Pre­ma no­vom Za­ko­nu o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti, od No­ve go­di­ne oko 1.500 že­na sa tro­je i vi­še dje­ce tre­ba­lo bi da do­bi­je do­ži­vot­nu na­kna­du za­hva­lju­ju­ći go­di­na­ma rad­nog sta­ža ili vre­me­nu pro­ve­de­nom na bi­rou ra­da. Sa dru­ge stra­ne, oko 2.500 maj­ki ko­je ne­ma­ju rad­nog sta­ža, a ni­je­su evi­den­ti­ra­ne na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje, ne mo­gu ostva­ri­ti pra­vo na na­kna­du.
Že­ne sa se­la, do­ma­ći­ce, ko­je ima­ju tro­je i vi­še dje­ce ci­je­li rad­ni vi­jek pro­ve­le su ra­de­ći na­por­ne po­slo­ve, ali nji­hov rad ni­gdje ni­je za­ve­den, pa pre­ma no­vom Za­ko­nu o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti ne­ma­ju pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du.
Pre­ma ra­ni­jim po­da­ci­ma Za­vo­da za sta­ti­sti­ku (MON­STAT), u Cr­noj Go­ri ima 3.140 že­na sa tro­je dje­ce, i oko 1.560 sa če­tvo­ro. Ne­zva­nič­ne su pro­cje­ne da, pre­ma no­vom Za­ko­nu o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti, sa­mo oko 1.500 maj­ki is­pu­nja­va uslov da po osno­vu rad­nog sta­ža ili go­di­na pro­ve­de­nih na bi­rou mo­že ostva­ri­ti na­kna­du od No­ve go­di­ne.
Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ocje­nju­ju da je obez­bje­đe­nje na­kna­da maj­ka­ma ko­je ima­ju rad­no is­ku­stvo ili su bi­le na bi­rou ra­da do­bar po­tez, ali da on tre­ba da bu­de sa­mo pr­vi, te da se pra­vo mo­ra pro­ši­ri­ti i na dru­ge maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce.
Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja pla­ni­ra­lo je da 12,5 mi­li­o­na eura u 2016. go­di­ni iz­dvo­ji za na­kna­de maj­ka­ma. Za­po­sle­ne maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce, ko­je ima­ju 25 ili 15 go­di­na rad­nog sta­ža, pri­ma­će do­ži­vot­nu mje­seč­nu na­kna­du u iz­no­su 70 od­sto pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri u go­di­ni ko­ja pret­ho­di onoj ka­da je ostva­re­no to pra­vo. Že­ne ko­je ima­ju 15 go­di­na ku­mu­la­tiv­nog rad­nog sta­ža i tro­je i vi­še dje­ce pri­ma­će na­kna­du 40 od­sto pro­sječ­ne ne­to za­ra­de. Pro­sječ­na ne­to za­ra­da u Cr­noj Go­ri iz­no­si 477 eura, a to zna­či da će maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce pri­ma­ti po 333, od­no­sno 193 eura.
U re­so­ru ra­da na­vo­de da za­ko­nom ni­je pro­pi­san iz­u­ze­tak i u ko­jim slu­ča­je­vi­ma že­ne mo­gu ostva­ri­ti pra­vo na na­kna­du iako ne is­pu­nja­va­ju uslo­ve pro­pi­sa­ne za­ko­nom.
– Za­kon je usvo­jen u skla­du sa pro­pi­sa­nom pro­ce­du­rom i sa­mim tim je raz­ma­tran na skup­štin­skim od­bo­ri­ma, ko­ji su bi­li nad­le­žni da se iz­ja­sne i o pi­ta­nji­ma dis­kri­mi­na­ci­je. U za­ko­nu je pro­pi­sa­no da pra­vo ima­ju že­ne ko­je su ro­di­le tro­je i vi­še dje­ce, što ogra­ni­ča­va mo­guć­nost da se to od­no­si i na usvo­je­nu dje­cu. Za­ko­nom je pro­pi­san uslov ko­ji se od­no­si sa­mo na ro­đe­nje dje­ce, dru­gi uslo­vi ko­ji bi se od­no­si­li na dje­cu ni­su pro­pi­sa­ni – na­ve­li su iz mi­ni­star­stva u od­go­vi­ri­ma do­sta­vlje­nim „Da­nu”.
Do­da­li su će se pra­vil­ni­kom za ostva­ri­va­nje pra­va na ma­te­ri­jal­na da­va­nja i so­ci­jal­ne i dječ­je za­šti­te pre­ci­zi­ra­ti ka­ko da se že­ne pri­ja­vlju­ju za na­kna­du.
