Iz­vr­še­nje kri­vič­nog dje­la i po­sto­ja­nje sum­nje da se ono pla­ni­ra bio je raz­log za­što su su­di­je za is­tra­ge u vi­še na­vra­ta tra­ži­le po­dat­ke o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nom sa­o­bra­ća­ju (li­stin­ge) za sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re, što bi zna­či­lo da su svi oni do­vo­đe­ni u ve­zu sa ne­kom ne­za­ko­ni­tom rad­njom. Po­vod zbog ko­jeg su tu­ži­o­ci i in­spek­to­ri tra­ži­li ta­kve po­dat­ke, a su­di­je im odo­bra­va­le sla­njem na­red­bi mo­bil­nim ope­ra­te­ri­ma, ju­če je sa­op­štio član Sa­vje­ta Agen­ci­je za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka Ra­den­ko Lac­ma­no­vić, na­kon sa­stan­ka sa pred­stav­ni­ci­ma Vr­hov­nog su­da, Sud­skog sa­vje­ta, dr­žav­nog tu­ži­la­štva i Upra­ve po­li­ci­je (UP).
Lac­ma­no­vić je na­kon sa­stan­ka me­di­ji­ma ka­zao ka­ko je za­klju­če­no da Kri­vič­no odje­lje­nje Vr­hov­nog su­da do­ne­se stav u ve­zi pri­mje­ne čla­na Za­ko­na o kri­vič­nom po­stup­ku (ZKP), ko­ji se od­no­si na na­red­be su­di­ja za is­tra­ge za do­sta­vlja­nje po­da­ta­ka o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nom sa­o­bra­ća­ju, a ko­ji će bi­ti oba­ve­zu­ju­ći za sve njih.
Lac­ma­no­vić je pod­sje­tio da je Agen­ci­ja za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka u ok­to­bru 2015. sa­zna­la da su su­di­je za is­tra­ge u vi­še na­vra­ta tra­ži­le od mo­bil­nih ope­ra­te­ra da im do­sta­vlja­ju po­dat­ke o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nom sa­o­bra­ća­ju za sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re. U 2015. go­di­ni su­di­je su pod­ni­je­le 34 ta­kva za­htje­va pre­ma tri mo­bil­na ope­ra­te­ra, a za tri mje­se­ca 2016. bi­lo ih je 12. Lac­ma­no­vić je ka­zao da je bi­lo i po 18 za­htje­va za po­je­di­ne op­šti­ne.
– Mi u Agen­ci­ji sma­tra­mo da ovo ne od­go­va­ra na­če­lu svr­sis­hod­no­sti i sra­zmjer­no­sti, te da se ob­ra­đu­ju po­da­ci u ve­ćem obi­mu ne­go što je po­treb­no da bi se ostva­ri­la svr­ha za ko­ju su na­mi­je­nje­ni. Po­da­ci se od­no­se na lo­ka­ci­ju sa ko­je ste kon­tak­ti­ra­li, sa kim, u ko­je vri­je­me i ko­li­ko je tra­jao raz­go­vor. Na osno­vu tih po­da­ta­ka Upra­va po­li­ci­je, tu­ži­la­štvo i even­tu­al­no dru­gi or­ga­ni do ko­jih bi ti po­da­ci do­šli mo­gu da vr­še kom­plet­nu pro­fi­la­ci­ju va­še lič­no­sti – da utvr­de sa kim raz­go­va­ra­te, u ko­je vri­je­me, iz ko­je sre­di­ne, ko­je sre­di­ne po­sje­ću­je­te, ka­kve su va­še na­vi­ke, ko­li­ko se za­dr­ža­va­te u tim mje­sti­ma. Sma­tra­li smo da to ne od­go­va­ra po­tre­bi, da je su­prot­no do­ma­ćem i me­đu­na­rod­nom pra­vu i da je ne­e­tič­ki i ne­za­ko­ni­to – po­ja­snio je Lac­ma­no­vić od­go­va­ra­ju­ći na no­vi­nar­ska pi­ta­nja.
On oče­ku­je da će Kri­vič­no odje­lje­nje Vr­hov­nog su­da do kra­ja ju­na za­u­ze­ti stav o to­me, na­gla­ša­va­ju­ći da će on bi­ti oba­ve­zu­ju­ći, pri­je sve­ga za sve su­di­je za is­tra­ge ko­ji iz­da­ju na­red­be.
– In­te­re­so­va­li smo se šta se de­ša­va sa po­da­ci­ma gra­đa­na či­je su in­for­ma­ci­je iz­u­ze­te, a pro­tiv ko­jih ni­ka­da ni­je po­kre­tan kri­vič­ni po­stu­pak ni­ti je po­sto­ja­la osno­va­na sum­nja da su iz­vr­ši­li ili pla­ni­ra­li iz­vr­še­nje ne­kog kri­vič­nog dje­la. Da li se ti po­da­ci na ade­kva­tan na­čin ob­ra­đu­ju, ču­va­ju i da­ju is­klju­či­vo na ko­ri­šće­nje po prav­nom osno­vu. Mi će­mo pro­vje­ri­ti kod Upra­ve po­li­ci­je ka­ko se ču­va­ju ti po­da­ci – na­ja­vio je Lac­ma­no­vić.
