Gra­đa­ni­ma je u po­sled­njih pet go­di­na is­pla­će­no 198.100 eura zbog po­vre­de pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku, a za­bri­nja­va si­tu­a­ci­ja da su pred­sjed­ni­ci su­do­va neo­sno­va­no od­bi­ja­li kon­trol­ne za­htje­ve i žal­be u po­stup­ci­ma ko­ji su du­go tra­ja­li, ne­ki čak i pre­ko 30 go­di­na. To je kon­sta­to­va­no u ana­li­zi pri­mje­ne Za­ko­na o za­šti­ti pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku za pe­ri­od od 2011. do 2015. go­di­ne, ko­ju su ura­di­le NVO Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) i CE­MI.
Po­me­nu­ti za­kon usvo­jen je 2007, a u pr­ve tri go­di­ne spro­vo­đe­nja pod­ni­je­te su sve­ga 33 tu­žbe za pra­vič­no za­do­vo­lje­nje zbog po­vre­de pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku. U na­knad­nom pe­to­go­di­šnjem pe­ri­o­du pod­ni­je­to je 225 tu­žbi, od ko­jih je usvo­je­no 113. Od usvo­je­nih tu­žbi u 33 slu­ča­ja do­su­đe­na je za­ko­nom pro­pi­sa­na naj­ni­ža na­kna­da od 300 eura.
– Ne­ja­san je kri­te­ri­jum ko­ji Vr­hov­ni sud pri­mje­nju­je da bi utvr­dio vi­si­nu pra­vič­nog za­do­vo­lje­nja. Tu­žba ni­je dje­lo­tvo­ran prav­ni li­jek za ubr­za­nje po­stup­ka, a tre­ba­lo bi da bu­de, po­seb­no jer je u tre­ći­ni slu­ča­je­va Vr­hov­ni sud usvo­jio tu­žbe iako su pred­sje­dni­ci su­do­va od­bi­ja­li kon­trol­ne za­htje­ve – na­vo­di se u ana­li­zi či­ji je autor Dar­ka Ki­sje­li­ca.
Is­ti­če da je u po­sled­njih pet go­di­na od 956 pod­ni­je­tih kon­trol­nih za­htje­va od­bi­je­no 507, usvo­je­no 104, dok su osta­li od­ba­če­ni iz pro­ce­du­ral­nih raz­lo­ga. Ne­ki osnov­ni su­do­vi, kao na pri­mjer u Be­ra­na­ma, Bi­je­lom Po­lju, na Ce­ti­nju, u Her­ceg No­vom, Nik­ši­ću i Pla­vu ni­je­su usvo­ji­li ni­je­dan kon­trol­ni za­htjev u po­sled­njih pet go­di­na.
– U Osnov­nom su­du Be­ra­ne od­bi­jen je kon­trol­ni za­htjev u pred­me­tu ra­di na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te zbog po­vre­de u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći, ko­ji je za­po­čeo 1982. zbog to­ga što su od­lu­ke bi­le „pod­vrg­nu­te žal­be­nom po­stup­ku”. Osnov­ni sud Her­ceg No­vi od­bio je kon­trol­ni za­htjev u pred­me­tu ra­di is­pla­te pla­te ko­ji je za­po­čet 2003. za­to što je „obim­no­sti pred­me­ta od 1.773 stra­ni­ce do­pri­nio tu­ži­lac” – na­vo­di se iz­me­đu osta­log u iz­vje­šta­ju.
Iz­vr­šna di­rek­tor­ka HRA Tea Gor­janc Pre­le­vić na­ve­la je da ka­šnje­nje prav­de če­sto zna­či či­nje­nje ne­prav­de. Is­ta­kla je da HRA tra­ži iz­mje­ne Za­ko­na o za­šti­ti pra­va na pra­vič­no su­đe­nje, ko­je bi pod­ra­zu­mi­je­va­le da se uki­ne ogra­ni­če­nje na­kna­de za po­vre­du pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku ko­je sa­da iz­no­si 5.000 eura. Ta­ko­đe, pred­la­žu da se, u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da Vr­hov­ni sud utvr­di po­vre­du pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku, u pred­me­tu ko­ji je još u to­ku, u pre­su­di da na­log za pri­o­ri­tet­no po­stu­pa­nje. Ona je na­ve­la da po­sto­ji bla­gi trend sma­nje­nja ne­ri­je­še­nih sta­rih pred­me­ta, ali po­sto­je ne­ki ko­ji su sta­ri­ji i od 30 go­di­na.
Še­fi­ca po­li­tič­kog sek­to­ra De­le­ga­ci­je EU u Cr­noj Go­ri Ana­li­za Đan­san­ti sa­op­šti­la je da je uspje­šna re­for­ma pra­vo­sud­nog si­ste­ma ključ­na za učla­nje­nje u EU jer ona pod­ra­zu­mi­je­va da dr­ža­va raz­vi­ja evrop­ske stan­dar­de. Is­ta­kla je da sud­stvo svim gra­đa­ni­ma mo­ra obez­bi­je­di­ti pri­stup prav­di.
– Vr­lo je bit­no da je po­sled­njih pet go­di­na sma­njen broj za­o­sta­lih pred­me­ta i da je vri­je­me do­no­še­nja pre­su­de skra­će­no. Me­đu­tim, ima još stva­ri ko­je tre­ba rje­ša­va­ti, na pri­mjer du­ži­na tra­ja­nja po­stu­pa­ka i da­lje da­je raz­lo­ge za za­bri­nu­tost i ne­ma­mo još ni po­u­zda­nu sta­ti­sti­ku i ni­je­smo mo­gli da utvr­di­mo tač­nu du­ži­nu tra­ja­nja gra­đan­skih par­ni­ca – ka­za­la je Đan­san­ti.
Pred­stav­ni­ca Mi­ni­star­stva prav­de Mir­ja­na La­ko­vić Dra­ško­vić ka­za­la je da se u pro­ce­su re­for­mi naj­va­žni­je ak­tiv­no­sti pred­u­zi­ma­ju u prav­cu efi­ka­sno­sti pra­vo­su­đa. Ona je na­ve­la da u toj obla­sti po­sto­ji zna­tan na­pre­dak u vi­du sma­nji­va­nja bro­ja sta­rih pred­me­ta.
– Pra­vo na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku jed­no je od te­me­lja u prav­nom si­ste­mu i prav­noj si­gur­no­sti gra­đa­na. Za­šti­ta ovog pra­va ostva­ru­je se po Za­ko­nu o za­šti­ti pra­va na pra­vič­no su­đe­nje ko­ji je na sna­zi od 2007. go­di­ne – na­ve­la je La­ko­vić Dra­ško­vić.M.S.