Ko­men­ta­ri­šu­ći no­vi za­kon, di­rek­to­ri­ca Udru­že­nja Ro­di­te­lji Kri­sti­na Mi­ha­i­lo­vić na­vo­di da je či­nje­ni­ca da je je­dan broj že­na dis­kri­mi­ni­san, jer ne do­bi­ja na­kna­du, ali da to ne zna­či da se pro­pis ne mo­že pro­mi­je­ni­ti.
– Na­kna­de se iz­mje­na­ma mo­gu obez­bi­je­di­ti i do­ma­ći­ca­ma – že­na­ma na se­lu, maj­ka­ma ko­je su iz­gu­bi­le di­je­te, ili ima­ju dvo­je dje­ce. Ipak, od ne­čeg se mo­ra kre­nu­ti ka­ko bi se u ovoj dr­ža­vi ko­nač­no po­dr­ža­lo ro­di­telj­stvo. Ovo po­sma­tra­mo kao pr­vi ko­rak i oče­ku­je­mo no­ve vi­do­ve po­dr­ške. Ne­re­al­no je oče­ki­va­ti da sve bu­de od­mah ide­al­no, ali tre­ba kon­stant­no ra­di­ti. Sa­da za­ko­nom ni­je­su po­dr­ža­ne sve maj­ke, sa­mo tre­ba na­sta­vi­ti – ka­za­la je u iz­ja­vi za „Dan” Mi­ha­i­lo­vi­će­va, is­ti­ču­ći da dr­ža­va do sa­da ni­je ade­kvat­no po­ma­ga­la po­ro­di­cu, te da je kraj­nje vri­je­me da to poč­ne.
Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Lji­lja­na Đu­ra­ško­vić iz­ja­vi­la je za „Dan” da je ona, kao i po­li­tič­ki sa­vez iz ko­jeg do­la­zi, sa za­do­volj­stvom po­dr­ža­la da­va­nje na­kna­da maj­ka­ma ko­je su ra­di­le ili su ne­za­po­sle­ne, ali ta­ko­đe sma­tra da na to­me ne tre­ba sta­ti.
– Sle­de­ći ko­rak tre­ba da bu­de iz­mje­na i da se na­kna­de oba­ve­zno da­ju že­na­ma sa se­la i oni­ma ko­je su usva­ja­le dje­cu. Za sa­da je ba­rem dio že­na do­bio po­dr­šku. Ono što je naj­bit­ni­je je­ste da ovaj za­kon ni­kog ne si­li ni na šta, već je stvar do­bre vo­lje že­ne da iza­be­re da li će da uzme na­kna­du ili će da ra­di. Ne­ke že­ne ko­je ima­ju dje­cu ne že­le na­kna­du, ne­go ho­će da ra­de – ka­že Đu­ra­ško­vi­će­va.
M.S.

Te­ško se iz­bo­ri­ti
Li­di­ja Pe­jo­vić iz Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta ka­že da je te­ško iz­bo­ri­ti se da sve maj­ke sa tro­je i če­tvo­ro dje­ce do­bi­ju na­kna­du.
– To smo svi že­lje­li, ali je to te­ško, ba­rem za­sad, jer ne­ma­mo nov­ca za to. Ni­je­smo Švaj­car­ska. Sa­da smo se iz­bo­ri­li za one ko­je ima­ju rad­ni staž – re­kla je za „Dan” Pe­jo­vi­će­va.

Po­mo­ći i sa­mo­hra­nim ro­di­te­ljima
U Udru­že­nju sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja sma­tra­ju da tre­ba po­mo­ći ro­di­te­lji­ma ko­ji sa­mi od­ga­ja­ju dje­cu, jer do sa­da dr­ža­va ni­je bi­la ši­ro­ke ru­ke pre­ma nji­ma. Di­rek­to­ri­ca tog Udru­že­nja Sne­ža­na Pre­le­vić is­ta­kla je za „Dan” da sva­ko da­va­nje za­vi­si od spo­sob­no­sti dr­ža­ve da to fi­nan­sij­ski pod­ne­se.
– Sva­ka­ko smo za po­moć svim maj­ka­ma. Ako je sa­da pra­vo da­to maj­ka­ma ko­je su ra­di­le ili su bi­le sa­mo na bi­rou, bi­lo bi do­bro da se u bu­duć­no­sti to pra­vo pro­ši­ri i na do­ma­ći­ce, že­ne sa se­la, sa­mo­hra­ne maj­ke... Sva­ka že­na ko­ja je ku­ći i po­di­že dje­cu uop­šte ni­je bes­po­sle­na. Ona ra­di po­sao ku­va­ra, hi­gi­je­ni­ča­ra, ra­ču­no­vo­đe, vas­pi­ta­ča, od­no­sno naj­ma­nje 10 slu­žbe­ni­ka mi­je­nja. Za­to si­gur­no za­slu­žu­je da do­bi­je ne­što i od dr­ža­ve – za­klju­ču­je Pre­le­vi­će­va.