U Cr­noj Go­ri sve vi­še mla­dih koc­ka, a mno­gi od njih po­sta­ju za­vi­sni od tog po­ro­ka, zbog če­ga se za­du­žu­ju kod vr­šnja­ka ze­le­na­ša. Do tih po­da­ta­ka je do­šla Ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja Aso­ci­ja­ci­ja za de­mo­krat­ski pro­spe­ri­tet – Zid (ADP – Zid) ko­ji­ma se u po­sled­nje vri­je­me za po­moć obra­ća­ju mla­di­ći od 19 ili 20 go­di­na ko­ji su za­vi­sni od iga­ra na sre­ću.
Psi­ho­te­ra­pe­ut u Sa­vje­to­va­li­štu En­te­ra-Pod­go­ri­ca, u sklo­pu Ser­vi­sa za psi­ho­lo­šku po­moć i po­dr­šku oso­ba­ma sa pro­ble­mom koc­ka­nja i čla­no­vi­ma nji­ho­vih po­ro­di­ca ADP Zid Ve­sna Kra­lje­vić ka­že da im se go­di­šnje ja­vi oko 300 gra­đa­na, i to naj­če­šće čla­no­vi po­ro­di­ce oso­ba ko­je ima­ju pro­blem koc­ka­nja, za sa­vje­te i in­for­ma­ci­je, od če­ga se go­di­šnje, u pro­sje­ku, 15 od­lu­či za po­če­tak tret­ma­na.
Kra­lje­vić is­ti­če da za­bri­nja­va trend sve ve­ćeg bro­ja ado­le­sce­na­ta ko­ji se ja­vlja­ju zbog koc­ka­nja, jer li­ca do 21 go­di­ne pred­sta­vlja­ju 30 od­sto onih ko­ji se ja­ve.
– Ka­da po­gle­da­mo i ana­li­zi­ra­mo pret­hod­ne go­di­ne i pro­fil oso­ba sa pro­ble­mom koc­ka­nja, pri­mje­ću­je­mo raz­li­ke. Ra­ni­je je pro­sjek sta­ro­sti oso­ba sa pro­ble­mom koc­ka­nja ko­ji nam se obra­ćao za po­moć bio od 25 do 30 go­di­na, dok u ovoj go­di­ni ima­mo ne­ko­li­ko li­ca od 19 i 20 go­di­na. Ta­ko­đe, sve je vi­še oso­ba sa pro­ble­mom koc­ka­nja on­lajn i on­lajn koje je bi­lo do­mi­nant­no i za­vi­snič­ko. Od na­ših kli­je­na­ta ado­le­sce­na­ta sa­zna­je­mo da su oni po­če­li po­zajm­lji­va­ti no­vac kod ze­le­na­ša još sa 17 go­di­na, i to od svo­jih vr­šnja­ka ze­le­na­ša. Či­ne se pod­jed­na­ko za­bri­nja­va­ju­ći­ma či­nje­ni­ce da ima­mo 17-go­di­šnje ze­le­na­še i već 19-go­di­šnje za­vi­sni­ke od koc­ka­nja – is­ti­če Kra­lje­vić.
Po­ja­šnja­va da po­seb­nu pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti i ro­di­te­lji­ma ko­ji ni­je­su svje­sni i upo­zna­ti či­me se sve nji­ho­va dje­ca ba­ve i sa čim već ta­ko mla­di mo­gu ima­ti pro­blem.
– Va­žno je na­po­me­nu­ti da mla­di ko­ji is­po­lja­va­ju ova ri­zič­na po­na­ša­nja i što se ti­če koc­ka­nja i što se ti­če ze­le­na­še­nja ži­ve i u cen­tru Pod­go­ri­ce, i da je po­gre­šno mi­šlje­nje gra­đa­na da su za mla­de pro­ble­ma­tič­na sa­mo ne­ka pe­ri­fer­na na­se­lja – is­ti­če Kra­lje­vić.
