U pe­ri­o­du od ja­nu­a­ra do kra­ja no­vem­bra pro­šle go­di­ne iz gra­do­va na sje­ve­ru ise­li­lo se 1.189 gra­đa­na, po­ka­zu­ju po­da­ci Mon­sta­ta. U mje­seč­nom sta­ti­stič­kom pre­gle­du te in­sti­tu­ci­je kon­sta­tu­je se da je naj­ve­ća raz­li­ka iz­me­đu bro­ja do­se­lje­nih i od­se­lje­nih u Bi­je­lom Po­lju i to – 381, Be­ra­na­ma – 203, Plje­vlji­ma – 142 i Ro­ža­ja­ma – 119. Što se osta­lih gra­do­va na sje­ve­ru dr­ža­ve ti­če u Moj­kov­cu je broj ise­lje­nih za 67 ve­ći od bro­ja do­se­lje­nih, Ko­la­ši­nu 66, Plu­ži­na­ma 50, An­dri­je­vi­ci i Pet­nji­ci 45, Pla­vu 34, Šav­ni­ku 29, a Ža­blja­ku osam.
Naj­vi­še gra­đa­na se do­se­li­lo u Pod­go­ri­cu, ko­ja ima 1.663 no­vih sta­nov­ni­ka, dok su se 693 ise­li­la.
U cen­tral­noj re­gi­ji u Nik­ši­ću broj do­se­lje­nih je za 212 ma­nji ne­go broj od­se­lje­nih gra­đa­na, a na Ce­ti­nju za 100.
Na pri­mor­ju, Her­ceg No­vi je grad iz ko­jeg se vi­še li­ca ise­li­lo ne­go što se do­se­li­lo, i ta raz­li­ka je 23, kao i Ul­cinj, gdje je broj onih ko­ji su oti­šli za 21 ve­ći od onih ko­ji su do­šli.
Po­zi­ti­van mi­gra­ci­o­ni sal­do, osim Pod­go­ri­ce, ima­ju Bar, gdje je broj do­se­lje­nih ve­ći od od­se­lje­nih za 262, Bu­dva 220, Ti­vat 76, Da­ni­lov­grad 13 i Ko­tor če­ti­ri.
Gu­si­nje je je­di­na op­šti­na iz ko­je se 10 gra­đa­na ise­li­lo, a isto to­li­ko ih se do­se­li­lo.
Pred­sjed­nik pod­go­rič­kog od­bo­ra Rad­nič­ke par­ti­je Ra­do­van To­ško­vić sma­tra da je ise­lja­va­nje gra­đa­na sa sje­ve­ra si­ste­mat­sko uni­šta­va­nje tog di­je­la dr­ža­ve, ko­ji će usko­ro osta­ti pust.
– Ako se na­sta­ve za­po­če­ti tren­do­vi sa ise­lja­va­njem naj­bo­ga­ti­jeg di­je­la dr­ža­ve, u smi­slu pri­rod­nih re­sur­sa, bi­će to kraj tog kra­ja. S ob­zi­rom da je ak­tu­el­ni re­žim uni­štio sve, ne bi me ču­di­lo da oni na­mjer­no stva­ra­ju ta­kvu kli­mu ko­ja do­pri­no­si ise­lja­va­nju, ka­ko bi taj kraj po­stao pust i da bi ga ras­pro­da­li ako bi ne­ko za svoj in­te­res eks­plo­a­ti­sao rud­na, šum­ska i dru­ga bo­gat­stva ko­jih na sje­ve­ru ima. To se sa­da ne ko­ri­sti jer bi se ta­ko po­mo­glo na­ro­du. Vlast od na­ro­da stva­ra si­ro­ti­nju da bi li lak­še nji­ma ma­ni­pu­li­sa­li – oci­je­nio je To­ško­vić za „Dan”.
On is­ti­če da se od na­ro­da sa sje­ve­ra sa­mo oti­ma, a da mu se ni­šta ne da­je.
– Lju­di do­la­ze u Pod­go­ri­cu i na pri­mor­je da ra­de ne­ke se­zon­ske po­slo­ve i na­pu­šta­ju og­nji­šta jer ne mo­gu da pre­ži­ve od ob­ra­de ima­nja. Sva po­dr­ška po­ljo­pri­vre­di o ko­joj se pri­ča je sa­mo far­sa, jer lju­di ne mo­gu da pla­si­ra­ju to što pro­iz­ve­du. Na­mjer­no se uni­šta­va­ju se­la, da bi jed­nog da­na Vla­da mo­gla da ka­že mi će­mo ovo ne­kom da pro­da­mo da bi se is­ko­ri­sti­li re­sur­si. Vje­ro­vat­no već ima­ju kup­ca sa­mo če­ka­ju da se još na­ro­da ise­li – sma­tra To­ško­vić.
Pred­stav­nik Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta Alek­sa Ma­ro­je­vić iz­ja­vio je za „Dan” da su vla­di­ne po­li­ti­ke i stra­te­gi­je za oži­vlja­va­nje sje­ve­ra do­ži­vje­le fi­ja­sko.
