Pa­le­stin­ski an­ti­ko­rup­cij­ski sud osu­dio je cr­no­gor­skog dr­ža­vlja­ni­na Mo­ha­me­da Da­hla­na na tri go­di­ne za­tvo­ra zbog fi­nan­sij­ske mal­ver­za­ci­je „te­ške” 16 mi­li­o­na do­la­ra, pre­ni­je­la je si­noć ame­rič­ka te­le­vi­zij­ska sta­ni­ca „Foks njuz”. Da­hla­nu, ko­me je do­sko­ra­šnji pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić obez­bi­je­dio dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re, su­đe­no je u odu­su­stvu jer se on sa­da na­la­zi u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma (UAE).
Osim što je osu­đen na tri go­di­ne za­tvo­ra, Da­hlan tre­ba da pla­ti ka­znu u iz­no­su od 16 mi­li­o­na do­la­ra, ko­li­ko je, pre­ma sud­skoj pre­su­di, i pro­ne­vje­rio dok je bio mi­ni­star za bez­bjed­nost u pa­le­stin­skoj vla­di. Pret­hod­no je Ustav­ni sud Pa­le­sti­ne uki­nuo Da­hal­nu po­sla­nič­ki imu­ni­tet, zbog ko­ga pre­su­da ni­je mo­gla bi­ti iz­re­če­na sre­di­nom pro­šle go­di­ne.
Na­i­me, op­tu­žni­ca je po­dig­nu­ta po­čet­kom 2014. go­di­ne, i pred iz­ri­ca­nje pre­su­de sud je utvr­dio da Dahlan uživa imunitet zbog čega je proces stopiran.. Ove go­di­ne pa­le­stin­ski Ustav­ni sud Da­hla­nu je uki­nuo imi­nu­tet, i pre­su­da je ko­nač­no iz­re­če­na.
Za­ni­mlji­vo je i da se Đu­ka­no­vić u slič­noj si­tu­a­ci­ji, pri­li­kom su­đe­nja za me­đu­na­rod­ni šverc ci­ga­re­ta u Ita­li­ji, za­šti­tio imu­ni­te­tom, zbog če­ga je pro­ces ob­u­sta­vljen.
Da­hla­nov advo­kat­ski tim osu­dio je od­lu­ku su­da, tvr­de­ći da se ra­di o po­ku­ša­ju pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa da eli­mi­ni­še po­li­tič­ke ri­va­le. Advo­kat Sa­la­meh Ha­la­seh re­kao je da je od­bra­na sa­mo bi­la oba­vi­je­še­na o odr­ža­va­nju ro­či­šta, bez dru­gih de­ta­lja.
Por­tal „Ab­na24” pre­nio je ra­ni­je da se op­tu­žbe pro­tiv Da­hla­na za­sni­va­ju di­je­lom i na is­ho­du is­tra­ge o nov­cu de­po­no­va­nom na ra­ču­ni­ma u Cr­noj Go­ri, Švaj­car­skoj i Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma. Op­tu­žni­cu je sa­či­ni­la an­ti­ko­rup­cij­ska ko­mi­si­ja Pa­le­sti­ne.
Kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen je 2010. go­di­ne do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, upra­vo na pred­log Đu­ka­no­vi­ća. U fo­kus ov­da­šnje jav­no­sti do­spio je u je­sen 2014. go­di­ne, ka­da je ob­ja­vlji­va­no da je on stvar­ni vla­snik fir­me Kvins bič di­ve­lop­ment kom­pa­ni iz Pod­go­ri­ce, sa ko­jom je Vla­da sklo­pi­la ugo­vor o za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že Du­bo­vi­ca, ra­di in­ve­sti­ci­je od 200 mi­li­o­na. Od ula­ga­nja za ko­je je vla­da tvr­di­la da ga pla­ni­ra kra­ljev­ska po­ro­di­ca iz UAE ka­sni­je se od­u­sta­lo. Na ime Mo­ha­me­da Da­hla­na u Pod­go­ri­ci su re­gi­stro­va­ne i dvi­je kom­pa­ni­je, od ko­jih jed­na vi­še ni­je ak­tiv­na.
