U Cr­noj Go­ri je u po­sled­njih 10 go­di­na zbog tr­go­vi­ne lju­di­ma tu­ži­la­štvo po­di­glo 20 op­tu­žni­ca pro­tiv 59, li­ca, dok su pred su­do­vi­ma osu­đe­na 34 tr­gov­ca bi­je­lim ro­bljem. To je u raz­go­vo­ru za „Dan” sa­op­štio na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor i ru­ko­vo­di­lac vla­di­ne Kan­ce­la­ri­je za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma Zo­ran Ula­ma,ko­ji upo­zo­ra­va da su za­bi­lje­že­ni i slu­ča­je­vi da su i po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci bi­li uklju­če­ni u tr­go­vi­nu lju­di­ma. On ob­ja­šnja­va da zbog to­ga Stejt de­part­ment u iz­vje­šta­ji­ma ima za­htjev da se ka­zne zva­nič­ni­ci uklju­če­ni u seks-tra­fi­king.
– Oni i po­li­caj­ce po­sma­tra­ju kao zva­nič­ni­ke. Bi­lo je slu­ča­je­va gdje su po­li­caj­ci bi­li ob­u­hva­će­ni kri­vič­nim pri­ja­va­ma, ali ipak ta po­ja­va je iz­u­ze­tak, ni­ka­ko pra­vi­lo. U svi­je­tu se če­sto de­ša­va da su po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci uklju­če­ni u ta­kve rad­nje. Ge­ne­ral­no, po­li­ca­jac u ta­kvoj jed­noj si­tu­a­ci­ji ne sa­mo da kr­ši za­kon, ne­go ugro­ža­va i ljud­ska pra­va. Mi smo u Cr­noj Go­ri pu­no ura­di­li na ja­ča­nju struč­nih ka­pa­ci­te­ta. Ula­zak u taj svi­jet ka­da je po­li­ci­ja u pi­ta­nju je ve­o­ma kom­plek­sna stvar i vje­ro­vat­no da u to ula­zi po­je­di­nac ko­ji ne­ma zna­nja da bu­de po­li­ca­jac, a opet ni hra­bro­sti za kri­mi­nal, pa va­ga sa dvi­je stva­ri – ka­že Ula­ma.
U Cr­noj Go­ri je u pro­te­klih 10 go­di­na re­gi­stro­va­no 38 žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma, me­đu ko­ji­ma je bi­lo de­vet ma­lo­ljet­ni­ka, a bi­je­lo ro­blje je sti­za­lo iz Ukra­ji­ne, Ban­gla­de­ša, Sr­bi­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
Ula­ma je na­veo da će Upra­va po­li­ci­je ubu­du­će ima­ti po­se­ban tim ko­ji će se ba­vi­ti is­klju­či­vo su­zbi­ja­njem tra­fi­kin­ga, te da su na­ši po­li­caj­ci od 2004. uhap­si­li 65 li­ca zbog tra­fi­kin­ga. U jed­nom slu­ča­ju pod­ni­je­ta je i kri­vič­na pri­ja­va zbog tr­go­vi­ne dje­com ra­di usvo­je­nja.
Ka­da su dje­ca u pi­ta­nju, Ula­ma na­vo­di da je tu naj­ve­ći pro­blem ipak pro­sja­če­nje i skla­pa­nje ra­nih ugo­vo­re­nih bra­ko­va, gdje su uglav­nom žr­tve Ro­mi.
– Tre­nut­no u ra­du ima­mo če­ti­ri pri­ja­ve zbog skla­pa­nja ra­nih ugo­vo­re­nih bra­ko­va. To je jed­na po­ja­va ras­pro­stra­nje­na uglav­nom me­đu Ro­mi­ma, i ko­ja je na ne­ki na­čin sek­su­al­na eks­p­lo­a­ta­ci­ja. Ro­di­te­lji da­ju dje­voj­či­cu, uzmu pa­re i to je je­dan ve­li­ki pro­blem ko­ji ugro­ža­va di­je­te – na­vo­di Ula­ma.
On is­ti­če da pri­li­kom pro­sja­če­nja po­sto­ji ve­li­ki pro­blem, jer tu dje­cu na uli­cu ša­lju ro­di­te­lji, ko­ji su sa­mim tim nji­ho­vi eks­plo­a­ta­to­ri.
– Zbog do­la­ska dje­ce pro­sja­ka u na­šu dr­ža­vu, mi ra­di­mo kon­stant­no na ja­ča­nju sa­rad­nje sa dr­ža­va­ma u re­gi­o­nu. De­ša­va­lo se kod nas da se dje­ca ko­ju za­tek­ne­mo u pro­šnji pre­da­ju Cen­tru za so­ci­jal­ni rad, ko­ji ih po auto­ma­ti­zmu vra­ća ro­di­te­lji­ma. Ni­je se ima­lo na pa­me­ti na­še is­tra­ži­va­nje ko­je je po­ka­za­lo da su ro­di­te­lji naj­če­šće ti ko­ji ih ša­lju na uli­cu. Bu­kval­no ima­li smo tu si­tu­a­ci­ju da smo dje­cu vra­ća­li eks­plo­a­ta­to­ri­ma. Sa­da je to dru­ga­či­je i ra­di se mno­go opre­zni­je – na­vo­di Ula­ma.
