U Cr­noj Go­ri ima mno­go eko­lo­ških pro­ble­ma i za nji­ho­vo rje­ša­va­nje po­treb­no je mi­li­jar­du eura, oci­je­nio je di­rek­tor Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne Er­vin Spa­hić. On je u raz­go­vo­ru za „Dan” na­veo da su to­pli­fi­ka­ci­ja Plje­va­lja i sub­ven­ci­o­ni­ra­nje ra­ču­na za stru­ju naj­bo­lja rje­še­nja ko­ji­ma bi se u zna­čaj­noj mje­ri mo­gao pre­va­zi­ći pro­blem aero­za­ga­đe­nja u tom gra­du, te da ni­ko ne mo­že bi­ti za­do­vo­ljan sta­njem ži­vot­ne sre­di­ne u naj­sje­ver­ni­joj cr­no­gor­skoj op­šti­ni.
Spa­hić na­po­mi­nje da lo­še sta­nje ži­vot­ne sre­di­ne u Plje­vlji­ma ni­je od ju­če, te da je si­tu­a­ci­ja ta­kva od ka­ko je po­če­la eks­plo­a­ta­ci­ja uglja, uka­zu­ju­ći da ve­li­kom za­ga­đe­nju do­pri­no­si i ge­o­graf­ski po­lo­žaj gra­da i či­nje­ni­ca da je oblast sa naj­ma­nje vje­tra.
– U Plje­vlji­ma po­sto­ji pre­ko 5.000 in­di­vi­du­al­nih lo­ži­šta, a naj­če­šće se ugalj i dr­vo ko­ri­ste kao go­ri­va. Ima­mo sa­o­bra­ćaj, ko­lek­tiv­na lo­ži­šta, Ter­mo­e­lek­tra­nu (TE), Rud­nik uglja. Ima do­sta stva­ri i ka­da se sve ku­mu­la­tiv­no sa­be­re, uz tem­pe­ra­tur­nu in­ver­zi­ju, do­la­zi do ta­kve si­tu­a­ci­ju – ob­ja­šnja­va Spa­hić.
Pre­ma nje­go­voj ocje­ni, naj­bo­lje i naj­du­go­roč­ni­je rje­še­nje za pro­blem Plje­va­lja je­ste to­pli­fi­ka­ci­ja gra­da. On na­vo­di da u vri­je­me ka­da se gra­di­la TE i ka­da je po­če­la sa ra­dom 1982. go­di­ne ni­je po­sto­jao za­kon ni­ti oba­ve­za da se spro­vo­de eko­lo­ške mje­re. Ka­sni­je je, ka­ko ka­že, do­sta ulo­že­no u opre­mu.
– Naj­ve­ći pro­blem u Plje­vlji­ma su in­di­vi­du­al­na lo­ži­šta. Vla­da je kra­jem go­di­ne da­la ne­ke sub­ven­ci­je, ma­lo se ka­sni­lo zbog pro­ce­du­re oko ten­de­ra. Ne mo­že se pro­blem od­mah ri­je­ši­ti. Mno­gi gra­đa­ni su već bi­li na­ba­vi­li ogrev, uglav­nom ugalj, i on­da ni­je­su htje­li da uzmu pe­let i bri­ke­te. Me­đu­tim, mno­gi gra­đa­ni ne­ma­ju ni lo­ži­šta pred­vi­đe­na za pe­let, dok se bri­ke­ti mo­gu ko­ri­sti­ti u ne­koj mje­ri. On­da su skep­tič­ni da će im stra­da­ti špo­ret. Sma­tram da bi se ovaj pro­blem pre­va­zi­šao ako bi se pre­šlo na dru­gu vr­stu go­ri­va – elek­trič­nu ener­gi­ju, uz sub­ven­ci­o­ni­ra­nje stru­je za Plje­vlja­ke, s ob­zi­rom da se ta­mo na­la­zi i TE, oslo­ba­đa­njem od PDV-a ili so­li­dar­nim uče­šćem svih gra­đa­na za po­moć Plje­vlji­ma u od­re­đe­nom pro­cen­tu – ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” Spa­hić.
Pod­sje­ća da su za ovu go­di­nu iz­dvo­je­na sred­stva za grad­nju ko­tlar­ni­ce i se­kun­dar­ne mre­že, što ko­šta oko pet mi­li­o­na eura. Spa­hić is­ti­če da je za iz­grad­nju kom­plet­ne se­kun­dar­ne mre­že za to­pli­fi­ka­ci­ju Plje­va­lja po­treb­no 21,5 mi­li­o­na eura, na­po­mi­nju­ći da se mo­ra ima­ti u vi­du i iz­grad­nja do­dat­ne ko­tlar­ni­ce u pe­ri­o­di­ma ka­da TE bu­de ra­di­la re­mont.
– Ni­ko ne mo­že bi­ti za­do­vo­ljan si­tu­a­ci­jom u Plje­vlji­ma. Ni­ko pa­me­tan ne mo­že re­ći da je si­tu­a­ci­ja što se ti­če za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i pro­sto­ra ide­al­na u zim­skom pe­ri­o­du. Taj pro­blem ni­je to­li­ko iz­ra­žen lje­ti, iako ra­di TE, ali svi mo­ra­mo da shva­ti­mo da grej­na se­zo­na na sje­ve­ru ne tra­je tri mje­se­ca, već od šest do de­vet mje­se­ci – is­ti­če on.
Spa­hić sma­tra da se pre­la­skom na no­vu vr­stu go­ri­va – pe­let i bri­ke­te, uve­li­ko mo­že sma­nji­ti kon­cen­tra­ci­je PM če­sti­ce (pra­ška­ste štet­ne ma­te­ri­je u va­zdu­hu).
