Pe­de­set­še­sto­go­di­šnji Ne­nad Du­ško iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ko­ji ži­vi u Nje­mač­koj, tvr­di da se bje­lo­polj­ska po­li­ci­ja pre­ma nje­mu po­na­ša­la kao pre­ma te­ro­ri­sti jer ni­je imao rje­še­nje o bo­ra­vi­štu. On tvr­di da je uhap­šen na gra­ni­ci sa Sr­bi­jom, gdje je kre­nuo na­kon bo­rav­ka u Cr­noj Go­ri.
Du­ško is­ti­če da je bio sa maj­kom Ra­doj­kom (76) ka­da je uhap­šen, na­kon če­ga je noć pro­veo u po­li­cij­skoj „be­to­njer­ci”. Ka­že da u Tiv­tu, u na­se­lju Ka­va, gra­di ku­ću, na­vo­de­ći da mu je maj­ka lo­šeg zdrav­stve­nog sta­nja, te da su u tom pri­mor­skom gra­du pro­ve­li tri ne­dje­lje. Ka­ko je ka­zao, bi­li su u auto­bu­su ka­da su u Do­bra­ko­vu, kod Bi­je­log Po­lja, za­dr­ža­ni na gra­nič­noj kon­tro­li.
– Dva pu­ta go­di­šnje do­la­zim auto­bu­som iz Som­bo­ra u Ti­vat. I sa­da pr­vi put imam pro­ble­ma. Tra­ži­li su is­pra­ve, ja sam dao pa­soš, a oni su mi sa­op­šti­li da sam mo­rao da imam rje­še­nje o bo­ra­vi­štu. Ka­za­li su mi da je tre­ba­lo da se pri­ja­vim u Tiv­tu u ro­ku od 24 sa­ta. Ni­je­smo ima­li tu bo­ra­vi­šnu do­zvo­lu i tre­ti­ra­li su nas kao ne­ke te­ro­ri­ste. Kad su vi­dje­li da mi je maj­ka te­ško obo­lje­la, pu­sti­li su je da na­sta­vi da­lje auto­bu­som, a me­ne su uhap­si­li, kao po­sled­njeg kri­mi­nal­ca. Maj­ka je pla­ču­ći ušla u auto­bus i kre­nu­la da­lje. Me­ne su u no­ći iz­me­đu sri­je­de i če­tvrt­ka spro­ve­li u zgra­du Cen­tra bez­bjed­no­sti. Od­ve­li su me u po­drum, u „be­to­njer­ku”, gdje je sve pr­lja­vo i smr­di na mo­kra­ću. Te­ško sam di­sao i mi­slio sam da ću umri­je­ti. Ni­je­sam imao ni hra­nu ni vo­du. Stra­šno me je bo­lje­la gla­va, ali sam ne­ka­ko sve iz­dr­žao. Po­li­caj­ci su bi­li pri­jat­ni, ali su ka­za­li da mo­ra­ju sve da ra­de po za­ko­nu – na­vo­di on.
Ka­da je sva­nu­lo, ka­ko ka­že, od­ve­li su ga kod su­di­je za pre­kr­ša­je Ah­me­ta Me­đe­do­vi­ća, ko­ji ga je sa­slu­šao.
– Ka­zao sam da imam ku­ću u Tiv­tu, da če­sto do­la­zim, da se ni­ka­da ni­je­sam pri­ja­vlji­vao. Po­zna­ju me do­bro, jer sam po­stao nji­hov kom­ši­ja. Ono što za­ra­dim ulo­žim ov­dje u Cr­noj Go­ri. I su­di­ja me je pu­stio, re­kav­ši da sam slo­bo­dan – ka­zao je Du­ško. M.N.


Ra­di­li svoj po­sao

U Cen­tru bez­bjed­no­sti Bi­je­lo Po­lje ka­za­li da su sa­mo ra­di­li svoj po­sao, uz sa­rad­nju sa Gra­nič­nom po­li­ci­jom.
– Li­ce ko­je smo kon­tro­li­sa­li ni­je ima­lo do­ku­ment ko­ji bi do­ka­zao da je nje­gov bo­ra­vak u Cr­noj Go­ri pri­ja­vljen, zbog če­ga je tre­ba­lo da pla­ti man­dat­nu nov­ča­nu ka­znu. Ka­ko to ni­je imao, spro­ve­de­na je uobi­ča­je­na pro­ce­du­ra, pre­ma ko­joj se ta­kvo li­ce ko­je je stra­ni dr­ža­vlja­nin mo­ra spro­ve­sti kod nad­le­žnog su­di­je za pre­kr­ša­je – ka­za­li su u po­li­ci­ji.