Dr­ža­vu sa­da vo­de isti oni ko­ji su je vo­di­li pri­je 24 go­di­ne, ka­da se de­sio zlo­čin de­por­ta­ci­je Mu­sli­ma­na iz Cr­ne Go­re u Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu (BiH), ko­ji zna­ju sve, ali ću­te, ka­za­la je Ne­dži­ba Baj­ro­vić, su­pru­ga Osma­na Baj­ro­vi­ća, ko­ji je 27. ma­ja 1992. go­di­ne de­por­to­van iz He­re­ceg No­vog. Ona je ju­če na obi­lje­ža­va­nju 24. go­di­šnji­ce zlo­či­na, po­zna­tog kao „De­por­ta­ci­ja iz­bje­gli­ca”, is­pred Cen­tra bez­bjed­no­sti Her­ceg No­vi po­ru­či­la pred­sjed­ni­ci­ma dr­ža­ve i Vla­de Fi­li­pu Vu­ja­no­vi­ću i Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću i dr­žav­nom tu­ži­la­štvu da je na­kon sko­ro če­tvrt vi­je­ka vri­je­me da po­ro­di­ca­ma de­por­to­va­nih Mu­sli­ma­na od­go­vo­re šta se de­si­lo sa nji­ho­vim naj­bli­ži­ma.
– Obra­ća­la sam se i ta­da­šnjem mi­ni­stru unu­tra­šnjih po­slo­va Cr­ne Go­re, ali od­go­vor ni­sam do­bi­la. Obra­ća­la sam se tri pu­ta i MUP-u Her­ceg No­vi, ali ta­da­šnji na­čel­nik ni­je na­šao za shod­no ni da me pri­mi, a ka­mo­li da mi ob­ja­sni šta se de­si­lo sa mo­jim su­pru­gom. Sa ovog mje­sta po­ru­či­la bih da poč­nu pra­vil­nu is­tra­gu o ovom ne­mi­lom do­ga­đa­ju, da se na­đu na­lo­go­dav­ci i iz­vr­ši­o­ci, da se ka­zne i pri­ve­du prav­di. Že­lim da mo­ja po­ro­di­ca i ja na­đe­mo ko­sti mog su­pru­ga i do­stoj­no ga sa­hra­ni­mo – ka­za­la je Baj­ro­vi­će­va.
Is­ti­če da ne­ma ni­jed­nu li­je­pu ri­ječ za cr­no­gor­ske or­ga­ne ko­ji su nad­le­žni za is­tra­gu de­por­ta­ci­je nje­nog su­pru­ga.
– Oni nas mu­če jer ne zna­mo gdje su mu ko­sti, gdje je pre­dat. Sve oni zna­ju, jer ta­da­šnja i sa­da­šnja vlast su slič­ne. Ko sa­da vo­di dr­ža­vu i ta­da ju je vo­dio i sve zna­ju, ali iz­gle­da da ima­ju cilj da nas mu­če i sa­kri­ju pra­vu isti­nu. Moj su­prug je imao 37 go­di­na, a od­ve­den je sa­mo zbog ime­na i pre­zi­me­na – na­ve­la je ona.
Baj­ro­vi­će­va je po­zva­la i pred­stav­ni­ke Evrop­ske uni­je da se upo­zna­ju sa ovim slu­ča­jem, na­vo­de­ći da je pi­ta­nje ka­ko će Cr­na Go­ra za­tvo­ri­ti po­gla­vlja 23 i 24.
– Svi že­le da se sve za­bo­ra­vi. Ni­je­dan zlo­čin ne mo­že da za­sta­ri, pa ni ovaj – re­kla je Ne­dži­ba Baj­ro­vić iz Bi­je­le.
Pred­stav­ni­ci Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) i Cen­tra za žen­sko i mi­rov­no obra­zo­va­nje Ani­ma po­la­ga­njem cvi­je­ća is­pred Cen­tra bez­bjed­no­sti Her­ceg No­vi oda­li su po­čast žr­tva­ma i obi­lje­ži­li 24 go­di­ne od iz­vr­še­nja rat­nog zlo­či­na nad iz­bje­glim gra­đa­ni­ma iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, po­zna­ti­ji kao „De­por­ta­ci­ja iz­bje­gli­ca”.
Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u CGO Ta­ma­ra Mi­laš oci­je­ni­la je da je slu­čaj „De­por­ta­ci­ja iz­bje­gli­ca” je­dan od naj­ve­ćih po­ra­za cr­no­gor­skog pra­vo­sud­nog si­ste­ma, po­zi­va­ju­ći tu­ži­la­štvo da u skla­du sa svo­jom stra­te­gi­jom o is­tra­ži­va­nju rat­nih zlo­či­na in­ten­zi­vi­ra bor­bu pro­tiv ne­ka­žnji­vo­sti rat­nih zlo­či­na efi­ka­sni­jim is­tra­ži­va­njem, go­nje­njem, su­đe­njem i ka­žnja­va­njem u skla­du sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma.
Mir­ja­na Ra­do­vić iz HRA upo­zo­ri­la je da se i ova go­di­šnji­ca obi­lje­ža­va bez spo­me­ni­ka žr­tva­ma, bez da­na sje­ća­nja na njih, bez isto­rij­skog iz­vi­nje­nja cr­no­gor­ske po­li­ci­je i bez ka­zne za bi­lo ko­ga.
– Na­da­mo se da će­mo do­če­ka­ti da se pri­zna­ju sve po­sle­di­ce zlo­či­na pre­ma de­por­to­va­nim iz­bje­gli­ca­ma, da će se iz­gra­di­ti spo­me­nik za po­čast ne­vi­nim žr­tva­ma i opo­me­nu bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma i po­li­ti­ča­ra i po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka – na­gla­si­la je Ra­do­vić.
Iz tih NVO pod­sje­ća­ju da je cr­no­gor­ska po­li­ci­ja u ma­ju 1992. ne­za­ko­ni­to uhap­si­la naj­ma­nje 66 ci­vi­la, sta­ro­sti od 18 do 66 go­di­na, ko­ji su u Cr­nu Go­ru iz­bje­gli od ra­ta u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, i kao ta­o­ce ih pre­da­la voj­sci bo­san­skih Sr­ba da im po­slu­že za raz­mje­nu rat­nih za­ro­blje­ni­ka.
– Svi iz­ru­če­ni 27. ma­ja 1992. su od­mah ubi­je­ni, osta­li su mu­če­ni, pa ubi­je­ni u lo­go­ri­ma, a sa­mo ne­ko­li­ci­na je pre­ži­vje­la mu­če­nje. Još ni­je­su pro­na­đe­na ti­je­la ne­kih od žr­ta­va de­por­to­va­nih iz Her­ceg No­vog tog 27. ma­ja, ni­ti se zna gdje su tač­no ubi­je­ni – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Z.Š.-A.O.


Stra­da­li zbog raz­li­či­to­sti

Po­la­ga­nju cvi­je­ća pri­su­stvo­va­li su i od­bor­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta Zi­na­i­da Milj­ko­vić, Jo­va­na Ši­ja­čić i Mi­lo­van Ba­ždar. Od­bor­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Zi­na­i­da Milj­ko­vić tra­ži­la je od pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne An­dri­je Rad­ma­na jed­no­sat­ni pre­kid ka­ko bi oni od­bor­ni­ci ko­ji to že­le mo­gli da oda­ju po­štu žr­tva­ma de­por­ta­ci­je, ali taj pred­log ni­je pro­šao.
Od­bor­nik Gra­đan­skog sa­ve­za Jo­va­na Ši­ja­čić po­ru­či­la je da ci­vi­li de­por­to­va­ni 1992. ni­je­su na­stra­da­li zbog ne­če­ga što su lo­še ura­di­li, već sa­mo za­to što su bi­li raz­li­či­ti.
Od­bor­nik Po­kre­ta za pro­mje­ne Mi­šo Ba­ždar po­ru­čio je da će se oku­plja­ti u spo­men na zlo­čin ko­ji je na sa­vje­sti svih gra­đa­na ko­ji, ka­ko je re­kao, „ne­ma­ju ni­ka­kvog udje­la u ono­me što je ne­sreć­na vlast u tom pe­ri­o­du ra­di­la”.