– Ni­je se re­a­go­va­lo ka­da se na sje­ve­ru ima­lo šta sa­ču­va­ti što se ti­če in­du­strij­skih po­stro­je­nja. Sve je to pro­pa­lo, uni­šte­no, pri­va­ti­za­ci­je su iz­gle­da bi­le ja­ko „uspje­šne”. Vla­da sa­da ima ne­ke ko­zme­tič­ke ak­tiv­no­sti, ko­je tre­ba da iz­gle­da­ju ako da se ne­što ra­du, a u su­šti­ni taj kraj pro­pa­da. Na sje­ve­ru je naj­vi­še ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih da­va­nja, to vam je ja­san po­ka­za­telj ko­li­ko su bi­le uspje­šne stra­te­gi­je ko­je su spro­vo­đe­ne za taj kraj – na­vo­di Ma­ro­je­vić.
Po­ru­ču­je da on­da ne tre­ba da nas ču­di to što se sa sje­ve­ra gra­đa­ni se­le, ka­da je taj kraj eko­nom­ski na iz­da­hu.
– Ise­lja­va­nje je pro­iz­vod eko­nom­skih pri­li­ka. Vi­di­mo da lju­di sa sje­ve­ra idu na jug ili Pod­go­ri­cu, ne­ki oku­ša­va­ju sre­ću u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je. Dr­ža­va se ne­što i ne tru­di da ih za­dr­ži. Ne­ma no­vih rad­nih mje­sta, ne mo­gu lju­di da iz­dr­ža­va­ju po­ro­di­ce, i on­da se mo­ra­ju sna­la­zi­ti – ka­že Ma­ro­je­vić.
Sje­ver Cr­ne Go­re obi­lu­je rud­nim, šum­skim i hi­dropo­ten­ci­ja­li­ma. Ipak i da­lje je naj­ne­ra­zvi­je­ni­ji, a to su pri­mi­je­ti­li i stra­ni zva­nič­ni­ci ko­ji su bo­ra­vi­li u na­šoj dr­ža­vi. Biv­ši ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Pod­go­ri­ci Ro­de­rik Mur u de­pe­ši Va­šing­to­nu od 1. ju­la 2009. go­di­ne upo­zo­rio je da raz­li­ke u raz­vo­ju cr­no­gor­skog sje­ve­ra i ju­ga mo­gu ima­ti po­sle­di­ce na po­li­tič­ku i so­ci­jal­nu sta­bil­nost, s ob­zi­rom na ve­li­ke raz­li­ke u svim vo­de­ćim eko­nom­skim pa­ra­me­tri­ma.
M.S


Za­bri­nja­va­ju­ći trend

So­ci­o­log Bran­ka Ta­na­si­je­vić ka­že da po­sto­je raz­lo­zi za za­bri­nu­tost zbog unu­tra­šnjih mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva.
– Da, po­sto­ji, jer u po­je­di­nim gra­do­vi­ma ima­mo pre­na­se­lje­nost ko­ja do­vo­di do ne­mo­guć­no­sti za­po­sle­nja gra­đa­na, a na dru­goj stra­ni su is­pra­žnje­ni gra­do­vi sa sta­rim sta­nov­ni­štvom. U toj kon­ste­la­ci­ji ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce tr­pe i op­šti­ne ko­je ima­ju od­liv sta­nov­ni­štva ali i one ko­je ima­ju pri­liv. Ne­ga­ti­van mi­gra­ci­o­ni sal­do jed­nog bro­ja gra­do­va i vi­so­ka kon­cen­tra­ci­ja, od­no­sno, pre­na­se­lje­nost dru­gih do­vo­di do mi­je­nja­nja ti­po­lo­ških i eko­lo­ško-pro­stor­nih ka­rak­te­ri­sti­ka i jed­nih i dru­gih. To se ne­ga­tiv­no od­ra­ža­va na kva­li­tet ži­vo­ta i ukup­ni raz­voj Cr­ne Go­re. Jed­na od po­sle­di­ca ta­kvih mi­gra­ci­o­nih  to­ko­va je i po­re­me­ćaj u rod­noj, obra­zov­noj i sta­ro­snoj struk­tu­ri sta­nov­ni­štva. Če­sto se de­ša­va da u po­tra­zi za za­po­sle­njem iz ma­nje raz­vi­je­nih gra­do­va od­la­zi naj­vi­tal­ni­ji dio po­pu­la­ci­je od­no­sno, rad­no spo­sob­no sta­nov­ni­štvo me­đu ko­ji­ma je ve­li­ki broj mla­dih obra­zo­va­nih ka­dro­va. Ta­ko­đe, ra­ni­je su mi­gran­ti naj­če­šće bi­li mu­škar­ci, a sa­da su že­ne te ko­je čak če­šće od mu­ška­ra­ca od­la­ze u gra­do­ve ko­ji im pru­ža­ju bo­lje uslo­ve ži­vo­ta – oci­je­ni­la je Ta­na­si­je­vić za Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa.