Po­vo­dom tek­sta „Od vo­đe `Škaljaraca` ku­pio stan za 11.000 eura”, ob­ja­vlje­nog u „Da­nu” 15. de­cem­bra 2016. go­di­ne, broj 6427, na na­slov­noj i 11. stra­ni re­a­go­vao je Lju­bo­mir Đu­ro­vić iz Da­ni­lov­gra­da. Re­a­go­va­nje pre­no­si­mo in­te­gral­no.
– Ob­ja­vlji­va­njem op­skur­nog član­ka po­vri­je­di­li ste mo­ja Usta­vom i za­ko­ni­ma za­ga­ran­to­va­na pra­va. To vas shod­no čla­nu 26 Za­ko­na o me­di­ji­ma upo­zo­ra­vam na oba­ve­zu da ob­ja­vi­te ovaj moj od­go­vor-de­man­ti u pr­vom sle­de­ćem bro­ju od nje­go­vog pri­je­ma, kao i u elek­torn­skim me­di­ji­ma i por­ta­li­ma, bez va­ših in­ter­ven­ci­ja, ko­men­ta­ra i skra­ći­va­nja na mje­sti­ma na ko­ji­ma ste ob­ja­vi­li i taj čla­nak. Po­vri­je­di­li ste mo­ja pra­va za­ga­ran­to­va­na Usta­vom član 28 (ne­po­vre­di­vost pri­vat­no­sti i lič­nih pra­va), član 40 (po­što­va­nje pri­vat­nog ži­vo­ta).
Ne­tač­no je i pred­sta­vlja gru­bu in­si­nu­a­ci­ju i pod­me­ta­nje da sam stan ku­pio od „vo­đe ška­ljar­skog kla­na”, već sam ne­u­re­đe­ni obje­kat ku­pio od vla­sni­ka Ve­se­li­na Vu­ko­ti­ća, ka­ko to i sto­ji u ku­po­pro­daj­nom ugo­vo­ru. Sve za­ko­ni­to, is­pla­će­no, i pla­ćen po­rez na ne­po­kret­no­sti po pro­cje­ni ovla­šće­nog or­ga­na SO Ko­tor. Upi­san u knji­ge ne­po­kret­no­sti i dan da­nas mo­je lič­no vla­sni­štvo. Ku­po­pro­da­ja je oba­vlje­na 2003. go­di­ne, ka­da ni­je ni bi­lo „ška­ljar­skog kla­na”.
Sred­stva ko­ji­ma je pla­ćen obje­kat su mo­ja lič­na sred­stva, ot­prem­ni­na iz Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma do­bi­je­na iste go­di­ne. Vla­sni­štvo nad objek­tom re­dov­no sam pri­ja­vlji­vao u imo­vin­skom kar­to­nu kod nad­le­žnih or­ga­na (Ko­mi­si­ja za kon­flikt in­te­re­sa, Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je).
Po osno­vu vla­sni­štva na pred­met­noj ne­po­kret­no­sti, ni­je bi­lo ni­ka­kvih re­ak­ci­ja dr­žav­nih or­ga­na, jer je sve re­gu­ral­no i za­ko­ni­to. Ne­po­kret­nost sam ku­pio na osno­vu ogla­sa ob­ja­vlje­nog u dnev­nim no­vi­na­ma „Vi­je­sti”, i ni­ka­ka­vog pret­hod­nog kon­tak­ta sa pro­dav­cem Vu­ko­ti­ćem ni­je­sam imao pri­je jav­nog ogla­ša­va­nja pro­da­je. Pro­cje­nu vri­jed­no­sti vr­šio je ovla­šće­ni or­gan Op­šti­ne Ko­tor, po ja­snoj me­to­do­lo­gi­ji i pro­ce­du­ri bez ika­kve pro­iz­volj­no­sti ko­ja je svoj­stve­na va­šoj re­dak­ci­ji a ko­ja je ne­u­pit­no upo­re­đi­va­la ta­da­šnje tr­ži­šne vri­jed­no­sti i da­na­šnje, sve u ci­lju dis­kre­di­ta­ci­je me­ne i mo­je po­ro­di­ce. Po­zna­to je da vri­jed­nost ne­ke ne­kret­ni­ne za­vi­si od mno­go fak­to­ra (sta­ro­sti, opre­mlje­no­sti, po­zi­ci­je i slič­no), pa je sa­svim ne­struč­no upo­re­đi­va­ti vri­jed­no­sti ne­kret­ni­na ka­ko ste to vi ura­di­li (25 kva­dra­ta).