– Ni­ko ne pred­la­že rje­še­nje i sa­mo se mo­gu ču­ti kri­ti­ke. Ka­žu sta­nje je lo­še i tre­ba ga ri­je­ši­ti. Pa daj­te kon­kre­tan pred­log – is­ti­če Spa­hić.
Na pi­ta­nje da li sma­tra da je sub­ven­ci­o­ni­ra­nje ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je bi­lo sreć­ni­je rje­še­nje u si­tu­a­ci­ji ka­da ve­ći dio gra­đa­na ne­ma mo­guć­no­sti za gri­ja­nje na pe­let i bri­ke­te, Spa­hić je ka­zao da bi u toj si­tu­a­ci­ji oni mo­ra­li na­ba­vlja­ti pe­ći i ra­di­ja­to­re.
Is­ti­če da jav­nost naj­če­šće ne ra­zu­mi­je da su nad­le­žno­sti Agen­ci­je pra­će­nje kva­li­te­ta va­zdu­ha, ocjenjivanje nje­go­vog kva­li­te­ta na osno­vu svih do­stup­nih po­da­ta­ka iz raz­li­či­tih iz­vo­ra, pro­vje­ra­va­nje tač­no­sti iz­vr­še­nih mje­re­nja, iz­ra­da ana­li­za i iz­vje­šta­ja, oba­vje­šta­va­nje jav­no­sti i slič­no. On tvr­di da je Vla­da do sa­da ulo­ži­la do­sta nov­ca, te da će bi­ti još ulo­ga, ali i da pro­blem za­ga­đe­nja ne mo­že bi­ti traj­no ri­je­šen bez iz­grad­nje dru­gog blo­ka TE i se­kun­dar­ne mre­že.
– Ima do­sta mje­ra ko­je bi tre­ba­lo spro­ve­sti. Na pri­mjer, za­tva­ra­nje uli­ca za sa­o­bra­ćaj u užem gra­skom je­zgru, ali to ni­je u nad­le­žno­sti Agen­ci­je, već Vla­de i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Agen­ci­ja ne mo­že iz­dvo­ji­ti sred­stva za rje­ša­va­nje pro­ble­ma u Plje­vlji­ma. No­vac ko­ji do­bi­je­mo mi da­je­mo re­le­vant­nim in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je vr­še mje­re­nja za nas. To je Cen­tar za eko­tok­si­ko­lo­ška is­pi­ti­va­nja ( CE­TI) – ob­ja­šnja­va Spa­hić.
On is­ti­če da je pra­vo gra­đa­ni­na da zna ka­kva je kon­cen­tra­ci­ja PM če­sti­ca, te da se ni­ko ti­me ni­je ba­vio dok Agen­ci­ja ni­je za­po­če­la sa on­lajn iz­vje­šta­va­njem.
– Svi sa­da kri­ve nas, a mi po­dat­ke ne kri­je­mo – tvr­di on.
Uka­zu­je da je u Cr­noj Go­ri mno­go pro­ble­ma ka­da je u pi­ta­nju eko­lo­gi­ja, ali da za nji­ho­vo rje­ša­va­nje tre­ba mi­li­jar­du eura.
– Ne mo­že­te oče­ki­va­ti da ima­te či­stu vo­du i ri­je­ke, a ne­ma­te po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje vo­de. Ne mo­že­mo ima­ti čist va­zduh, a da ima­mo to­li­ko sta­rih auto­mo­bi­la – ka­že Spa­hić.
Na pi­ta­nje da li sma­tra da mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja do­bro ra­di svoj po­sao, s ob­zi­rom na to­li­ke eko­lo­ške pro­ble­me, Spa­hić je ka­zao da od­go­vor­nost ne­će da pre­ba­cu­je na mi­ni­stra.
– Uko­li­ko ne­ko sum­nja da su se Agen­ci­ja i re­sor­no Mi­ni­star­stvo ogri­je­ši­li o po­zi­tiv­no­prav­ne, do­ma­će i me­đu­na­rod­ne pro­pi­se, upu­ću­je­mo ga da se obra­ti in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma. Ja po­zi­vam i ne­vla­din sek­tor da po­ku­šaju pre­ko nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja da ri­je­še taj pro­blem, ako mi­sle da mi ne ra­di­mo do­bro taj po­sao. Ne­ma tog čo­vje­ka ko­ji ne bi htio da ri­je­ši eko­lo­ške pro­ble­me, ali da li bi se mi­ni­stru opre­di­je­li­la ta sred­stva? Da li mi mo­že­mo gra­đa­ne Plje­va­lja da na­tje­ra­mo da ugra­de cen­tral­no gri­ja­nje? Da li ima­ju do­volj­no nov­ca za to? Ne že­lim da pre­ba­cu­jem od­go­vor­nost na mi­ni­stra. Za to je po­tre­ban ogro­man no­vac, ko­ji Cr­na Go­ra ne mo­že obez­bje­di­ti u ovom tre­nut­ku – sma­tra Spa­hić.
A.T.


Šta bi ra­di­li bez TE

Na to da je Vla­da no­vim za­ko­nom do­zvo­li­la naj­ve­ćim za­ga­đi­va­či­ma da ra­de bez in­te­gri­sa­ne do­zvo­le, iako je bi­la neo­p­hod­na za nji­hov rad, Spa­hić je ka­zao da se mo­ra uze­ti u ob­zir i tre­nut­na si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri i sa­gle­da­ti va­žnost ra­da TE.
Spa­hić do­da­je da bi se u si­tu­a­ci­ji da se za­bra­ni rad TE mo­glo de­si­ti da to­kom lje­ta, ka­da je su­ša, do­đe do ne­stan­ka elek­trič­ne ener­gi­je.