On is­ti­če da je tr­go­vi­na lju­di­ma za­stra­šu­ju­ća po­ja­va ko­ja dru­štvu i za­jed­ni­ci na­no­si mno­go šte­te.
– To je zlo­čin pro­tiv čo­vječ­no­sti i do­sto­jan­stva čo­vje­ka. Mi se go­di­na­ma bo­ri­mo pro­tiv tog pro­ble­ma i ima­mo kva­li­tet­nu le­gi­sla­ti­vu. Sa­ra­đu­je­mo sa dr­ža­va­ma u svi­je­tu i ob­u­ča­va­mo po­li­ci­ju ka­ko da na naj­bo­lji na­čin ra­di svoj po­sao. Ovo je ve­li­ki pro­blem u svi­je­tu ko­ji će, pre­ma prog­no­za­ma, u bli­skoj bu­duć­no­sti bi­ti ve­ći od onog ko­ji se od­no­si na tr­go­vi­nu oruž­jem i dro­gom. To pro­sto iz raz­lo­ga što je ulog ma­li, a ve­li­ka do­bit. Jed­no­stav­no ima­te jed­no ži­vo bi­će ko­je mo­že­te da eks­plo­a­ti­še­te sek­su­al­no, rad­no, da pro­da­je­te or­ga­ne, ma­tič­ne će­li­je, dje­cu ko­ri­sti­te i u por­no­graf­ske svr­he. To je jed­no ve­li­ko zlo ko­je je pri­jet­nja po čo­vje­čan­stvo – is­ti­če Ula­ma.
On na­vo­di da je Cr­na Go­ra ze­mlja tran­zi­ta ka­da je u pi­ta­nju tr­go­vi­na bi­je­lim ro­bljem, ali da će­mo sa ula­skom u Evrop­sku uni­ju po­sta­ti i dr­ža­va de­sti­na­ci­ja.
– Mi smo do sa­da za 10 go­di­na re­gi­stro­va­li 38 žr­ta­va tra­fi­kin­ga. Obič­no ti lju­di do­la­ze iz ne­sre­đenh i ra­tom za­hva­će­nih dr­ža­va tra­že­ći bo­lji ži­vot. Oni oče­ku­ju da će to u ze­mlja­ma EU i na­ći. Po­sto­ji po­da­tak da se čak 67 od­sto tr­go­vi­ne lju­di­ma od­vi­ja me­đu čla­ni­ca­ma EU. Kod nas to­kom ljet­nje se­zo­ne ima­te vi­še pro­sja­ka na uli­ca­ma, i to ni­je kri­vič­no dje­lo, ali pred­sta­vlja po­ten­ci­jal­nu opa­snost da to di­je­te po­sta­ne žr­tva stra­šnih kri­vič­nih dje­la. Za­to vje­ru­jem da mo­že­mo u sa­rad­nji sa Upra­vom po­li­ci­je uspje­šno se bo­ri­ti i za­šti­ti­ti po­ten­ci­jal­ne žr­tve. Vi­še se mo­ra ra­di­ti na sti­ca­nju spo­sob­no­sti da se žr­tva pre­po­zna – is­ta­kao je Ula­ma.M.S.


Tan­ka li­ni­ja

Ula­ma na­vo­di da u Evro­pi ja­ča trend sa tr­go­vi­nom mu­škar­ci­ma do 25 go­di­na zbog rad­ne, ali i sek­su­al­ne eks­plo­a­ta­ci­je.
– Kod nas ta­kve po­ja­ve ni­je­su za­bi­lje­že­ne, ali ne zna­či da ih ne­će bi­ti jed­nog da­na. Što se ti­če pro­sti­tu­ci­je ka­da su že­ne u pi­ta­nju, tu se mo­ra ima­ti u vi­du da je ta po­ja­va po­sma­tra­na kao ne­što što se ra­di na do­bro­volj­noj osno­vi. Ipak, tan­ka je li­ni­ja iz­me­đu pro­sti­tu­ci­je i tr­go­vi­ne lju­di­ma. Obič­no te dje­voj­ke ko­je su u pro­sti­tu­ci­ji shva­te da su žr­tve tra­fi­kin­ga ka­da po­ku­ša­ju da po­bjeg­nu iz tog svi­je­ta. Od po­li­ci­je do­bi­ja­mo in­for­ma­ci­je da gra­đa­ni če­sto oskud­no odje­va­nje na po­je­di­nim mje­sti­ma i ne­kim lo­ka­li­ma po­ve­zu­ju sa pro­sti­tu­ci­om – na­vo­di on.
Ula­ma ka­že da Cr­na Go­ra mo­ra pra­ti­ti ko­ji su tren­do­vi pri­sut­ni u svi­je­tu ka­da je u pi­ta­nju tra­fi­king, jer sve pri­je ili ka­sni­je mo­že do­ći i kod nas.