On je ka­zao da je za Agen­ci­ju za­bri­nja­va­ju­će da su po­da­ci o za­dr­ža­nom te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nom sa­o­bra­ća­ju od svih gra­đa­na iz­u­zi­ma­ni u obi­mu od po ne­ko­li­ko sa­ti, pa do 54 da­na. Ob­ja­šnja­va da u svim slu­ča­je­vi­ma gdje ni­je po­kre­nut kri­vič­ni po­stu­pak ti po­da­ci mo­ra­ju bi­ti iz­bri­sa­ni.
Na pi­ta­nje da li su po­li­ci­ja, tu­ži­la­štvo i sud zlo­u­po­tre­blja­va­li te po­dat­ke, Lac­ma­no­vić je ka­zao da su za­htje­vi bi­li neo­sno­va­ni, ni­je­su ima­li prav­nu pod­lo­gu.
– U su­šti­ni, tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja mo­gu da zah­ti­je­va­ju šta god ho­će, ali na su­di­ja­ma za is­tra­ge je da ci­je­ne osno­va­nost tog za­htje­va i u svim slu­ča­je­vi­ma su za­ko­nom oba­ve­zni da gdje ocje­ne da za­htje­vi ni­je­su do­volj­no pre­ci­zni i kon­kret­ni da ih vra­te na do­ra­du, ili da ih ne odo­bre. Ako ti za­htje­vi ni po­tom ne bu­du do­volj­no pre­ci­zi­ra­ni i kon­kret­ni, on­da o to­me od­lu­ču­je nad­le­žni sud. Sma­tram da su za­htje­vi bi­li bez osno­va, ni­je­su ima­li prav­no po­kri­će, a su­di­je su če­sto pro­pu­šta­le da iz­vr­še ono što je nji­ho­va za­kon­ska oba­ve­za – da ci­je­ne ova­kve za­htje­ve i vra­ća­ju ih na do­ra­du – oci­je­nio je on.
Lac­ma­no­vić je do­dao će se na­knad­no iz­ja­sni­ti da li je ta­kvim po­stu­pa­njem nad­le­žnih gra­đa­ni­ma na­ru­še­na pri­vat­nost. Ta­ko­đe je ob­ja­snio da u svim slu­ča­je­vi­ma ka­da su iz­u­ze­ti po­da­ci o te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nom sa­o­bra­ća­ju od gra­đa­na za ko­je ne po­sto­ji osnov sum­nje da su iz­vr­ši­li kri­vič­no dje­lo, za one ko­ji ni­je­su bi­li po­ve­za­ni sa onim ko pla­ni­ra da iz­vr­ši ili je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo, oni do­sta­vlje­ni pro­tiv­no za­ko­nu i mo­gu da na­ru­še osje­ćaj prav­ne si­gur­no­sti sva­ko­ga od nas.
Na pi­ta­nje da li su tra­ži­li ne­či­ju od­go­vor­nost zbog to­ga, Lac­ma­no­vić je ka­zao da ni­je­su i da je na sud­skoj vla­sti da ci­je­ni da li su su­do­vi iza­šli iz svo­jih ovla­šće­nja ili ne.
– Mi ni­je­smo tra­ži­li ni­či­ju od­go­vor­no­sti, jer sam ka­zao da za­htjev mo­že for­mu­li­sa­ti ko ka­ko ho­će, ali je na su­di­ja­ma da vo­de ra­ču­na o sa­dr­ži­ni tog za­htje­va i nji­ho­vom obi­mu. Na na­ma je da skre­ne­mo pa­žnju – po­ja­snio je on.
Lac­ma­no­vić je ka­zao i da ni­ko od pred­stav­ni­ka in­sti­tu­ci­ja UP, tu­ži­la­štva i sud­stva, ko­ji su pri­su­stvo­va­li sa­stan­ku, ni­je pri­znao da je iza­šao iz svo­je nad­le­žno­sti pod­no­še­njem i odo­bra­va­njem ta­kvih po­da­ta­ka, ni­ti je, ka­ko je re­kao, Sa­vjet tra­žio pri­zna­nje.
– Če­ka­mo stav Kri­vič­nog odje­lje­nja Vr­hov­nog su­da. Ni­je­smo mo­gli oče­ki­va­ti da se su­di­je na bi­lo ko­ji na­čin iz­ja­šnja­va­ju jer bi to mo­žda zna­či­lo pre­ju­di­ci­ra­nje od­lu­ke Vr­hov­nog su­da. Su­di­je po du­bi­ni će bi­ti du­žne da po­štu­ju stav Vr­hov­nog su­da ko­ji je oba­ve­zu­ju­ći – ka­zao je on.
Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma, u Cr­noj Go­ri ima ne­što ma­nje od mi­li­on ko­ri­sni­ka mo­bil­ne telefonije.A.O.