Pod­go­ri­ča­nin Ra­do­i­ca Je­lić već 16 go­di­na vo­di rad­ne spo­ro­ve pred Osnov­nim su­dom u Pod­go­ri­ci pro­tiv fir­me „Sa­prom“, u ko­joj je bio za­po­slen, a ko­ja mu je, ka­ko tvr­di, ne­za­ko­ni­to da­la ot­kaz. On tvr­di da je 2000. go­di­ne ne­za­ko­ni­to ot­pu­šten, na­kon če­ga je za­po­če­la nje­go­va bit­ka za prav­du. Je­lić is­ti­če da je ri­ječ o rad­nom spo­ru, te da sma­tra da je raz­log nje­go­vog ne­pri­mjer­nog du­gog tra­ja­nja taj što su vla­sni­ci „Sa­pro­ma“, ka­ko tvr­di, iz­nad za­ko­na.
Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS), pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra firme „Sapram“ trenutno je Oli­ve­ra Ga­rić, a ovla­šće­ni za­stup­nik Želj­ko Ga­rić. Na bro­je­ve po­zna­te na­šoj re­dak­ci­ji, Ga­ri­ći su ju­če bi­li ne­do­stup­ni.
Je­lić ka­že da je ne­za­ko­ni­to ot­pu­šten rje­še­njem bez štam­bi­lja, ko­je mu je uru­če­no u av­gu­stu 2000, a po­slo­da­vac je ta­da od­lu­čio da ga pre­ba­ci u dru­gu fir­mu. Is­ti­če da je za pre­ba­čaj u dru­gu fir­mu, pre­ma ta­da­šnjem za­ko­nu, bi­la po­treb­na i nje­go­va sa­gla­snost, ko­ju on ni­je dao. Je­lić na­vo­di da su ga iz fir­me, u ko­ju je na­vod­no pre­ba­čen da ra­di, od­mah upo­zna­li s tim da za nje­ga ne­ma­ju rad­no mje­sto.
Pri­je spo­ra ko­ji je za­po­čeo 2000. go­di­ne, Je­lić je vo­dio još je­dan pro­ces pro­tiv „Sa­pro­ma“, ko­ji je okon­čan pra­vo­sna­žnom i iz­vr­šnom pre­su­dom 24. no­vem­bra 1999, po ko­joj je tre­ba­lo da bu­de vra­ćen na po­sao ko­ji je ra­ni­je oba­vljao kod prav­nog pret­hod­ni­ka „Sa­pro­ma“, uz oba­ve­zu da mu za pe­ri­od od 2. ju­la 1996. do 1. ok­to­bra 1999. is­pla­ti na­kna­du po osno­vu ne­is­pla­će­nog lič­nog do­hot­ka.
– Po iz­vr­šnoj i pra­vo­sna­žnoj pre­su­di mo­ra­li su da me vra­te na po­sao. Oni to zva­nič­no ni­je­su pri­hva­ti­li, ali su pri­zna­li da sam na­vod­no ra­dio kod njih 1999. do 2000, za šta mi je is­pla­će­no 200 ma­ra­ka. Od no­vem­bra 1999, kad je pra­vo­sna­žna pre­su­da stu­pi­la na sna­gu, oni su mo­ra­li da me vra­te i ras­po­re­de na od­go­va­ra­ju­će rad­no mje­sto. Is­pla­ti­li su mi 200 ma­ra­ka, na­vod­no, zbog ra­da od ok­to­bra 1999. do 1. sep­tem­bra 2000. Rje­še­nje o ot­ka­zu i spo­ra­zum o pre­ba­ča­ju u dru­gu fir­mu uru­či­li su mi 28. av­gu­sta 2000. Za pre­ba­čaj u dru­gu fir­mu, ja ni­je­sam dao sa­gla­snost, iako je po ta­da­šnjem za­ko­nu bi­la oba­ve­zna i mo­ja sa­gla­snost da bih pre­šao u dru­gu fir­mu – ka­zao je Je­lić „Da­nu“.
Rje­še­nje o ot­ka­zu iz „Sa­pro­ma“, ka­ko je ka­zao, ni­je ima­lo broj, da­tum, pe­čat i, po ocje­ni Je­li­ća, bi­lo je ne­za­ko­ni­to.
– Oni su to rje­še­nje o ot­ka­zu oza­ko­ni­li od­ja­vom iz osi­gu­ra­nja kod Fon­da PIO. Sa­mim tim, oni su pri­zna­li to rje­še­nje kao za­ko­ni­to – pre­ci­zi­ra on.
Is­ti­če da je tu­žbu zbog ne­za­ko­ni­to­sti rje­še­nja o ot­ka­zu pod­nio 5. sep­tem­bra 2000.
– Od ta­da pa sve do­sad da­ti­ra spor, od­no­sno on ni­je ri­je­šen. Sma­tram da su vla­sni­ci DOO „Sa­prom“ iz­nad za­ko­na, jer da ni­je­su odav­no bi se to za­vr­ši­lo jer je to rad­ni spor i tu od pr­vog da­na ne­ma ni­šta ne­ja­sno – sma­tra Je­lić.
On is­ti­če da su to­kom sud­skog po­stup­ka do­sta­vlja­li do­ku­men­ta ko­ja su, ka­ko tvr­di, fal­si­fi­ko­va­na, te da su do­kaz za to „pri­ja­ve i od­ja­ve sa osi­gu­ra­nja ko­je ni­je­su evi­den­ti­ra­ne kod Fon­da PIO“.
