Pre­ma is­tra­ži­va­nju pre­sti­žnih ame­rič­kih uni­ver­zi­te­ta Jejl i Ko­lum­bi­ja o aero­za­ga­đe­nju u svi­je­tu, Cr­na Go­ra je za­u­ze­la 47, od­no­sno po­sled­nje mje­sto ka­da su u pi­ta­nju evrop­ske ze­mlje. To su po­da­ci do ko­jih je do­šlo Dru­štvo mla­dih eko­lo­ga Nik­ši­ća (DMEN), a od­no­se se na ne­dav­no is­tra­ži­va­nje aero­za­ga­đe­nja u 180 ze­ma­lja svi­je­ta.
Di­rek­tor DMEN Mi­o­drag Ka­ra­džić is­ta­kao je da ti po­da­ci do­volj­no go­vo­re da je pri­ča ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja o pro­ble­mu sa eko­lo­gi­jom u na­šoj dr­ža­vi pot­pu­no oprav­da­na. On sma­tra da iz tih raz­lo­ga nad­le­žni vi­še ne bi smje­li da za­ne­ma­ru­ju glas ci­vil­nog sek­to­ra.
– Ova­kva in­for­ma­ci­ja si­gur­no ni­je sjaj­na pro­mo­ci­ja za naš tu­ri­zam i či­stu pri­ro­du. In­for­ma­ci­ja do­la­zi u pe­ri­o­du ka­da se pla­ni­ra iz­grad­nja in­du­strij­skih obje­ka­ta kao što su dru­gi blok Ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma i spa­li­o­ni­ca ot­pa­da u Nik­ši­ću, pa mo­žda do­la­zi u pra­vo vri­je­me jer je dr­ža­va još u mo­guć­no­sti da ob­u­sta­vi grad­nju ova­kvih in­fra­struk­tur­nih obje­ka­ta – po­ru­čio je Ka­ra­džić.
Is­tra­ži­va­nje ame­rič­kih uni­ver­zi­te­ta pri­je ne­ko­li­ko da­na ob­ja­vi­li su bel­gij­ski me­di­ji, či­ja ze­mlja je po aero­za­ga­đe­nju na 41. mje­stu. Ka­ra­džić je ka­zao da su u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa part­ne­ri­ma iz Bel­gi­je sa­zna­li da su vla­sti u toj ze­mlji vr­lo za­bri­nu­te zbog ta­kvog sta­nja.
– Is­tra­ži­va­či su ana­li­zu vr­ši­li na osno­vu dva fak­to­ra – za­šti­te jav­nog zdra­vlja i za­šti­te eko­si­ste­ma. Za raz­li­ku od nas, u Bel­gi­ji je vi­jest o kva­li­te­tu va­zdu­ha ja­ko zna­čaj­na i in­sti­tu­ci­je i jav­no mnje­nje pri­da­ju joj ve­li­ku pa­žnju – re­kao je Ka­ra­džić.
Pro­ble­me sa aero­za­ga­đe­njem u Evro­pi ne­ma Fin­ska, ko­ja je pr­va na li­sti, ni­ti Island, Šved­ska i Dan­ska ko­ji je sli­je­de, po­ka­zu­je is­tra­ži­va­nje uni­ver­zi­te­ta Jejl i Ko­lum­bi­ja. Od biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, ka­ko je pre­nio bel­gij­ski ča­so­pis „De mor­gen”, po kva­li­te­tu va­zdu­ha Slo­ve­ni­ja je na pe­tom mje­stu. U istom ča­so­pi­su na­ve­de­no je da je Bel­gi­ja pre­ma tom is­tra­ži­va­nju dru­gi za­ga­đi­vač u Evro­pi, što bi zna­či­lo da je Cr­na Go­ra pr­va.
Di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta Ozon Alek­san­dar Pe­ro­vić sma­tra da je do­šlo vri­je­me da Vr­hov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo na­po­kon iden­ti­fi­ku­je od­go­vor­ne za po­sto­je­ću si­tu­a­ci­ju.
– U ure­đe­nim si­ste­mi­ma nor­mal­no bi bi­lo da i dr­žav­no tu­ži­la­štvo po­ka­že in­te­re­so­va­nje za ovu pro­ble­ma­ti­ku, po­što i Kri­vič­ni za­ko­nik Cr­ne Go­re pre­po­zna­je dje­la pro­tiv ži­vot­ne sre­di­ne. Na­da­mo se da će naš VDT pre­po­zna­ti pro­stor za is­tra­ži­va­nje, a Ozon jav­no is­ka­zu­je sprem­nost da bu­de part­ner u pro­ce­su­i­ra­nju od­go­vor­nih – is­ta­kao je Pe­ro­vić.
Is­tra­ži­va­nje ko­je su ob­ja­vi­li bel­gij­ski me­di­ji, ka­zao je on, još jed­na je po­tvr­da da je pro­blem aero­za­ga­đe­nja pri­su­tan u na­šoj dr­ža­vi i da je je­dan od naj­va­žni­jih pro­ble­ma, na šta upor­no uka­zu­ju i gra­đa­ni i NVO sek­tor.
Pe­ro­vić je na­gla­sio da su te tvrd­nje do sa­da od stra­ne nad­le­žnih pot­cje­nji­va­ne i sma­tra­ne čak in­stru­i­sa­nim.
– Vla­da Cr­ne Go­re tre­ba da sno­si od­go­vor­nost zbog ugro­ža­va­nja jav­nog zdra­vlja u sre­di­na­ma u ko­ji­ma je aero­za­ga­đe­nje hro­ni­čan pro­blem, kao što su Plje­vlja i Nik­šić. Naš je za­htjev da čel­ni lju­di Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne bu­du smi­je­nje­ni i po­zva­ni na od­go­vor­nost – po­ru­čio je Pe­ro­vić.B.B.


Stra­te­gi­ja do­ži­vje­la fi­ja­sko

U Ozo­nu sma­tra­ju da Na­ci­o­nal­na stra­te­gi­ja upra­vlja­nja kva­li­te­tom va­zdu­ha, kao i lo­kal­ni ak­ci­o­ni pla­no­vi za Plje­vlja, Nik­šić i Pod­go­ri­cu, do­ži­vlja­va­ju pot­pu­ni de­bakl. Sto­ga bi, ka­ko sma­tra Pe­ro­vić, bi­lo pot­pu­no pri­rod­no da od­go­vor­nost za po­sto­je­ću si­tu­a­ci­ju pre­u­zmu i oni ko­ji su bi­li za­du­že­ni za im­ple­men­ta­ci­ju tih do­ku­me­na­ta, a osim re­sor­nog mi­ni­star­stva i Agen­ci­je, to su i lo­kal­ne upra­ve.