Specijalista higijene, dijetolog dr Snežana Labović Barjaktarović objašnjava za „Dan” da se prekomjernom konzumacijom mesnih prerađevina povećava rizik za nastanak poremećaja zdravlja, prije svih hroničnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularne bolesti, arteroskleroza, povišen krvni pritisak, gojaznost, maligne bolesti). Ona navodi da su kvalitet i nutritivna vrijednost sirovog mesa uslovljeni vrstom, uzrastom, načinom uzgoja, kao i anatomskim porijeklom komada mesa.
-Meso je namirnica velike biološke vrijednosti jer sadrži sve esencijalne amino kiseline. Proteine mesa čine proteini mišića i proteini vezivnog tkiva. Što je veći mišićni dio mesa u odnosu na vezivo, veća je i biološka vrijednost mesa, a takvo meso se lakše i vari. Meso je dobra proteinska hrana, a najveći sadržaj dobro svarljivih proteina, najmanje masti i vezivnog tkiva ima muskulatura oko kičmenog stuba i but sisara, a kada je riječ o živini, njihova muskulatura grudi. Mišići vrata, rebara, i trbušnog zida sadrže znatno više masti, a manje proteina. Meso je, dakle, i izvor masti. Sadržaj masti u mesu može se kretati od dva do 50 odsto, pa i 70 procenata. Meso se, međutim, smatra proteinskom hranom. Razlog za to je struktura njegovih bjelančevina. Iako je sadržaj minerala u mesu mali, naš organizam u potpunosti usvoji svu količinu gvožđa, cinka i bakra iz njega. Meso sadrži i kalijum, fosfor, i magnezijum, kao i sve vitamine B kompleksa. Sve su to razlozi zbog kojih ne možemo izbaciti meso iz ishrane – objašnjava ona.
Labović Barjaktarović ukazuje da je meso namirnica koja poslije određenog vremena ili pod uticajem spoljašnje sredine mijenja svoju biološku vrijednost, miris, ukus, boju, konzistenciju i postaje zdravstveno nebezbjedna.
-U cilju očuvanja zdravstvene bezbjednosti primjenjuju se fizički, hemijski i biološki postupci koji djelimično ili potpuno mogu eliminisati štetno djelovanje različitih agenasa. Primjenom tih postupaka dobijamo mesne prerađevine. Prerađevine od mesa predstavljaju grupu raznorodnih proizvoda različitog sastava i nutritivne vrijednosti. Proizvodi od mesa su energetski veoma bogati, sadrže mnogo masti, kuhinjske soli i aditiva i to su razlozi zbog kojih se ne preporučuju u svakodnevnoj ishrani – ističe ona.