Ona sa­vje­tu­je ro­di­te­lji­ma da us­po­sta­ve bli­ski­ji i otvo­re­ni­ji od­nos sa svo­jom dje­com, od­no­sno da na ne­ki na­čin kon­tro­li­šu nji­ho­vo po­na­ša­nje ka­ko bi ste­kli uvid u po­ten­ci­jal­ne ri­zi­ke.
– Mla­di ko­ji su nam se ja­vi­li i ima­ju pro­blem sa koc­ka­njem re­kli su nam da su naj­češ­đe koc­ka­li on­lajn, čak i za vri­je­me po­ro­dič­nog ruč­ka pre­ko te­le­fo­na. Ro­di­te­lji ni­je­su zna­li šta nji­ho­va dje­ca ra­de, pret­po­sta­vlja­ju­ći da se do­pi­su­ju sa dru­štvom ili po­sje­ću­ju dru­štve­ne mre­že. Pri­mje­ći­va­li su da je oku­pa­ci­ja mo­bil­nim te­le­fo­nom bi­la ve­li­ka, što su pri­pi­si­va­li sve ve­ćem tren­du ko­ji prak­ti­ku­ju mla­de oso­ba i sma­tra­li su to nor­mal­nim. Bit­no je da ro­di­te­lji zna­ju da koc­ka­nje mo­že pre­ći u za­vi­snost, čak i kod ta­ko mla­dih oso­ba. Mo­ra­ju bi­ti upo­zna­ti da je mo­gu­će i on­lajn koc­ka­ti čak iako im je di­je­te ma­lo­ljet­no. Bit­no je da zna­ju i da već ta­ko mla­di mo­gu na­ći na­čin da po­zaj­me no­vac i to od ze­le­na­ša vr­šnja­ka, obič­no su to ma­li iz­no­si, ali sva­ka­ko sa ka­ma­tom – is­ta­kla je Kra­lje­vić.
M.S.


Na­kit da­ju kao za­log

Kra­lje­vić do­da­je da je va­žno da ro­di­te­lji re­a­gu­ju čim pri­mi­je­te ne­ke neo­bič­no­sti u po­na­ša­nju, kao na pri­mjer dijete sve če­šće iz­la­zi, iz­la­zi na krat­ko iz ku­će, dok te­le­fo­ni­ra iz­la­zi iz pro­sto­ri­ja ka­ko se ne bi čuo nje­gov raz­go­vor, tro­ši i tra­ži vi­še nov­ca, ku­pu­je sku­plje stva­ri, kri­je te­le­fon od svih, od­jed­nom is­po­lja­va ne­mir, na­pe­tost, ner­vo­zu ili agre­si­ju, ma­nje raz­go­va­ra sa čla­no­vi­ma po­ro­di­ce i ni­je za­i­n­ter­eso­van za po­ro­dič­ne ak­tiv­no­sti, ne go­vo­ri o se­bi, za­po­sta­vlja oba­ve­ze, ka­sno leg­ne i ka­sni­je usta­je, po­ve­ća­no kon­zu­mi­ra ci­ga­re­te ili al­ko­hol i slič­no.
– Ro­di­te­lji po­seb­no tre­ba da obra­te pa­žnju na stva­ri i na­kit u ku­ći ko­ji se la­ko mo­že unov­či­ti ili osta­vi­ti kao za­log kod ze­le­na­ša, i da no­vac ne ču­va­ju ku­ći, jer ve­ći­na mla­dih pr­vo po­se­že za iz­no­še­njem stva­ri i nov­ca iz ku­će. Za vi­še in­for­ma­ci­ja mo­že­te se obra­ti­ti ADP-Zid i nji­ho­vom Sa­vje­to­va­li­štu En­te­ra-Pod­go­ri­ca 068/688-908 – za­klju­ču­je Kra­lje­vić.