U Cr­noj Go­ri raz­ve­lo se 2.485 pa­ro­va, po­ka­zu­ju po­da­ci Mon­sta­ta za pe­ri­od od 2011. do kra­ja no­vem­bra 2015. go­di­ne. Re­kor­dan broj raz­vo­da za­bi­lje­žen je 2014. go­di­ne, ka­da su pre­ki­nu­te 584 brač­ne za­jed­ni­ce.
Ka­da se upo­re­di broj sklo­plje­nih i raz­ve­de­nih bra­ko­va, mo­že se kon­sta­to­va­ti da se na­šoj dr­ža­vi sva­ki de­ve­ti brak raz­ve­de.
Naj­vi­še bra­ko­va to­kom pro­šle go­di­ne raz­ve­de­no je u Pod­go­ri­ci i to 129, u Ba­ru – 72, Ro­ža­ja­ma – 55, Her­ceg No­vom – 36, Plje­vlji­ma – 25, Bi­je­lom Po­lju – 21, Nik­ši­ću – 20, Ce­ti­nju – 15, Be­ra­na­ma – 13, Da­ni­lov­gra­du – 10, Ko­to­ru osam, Ko­la­ši­nu tri, i po dva u Bu­dvi, Pla­vu, Tiv­tu i Ul­ci­nju, a na Ža­blja­ku je­dan.
Ni­je­dan raz­vod ni­je za­bi­lje­žen u An­dri­je­vi­ci, Gu­si­nju, Moj­kov­cu, Pet­nji­ci, Plu­ži­na­ma i Šav­ni­ku.
Advo­kat Iva­na Jon­čić ka­za­la je za „Dan” da je či­nje­ni­ca da brak u na­šoj dr­ža­vi do­ži­vlja­va kri­zu, te da je oču­va­nje brač­ne za­jed­ni­ce po­sta­lo pra­vi iza­zov. Jon­čić na­vo­di da na osno­vu is­ku­stva u su­do­vi­ma ne mo­že­mo iz­dvo­ji­ti ne­ke po­seb­ne raz­lo­ge zbog ko­jih se pa­ro­vi raz­vo­de, ali ono što je svi­ma za­jed­nič­ko je­ste od­su­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je.
– Ne­ka­da se raz­vo­de mla­di pa­ro­vi na­kon dvi­je ili tri go­di­ne za­jed­nič­kog ži­vo­ta, a de­ša­va se i raz­vod brak ko­ji tra­je de­ce­ni­ju i vi­še – is­ta­kla je Jon­čić.
Ona do­da­je da se su­pru­žni­ci če­sto raz­vo­de i zbog ne­po­zna­va­nja part­ne­ra.
– Če­sto se de­si da se u brak uđe pre­br­zo i da se po­sle od­re­đe­nog pe­ri­o­da shva­te i upo­zna­ju ne­ke na­vi­ke part­ne­ra ko­je se su­pru­žni­ku ne do­pa­da­ju. Ipak, naj­ve­ći raz­log je taj što su­pru­žni­ci pre­sta­nu da ko­mu­ni­ci­ra­ju i on­da se pro­ble­mi go­mi­la­ju jer ni­ka­ko da sjed­nu i sve ri­je­še raz­go­vo­rom i uz kom­pro­mis – is­ta­kla je Jon­čić.
Do­da­je da je na sto­pu raz­vo­da uti­ca­la i eman­ci­pa­ci­ja že­na, ko­je vi­še ne mo­ra­ju da ću­te i tr­pe sve ak­o bi osta­le u bra­ku.
– Da­nas su že­ne te ko­je če­šće tra­že raz­vod bra­ka, a raz­lo­zi su raz­li­či­ti. Ta­ko­đe, ako da­nas že­na ri­je­ši da se raz­ve­de nje­na po­ro­di­ca će je po­dr­ža­ti i ona ne mo­ra osta­ti u brač­noj za­jed­ni­ci kao što je to slu­čaj bio ne­ka­da. Ona ima gdje da se vra­ti i ima od ko­ga da tra­ži po­moć – na­vo­di Jon­čić.
Nje­na ko­le­gi­ni­ca Jo­va­na Pa­vlo­vić pri­mje­ću­je da se da­nas če­šće raz­vo­de mla­di, ali da ima slu­ča­je­va da se pre­ki­ne brak ko­ji je tra­jao i do 20 ili 30 go­di­na.
– Ti du­gi bra­ko­vi se naj­če­šće pre­ki­da­ju na ini­ci­ja­ti­vu že­ne ko­ja je žr­tva na­si­lja. Ona je ima­la i ra­ni­je raz­log da tra­ži raz­vod, ali to ni­je ura­di­la zbog dje­ce, i on­da ka­da ona od­ra­stu od­lu­ču­je se da ko­nač­no pre­ki­ne sve. Ima­li smo je­dan slu­čaj da je raz­ve­den brak ko­ji je tra­jao ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Tu­žbu za raz­vod bra­ka po­kre­nu­la je že­na ko­ja je bi­la žr­tva na­si­lja, ali njen muž ni­ka­ko ni­je htio da se raz­ve­de. On je tvr­dio da oni mo­gu da se po­mi­re i na­sta­ve za­jed­nič­ki ži­vot, čak je išao do Vi­šeg su­da i ža­lio se zbog od­lu­ke o raz­vo­du jer je sma­trao da nji­hov brak tre­ba da op­sta­ne – iz­ja­vi­la je Pa­vlo­vić.
Do­da­je da su že­ne te ko­je če­šće po­kre­ću bra­ko­ra­zvod­ne par­ni­ce, ali su one i te ko­je če­šće od­u­sta­ju od njih.
– Sa mu­škar­ci­ma je si­tu­a­ci­ja dru­ga­či­ja. Još ni­je­sam ima­la ni­je­dan slu­čaj da je mu­ška­rac pre­dao tu­žbu za raz­vod i da je od­u­stao. Že­ne je­su i to vi­še pu­ta, jer se po­mi­re sa part­ne­rom i ri­je­še da da­ju još jed­nu šan­su za­jed­nič­kom ži­vo­tu. Če­sto ima­mo i spo­ra­zum­ne raz­vo­de, ko­ji se za­vr­še već na pro­vom ro­či­štu, ka­da su­prug pre­pu­sti dje­cu maj­ci i on­da osta­je sa­mo pi­ta­nje ali­men­ta­ci­je oko ko­jeg oni da­lje na­sta­vlja­ju – is­ta­kla je Pa­vlo­vić.M.S.