Ja­sno je da cilj ob­ja­vlji­va­nja ovog član­ka ni­je raz­ja­šnje­nje okol­no­sti, ku­po­pro­da­je i vla­sni­štva ne­po­kret­no­sti već kom­pro­mi­ta­ci­ja i dis­kre­di­ta­ci­ja me­ne lič­no i mo­je po­ro­di­ce u svr­hu ja­snih me­ni i va­ma ja­snih ci­lje­va. Ve­o­ma mi je idi­ka­tiv­no da mog si­na De­ja­na, ko­ji oba­vlja od­go­vor­ne po­slo­ve u po­li­ci­ji, cr­ta­te kao po­ten­ci­jal­nu me­tu, ugro­že­nu od stra­ne kri­mi­nal­nih gru­pa, ko­ji sli­je­dom va­šeg tek­sta po­ten­ci­jal­no mo­že bi­ti ugro­žen od istih. Ja kao otac u slu­ča­ju bi­lo ka­kvog na­sr­ta­ja na nje­go­vu lič­nost i ži­vot, uze­ću naj­o­zbilj­ni­je da je ob­ja­vlji­va­nje ovog tek­sta bio uzrok i po­sle­di­ca ta­kvog či­na.
Uko­li­ko ne po­stu­pi­te na osno­vu Za­ko­na o me­di­ji­ma u po­stup­ku ko­ji je re­gu­li­san čla­no­vi­ma 26-35 Za­ko­na o me­di­ji­ma, obez­bi­je­di­ću sud­sku za­šti­tu i kod su­da po­ku­ša­ti to da ostva­rim. U me­đu­vre­me­nu svo­ja pra­va na na­dok­na­du ma­te­ri­jal­ne ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te, zbog pre­tr­plje­nih du­šev­nih i fi­zič­kih bo­lo­va i na­ru­še­nog zdra­vlja ostva­ri­ću u re­dov­nom po­stup­ku kod nad­le­žnog su­da – za­klju­ču­je se u re­a­go­va­nju.


OD­GO­VOR NO­VI­NA­RA
Do­ka­za­li smo čud­ne ve­ze
Na­ma je dra­go što g. Đu­ro­vić u svom re­a­go­va­nju ni­je do­veo u pi­ta­nje ni­jed­nu in­for­ma­ci­ju iz na­šeg tek­sta. Ka­da i po ko­joj ci­je­ni je stan ku­pljen, „Dan” je utvr­dio uvi­dom u ka­ta­star­ske po­dat­ke, shod­no za­ko­nu, gdje su okol­no­sti ku­po­vi­ne sta­na i opi­sa­ne. A da li je pri­rod­no da se de­ša­va­ju po­slov­ne ve­ze iz­me­đu naj­bli­žih srod­ni­ka še­fa bi­roa In­ter­po­la i osum­nji­če­nog še­fa kri­mi­nal­nog kla­na, ne­ka za­klju­či jav­nost. Mi di­le­me ne­ma­mo. Po­seb­no je pi­ta­nje ka­ko to g. Đu­ro­vić tvr­di (mo­žda mu je pro­iz­volj­nost svoj­stve­na) da 2003. go­di­ne „ška­ljar­ski klan” ni­je ni po­sto­jao. Zar ni­je lo­gič­no pi­ta­nje – oda­kle on to zna. Dru­ge kon­sta­ta­ci­je, o na­vod­nom cr­ta­nju me­te i ugro­že­no­sti zbog na­šeg tek­sta, u naj­ma­nju ru­ku su neo­zbilj­ne, pa ih ne bi­smo de­talj­ni­je ni ko­men­ta­ri­sa­li.
Ta­ko­đe, ne­ma sum­nje da je jav­nost ima­la ap­so­lut­no pra­vo da zna o ovim, naj­bla­že re­če­no, čud­nim po­slov­nim ve­za­ma. U tom smi­slu, pi­sa­nje „Da­na” o ovoj te­mi ni­ka­ko se ne mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao „op­skur­no”, već na­pro­tiv. To što se jav­ni funk­ci­o­ner ko­ji je do­sta­vljao imo­vin­ski kar­ton po­zi­va na za­šti­tu pri­vat­no­sti ka­da se otvo­ri pi­ta­nje nje­go­ve imo­vi­ne, do­volj­no go­vo­ri.
Za­klju­čak je ja­san – ba­ve­ći se ovom te­mom „Dan” ni­je imao ni­ka­kvu zlu na­mje­ru pre­ma bi­lo ko­me. Mar­ko Ve­šo­vić