– Sud je to pri­hva­tio i pre­su­dio u nji­ho­vu ko­rist. U pr­vo­ste­pe­noj pre­su­di, su­di­ja se po­zvao na to da sam ja, na­vod­no, pri­ja­vljen u Fon­du PIO i da sam ra­dio u „Sa­pro­mu” do 2000, a ne po­sto­ji ni­ka­kav do­ku­ment o to­me. Oni su mi, iz fir­me u ko­ju su me pre­ba­ci­li 2002. na­pra­vi­li rje­še­nje da sam ra­dio kod njih do ta­da, i da mi je na­vod­no rad­ni od­nos pre­stao po si­li za­ko­na jer se, na­vod­no, pet da­na ni­je­sam ja­vio na po­sao. To je dru­go rje­še­nje o ot­ka­zu, ko­je su mi uru­či­li 2014, od­no­sno 12 go­di­na od nje­go­vog do­no­še­nja – na­vo­di Je­lić.
On uka­zu­je da je Vi­ši sud po­ni­štio tu pre­su­du i da je pred­met vra­ćen na po­nov­no su­đe­nje.
Na­po­mi­nje da se zbog du­gog tra­ja­nja spo­ra obra­ćao pred­sjed­ni­ku Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci i pre­sjed­ni­ci Vr­hov­nog su­da.
– Do­bio sam pi­sa­ni od­go­vor od pred­sjed­ni­ce Vr­hov­nog su­da, u ko­jem je na­ve­de­no da je pred­sjed­nik Osnov­nog su­da obe­ćao da će pred­met ur­gent­no bi­ti ri­je­šen, a od ta­da su pro­šla če­ti­ri mje­se­ca. Po­sli­je neo­prav­da­nih od­la­ga­nja, su­di­ja na po­sled­njem ro­či­štu ni­je bio tu, pa je su­đe­nje od­lo­že­no za 13. sep­tem­bar. Iza sve­ga to­ga, mi­slim, da sto­ji ko­rup­ci­ja i da su vla­sni­ci „Sa­pro­ma“ iz­nad za­ko­na – is­ta­kao je Je­lić.
Do­da­je da u do­ku­men­ta­ci­ji, ko­ja je do­sta­vlje­na su­du, ne­ma ni­šta ne­ja­sno, ne­ma no­vih do­ka­za te da ne vi­di raz­log za­što se to­li­ko odu­go­vla­či sa rje­ša­va­njem u ovom slu­ča­ju.
– Sma­tram da um­ni lju­di i pa­tri­ot­ski or­jen­ti­sa­ni po­li­ti­ča­ri „kr­va­re“ po svi­je­tu pred­sta­vlja­ju­ći Cr­nu Go­ru u naj­bo­ljem svje­tlu, dok su po­je­di­ni „za­slu­žni gra­đa­ni“ ma­lig­ni, sa ten­den­ci­jom me­ta­sta­ze – ka­zao je on.
Je­lić na­po­mi­nje da 16 go­di­na ne ra­di ni­gdje, da ne pri­ma ni­ka­kvu po­moć od dr­ža­ve, te da se na­kon ot­ka­za vra­tio na se­lo. On je ka­zao da je svih ovih go­di­na, dok če­ka da se nje­gov rad­ni sta­tus ri­je­ši, pre­ži­vlja­vao za­hva­lju­ju­ći po­ljo­pri­vred­noj pro­iz­vod­nji.
Je­lić tu­žbom tra­ži da sud po­ni­šti rje­še­nje o pre­stan­ku rad­nog od­no­sa, te da „Sa­prom“ oba­ve­že da ga ras­po­re­di na po­slo­ve vo­za­ča-ma­ga­ci­ne­ra, shod­no sud­skoj pre­su­di iz 1999. go­di­ne i da mu is­pla­ti na­dok­na­du lič­nog do­hot­ka sa ka­ma­ta­ma pro­pi­sa­nim za­ko­nom. A.O.


Po­stu­pak pre­ki­dan

Iz Osnov­nog su­da su sa­op­šti­li da je Je­lić tu­žbu pod­nio 5. sep­tem­bra 2000. go­di­ne, dok je 3. de­cem­bra 2001. do­ni­je­to rje­še­nje o pre­ki­du po­stup­ka do pra­vo­sna­žnog okon­ča­nja po­stup­ka iz­me­đu istih stra­na­ka u dru­gom pred­me­tu.
–U tom dru­gom pred­me­tu 7. apri­la 2008. go­di­ne do­ni­je­to je rje­še­nje o po­vla­če­nju tu­žbe, ko­je je po­sta­lo pra­vo­sna­žno 2. ju­na 2009. Da­ljom pro­vje­rom kroz Pra­vo­sud­ni in­for­ma­ci­o­ni si­stem (PRIS) utvr­đu­je se da je tu­ži­lac pod­nio pred­log za na­sta­vak po­stup­ka u pr­vom po­me­nu­tom pred­me­tu da­na 1. ju­la 2013. go­di­ne, na­kon če­ga je do­ni­je­to rje­še­nje o na­stav­ku po­stup­ka 25. de­cem­bra 2013. go­di­ne. U na­ve­de­nom pred­me­tu, pr­vo­ste­pe­na pre­su­da do­ni­je­ta je 24. ju­na 2015. go­di­ne, a ko­ja pre­su­da je uki­nu­ta rje­še­njem Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci 10. de­cem­bra 2015. go­di­ne. Na­kon to­ga, pred­met je 22. de­cem­bra 2015. go­di­ne za­du­ži­la u rad su­di­ja Ve­sna Ba­nje­vić. U na­ve­de­nom pred­me­tu odr­ža­no je ne­ko­li­ko ro­či­šta, a na­red­no je za­ka­za­no za 13. sep­tem­bar 2016. go­di­ne – na­vo­di se u od­go­vo­ri­ma Osnov­nog su­da.