Naj­vi­še svad­bi u Pod­go­ri­ci

U Cr­noj Go­ri u po­sled­njih pet go­di­na sklo­plje­no je 21.612 bra­ko­va, a za 11 mje­se­ci 2015. go­di­ne na „lu­di ka­men” sta­lo je 3.730 pa­ro­va.
Naj­vi­še bra­ko­va do kra­ja no­vem­bra 2015. go­di­ne sklo­plje­no je u Pod­go­ri­ci i to 1.159, sli­je­di Nik­šić sa 385, Bar 287, Bi­je­lo Po­lje 274 i Ro­ža­je 206. Pet gra­do­va u ko­ji­ma je or­ga­ni­zo­va­no naj­ma­nje svad­be­nih ve­se­lja su Šav­nik, gdje je sklo­plje­no pet bra­ko­va, Plu­ži­ne 10, Ža­bljak 12, Gu­si­nje 20 i Pet­nji­ca 23.


Dje­ca naj­ve­će žr­tve

Advo­ka­ti Jon­čić i Pa­vlo­vić na­vo­de da u bra­ko­ra­zvod­nim par­ni­ca­ma dje­ca bu­du naj­ve­će žr­tve i naj­vi­še is­pa­šta­ju.
Pa­vlo­vić ka­že da uko­li­ko u bra­ku maj­ka tr­pi na­si­lje, di­je­te je to ko­je je žr­tva i nje­go­va se pat­nja na­sta­vlja i to­kom bra­ko­ra­zvod­ne par­ni­ce. Nje­na ko­le­gi­ni­ca Jon­čić ka­že da su dje­ca če­sto zlo­u­po­tre­blja­va­na za ucje­ne biv­ših brač­nih part­ne­ra.
– Naj­te­že su bra­ko­ra­zvod­ne par­ni­ce sa ma­lo­ljet­nom dje­com, a ta­kvih je naj­vi­še. Če­sto se de­ša­va da že­na ne že­li da se raz­ve­de i on­da ko­ri­sti dje­cu za osve­tu. One čak idu i na to da pre­ko dje­ce is­po­lja­va­ju ne­tr­pe­lji­vost pre­ma biv­šem su­pru­gu, ta­ko što na pri­mer ne da­ju dje­ci da vi­đa­ju oca, go­vo­re im lo­še stva­ri o ocu. Na­ža­lost, to je ja­ko če­sta po­ja­va – za­klju­ču­je Jon­čić.