Su­di­ja­ma nepotpuna analiza

Su­di­ja Vr­hov­nog su­da Mi­raš Ra­do­vić oci­je­nio je ana­li­zu kao ne­pot­pu­nu, za­mje­ra­ju­ći što se vi­še ni­je in­si­sti­ra­lo na po­zi­tiv­nim stva­ri­ma. Ka­zao je da u iz­vje­šta­ju ni­je is­tak­nut na­pre­dak ko­ji je Evrop­ska ko­mi­si­ja po­tvr­di­la.
Nje­go­va ko­le­gi­ni­ca Sve­tla­na Vu­ja­no­vić je is­ta­kla da u ne­kim pred­me­ti­ma su­di­je po­gri­je­še, ali u ne­ki­ma ne, te da ni­su ni sve stran­ke iste i da ne­ki od njih i že­le da odu­go­vla­če po­stup­ke. Ka­za­la je da je ne­pri­hva­tlji­vo na­re­di­ti su­di­ji da ne­ki pred­met za­vr­ši u ro­ku od, na pri­mjer, če­ti­ri mje­se­ca jer se ta­ko ugro­ža­va nje­go­va ne­za­vi­snost i vr­ši pri­ti­sak.


Sla­li ne­tač­ne po­dat­ke Stra­zbu­ru

To­kom pred­sta­vlja­nja ana­li­ze Gor­janc Pre­le­vić je na­ve­la­ da je is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo da bi prav­ni lje­ko­vi ko­ji su pro­pi­sa­ni Za­ko­nom o za­šti­ti pra­va na pra­vič­no su­đe­nje mo­gli bi­ti dje­lo­tvor­ni­ji.
– U is­tra­ži­va­nju smo na­gla­si­li da je Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru za­u­zeo stav da oba sred­stva, i kon­trol­ni za­htjev i tu­žba za pra­vič­no za­do­vo­lje­nje, kao i ustav­na žal­ba, na­čel­no je­su dje­lo­tvor­ni, tj. da taj sud na­la­zi da gra­đa­ni mo­ra­ju da ih is­ko­ri­ste – pri­je ne­go što pod­ne­su pred­stav­ku Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va. Iako smo do­šli do za­bri­nja­va­ju­ćeg ot­kri­ća da je Evrop­ski sud taj stav za­u­zeo na osno­vu ne­pot­pu­nih, po­lo­vič­nih in­for­ma­ci­ja ko­je je do­bio od Cr­ne Go­re, sma­tra­mo da ni­je spor­no da kon­trol­ni za­htje­vi i tu­žbe tre­ba da se is­ko­ri­ste pri­je obra­ća­nja i Ustav­nom su­du i me­đu­na­rod­nom su­du – ka­za­la je Gor­janc Pre­le­vić.