Cr­na Go­ra i Pa­le­sti­na ne­ma­ju ugo­vor o iz­ru­če­nju sop­stve­nih dr­ža­vlja­na, a i Ustav Cr­ne Go­re za­bra­nju­je iz­ru­če­nje cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na stra­nim ze­mlja­ma.
Da­hla­no­vo ime se po­mi­nja­lo i u ve­zi sa me­đu­na­rod­nim šver­com ci­ga­re­ta i oruž­ja pre­ko Cr­ne Go­re, po­seb­no u ve­zi sa pro­iz­vod­njom ci­ga­re­ta „kle­o­pa­tra”, u Du­van­skom kom­bi­na­tu Pod­go­ri­ca.
Đu­ka­no­vić je, u de­cem­bru 2014. go­di­ne, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje o nje­go­vom od­no­su sa pa­le­stin­skim bi­zni­sme­nom i nje­go­vim in­ve­sti­ci­ja­ma u Cr­noj Go­ri, ka­zao da mu je Da­hlan pri­ja­telj i da ne­ma ni­ka­kvih in­ve­sti­ci­ja u Cr­noj Go­ri.
– Znam Mo­ha­me­da Da­hla­na, kao pri­ja­te­lja, kao jed­nog od naj­bli­žih sa­rad­ni­ka biv­šeg pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Ara­fa­ta, kao jed­nog čo­vje­ka od iz­u­zet­nih za­slu­ga za us­po­sta­vlja­nje mi­ra na Bli­skom is­to­ku. Da­kle, jed­nog čo­vje­ka ko­ji je pri­ja­telj Cr­ne Go­re i pri­ja­telj ovog re­gi­o­na i ko­ji, po­na­vljam, ne­ma ni­ka­kvu ulo­gu u toj ili bi­lo ko­joj dru­goj in­ve­sti­ci­ji u Cr­noj Go­ri – re­kao je Đu­ka­no­vić kra­jem 2014. go­di­ne.
Mo­ha­med Da­hlan je, ina­če, sa­mo je­dan od bi­zni­sme­na i po­li­ti­ča­ra ko­ji su do­bi­li dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re u tre­nut­ku ka­da su ima­li ve­li­kih pro­ble­ma sa pra­vo­sud­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u svo­jim ma­tič­nim ze­mlja­ma.
M.V.


Ne zna se či­me je za­du­žio Cr­nu Go­ru

Di­rek­tor is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a De­jan Mi­lo­vac ka­že da su i da­nas ne­po­zna­ti od­go­vo­ri na pi­ta­nja či­me je Da­hlan za­du­žio Cr­nu Go­ru i ka­kvi su nje­go­vi in­ve­sti­ci­o­ni in­te­re­si.
– Ima­li smo pri­je sti­u­a­ci­ju da su me­đu­na­rod­ni funk­ci­o­ne­ri ko­ji su op­tu­ži­va­ni za te­ška kri­vič­na dje­la do­bi­ja­li na­še dr­ža­vljan­stvo, što do­volj­no go­vo­ri o to­me da ne­ma­mo ap­so­lut­no ni­ka­kvu kon­tro­lu ka­da je u pi­ta­nju to ko­ga sve pri­ma­mo u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo – re­kao je Mi­lo­vac za RSE.
On je na­veo da je Vla­da i ne­dav­no, i u pret­hod­nom pe­ri­o­du, go­vo­ri­la da se u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo pri­ma­ju oso­be ko­je ima­ju od­re­đe­ne in­ve­sti­ci­o­ne in­te­re­se i ko­je su po­seb­no za­du­ži­le na­šu dr­ža­vu.
– Mi još ni­je­smo do­bi­li od­go­vor či­me je to kon­kret­no Da­hlan za­du­žio Cr­nu Go­ru i ka­kvi su to mo­žda in­ve­sti­ci­o­ni in­te­re­si ko­je on ima u Cr­noj Go­ri. Svje­do­ci smo da stup­ce me­đu­na­rod­ne štam­pe re­dov­no pu­ne nje­go­vim ime­nom, a cr­no­gor­ski gra­đa­ni i jav­nost ne­ma­ju ko­nač­ne in­for­ma­ci­je o to­me zbog če­ga je taj čo­vjek po­stao dr­ža­vlja­nin Cr­ne Go­re – sma­tra Mi­lo­vac.