Na pr­vi po­gled Va­si­li­ki Ka­cu­la i Kon­stan­ti­nos Ka­ra­u­zas ne­ma­ju mno­go to­ga za­jed­nič­kog. Va­si­li­ki Ka­cu­la je pu­na­šna če­tr­de­se­to­smo­go­di­šnja že­na, ne­za­po­sle­na, de­pre­siv­na. Ži­vi na ivi­ci bi­je­de u si­ro­ma­šnom pred­gra­đu Ati­ne. Ka­ra­u­zas je tri­de­set­de­ve­to­go­di­šnji pa­ra­o­lim­pij­ski pli­vač iz do­bro­sto­je­će če­tvr­ti pre­sto­ni­ce, mi­ši­ća­vog tor­za i pro­si­je­de bra­de.
Ipak, po­sto­ji ne­što što ih po­ve­zu­je – obo­je vje­ru­ju da ih je uru­še­ni grč­ki zdrav­stve­ni si­stem iz­ne­vje­rio, zbog če­ga su bri­gu o zdra­vlju mo­ra­li uze­ti u vla­sti­te ru­ke.
Ot­ka­ko je 2010. go­di­ne iz­gu­bi­la po­sao či­sta­či­ce i za­jed­no s po­slom pra­vo na dr­žav­no zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje, Va­si­li­ki Ka­cu­la je če­sto mo­ra­la da ko­ri­sti ku­hinj­ski nož ka­ko bi pre­po­lo­vi­la ta­ble­te ko­je ona i nje­ni ro­di­te­lji uzi­ma­ju zbog po­vi­še­nog krv­nog pri­ti­ska, še­će­ra i ho­le­ste­ro­la, de­pre­si­je i dru­gih bo­le­sti.
– Imam vi­sok pri­ti­sak, ali ka­ko da ku­pim li­je­ko­ve – pi­ta se Ka­cu­la u za­pu­šte­nom po­ro­dič­nom do­mu u Aspro­pir­go­su, pred­gra­đu Ati­ne po­zna­tom po ra­fi­ne­ri­ji naf­te ko­ja za­ga­đu­je zrak i vi­so­kim sto­pa­ma si­ro­ma­štva i kri­mi­na­la.
Ka­cu­la ka­že da se po­ro­di­ca uglav­nom iz­dr­ža­va od oče­ve pen­zi­je, ko­ja je vla­di­nim mje­ra­ma šted­nje sma­nje­na sa 1.300 na 900 eura. Sva­kog mje­se­ca na li­je­ko­ve po­tro­še ne­ko­li­ko sto­ti­na eura.
– Tre­nut­no apo­te­ci du­gu­jem 200 eura. Po­zajm­lju­jem od maj­ke. Mo­ram iz­ra­ču­na­ti do­zu i pri­la­go­di­ti je. Po­ne­kad ko­ri­stim nož da pre­po­lo­vim ta­ble­tu. A po­ne­kad ih uop­šte ne uzmem – ka­že ona.
Ka­ra­u­zas, s dru­ge stra­ne, ka­že da mu je do­sta lje­ka­ra u osi­ro­ma­še­nim dr­žav­nim bol­ni­ca­ma ko­ji ne­ma­ju vre­me­na, re­sur­sa i zna­nja za tret­man oso­ba s in­va­li­di­te­tom. Do­sta mu je ola­kog pre­pi­si­va­nja an­ti­bi­o­ti­ka za in­fek­ci­je uri­nar­nog trak­ta od ko­jih če­sto pa­ti. Umje­sto to­ga, okre­nuo se do­da­ci­ma is­hra­ni. U nje­go­vom slu­ča­ju, to je kom­bi­na­ci­ja aloe ve­re i ko­la­ge­na, pro­te­i­na ko­ji se na­la­zi u ljud­skim zglo­bo­vi­ma.
Ka­cu­la i Ka­ra­u­zas su do­bar pri­mjer za no­vi i u Grč­koj sve po­pu­lar­ni­ji trend li­je­če­nja u vla­sti­toj re­ži­ji ko­jem mno­gi pri­bje­ga­va­ju na­kon šest go­di­na naj­te­že eko­nom­ske kri­ze mo­der­nog do­ba.
Kao i Ka­cu­la, ve­li­ki broj Gr­ka je pri­nu­đen da se sva­ko­dnev­no sna­la­zi i po­su­đu­je, pre­ska­če ili za­mje­nju­je li­je­ko­ve. Dru­gi, kao Ka­ra­u­zas, okre­ću se ra­stu­ćoj in­du­stri­ji do­da­ta­ka is­hra­ni, ko­ja u kri­zi jav­nog zdrav­stva vi­di do­bru pri­li­ku za po­sao.
Sve je vi­še onih što se osje­ća­ju od­ba­če­nim ili sa­mi od­u­sta­ju od si­ste­ma jav­nog zdrav­stva, ko­ji po­su­sta­je pod te­re­tom bes­pa­ri­ce i ne­sta­ši­ca. Od 2010. do 2014. go­di­ne bu­džet­ska sred­stva za zdrav­stvo sma­nje­na su za 60 po­sto.
– Mno­gi pa­ci­jen­ti ko­ri­ste po­gre­šnu te­ra­pi­ju ili po­su­đu­ju li­je­ko­ve od dru­gih čla­no­va po­ro­di­ce jer ne­ma­ju nov­ca da ku­pe li­je­ko­ve ko­ji im tre­ba­ju – iz­ja­vio je Gi­or­gos Vi­has, kar­di­o­log i osni­vač Jav­ne grad­ske kli­ni­ke ko­ju vo­de vo­lon­te­ri iz Ati­ne kao „kli­ni­ku so­li­dar­no­sti” u ko­joj mno­gi Gr­ci do­bi­ja­ju bes­plat­ne, do­ni­ra­ne li­je­ko­ve.


Bes­pa­ri­ca

Jav­ni si­stem zdrav­stve­ne za­šti­te u Grč­koj po­čeo se ras­pa­da­ti po­sli­je 2009. go­di­ne, ka­da je Ati­na ot­kri­la ogro­man de­fi­cit u jav­nom bu­dže­tu i obra­ti­la se part­ne­ri­ma u Evrop­skoj uni­ji i Me­đu­na­rod­nom mo­ne­tar­nom fon­du (MMF) za pr­vi od tri pa­ke­ta po­mo­ći od vi­še mi­li­jar­di do­la­ra.
Usli­je­di­li su ta­la­si po­gub­nih re­zo­va ko­ji su Grč­ku gur­nu­li u spi­ra­lu de­pre­si­je, iza­zva­li rast ne­za­po­sle­no­sti i do­ve­li do dalj­njeg sma­nji­va­nja fon­do­va za zdrav­stve­ni si­stem ko­ji je već bio dis­funk­ci­o­na­lan i ko­rum­pi­ran.
Vri­je­me če­ka­nja na pre­gled se pro­du­ži­lo, za­li­he li­je­ko­va i opre­me su opu­sto­še­ne, a broj lju­di li­še­nih pra­va na osi­gu­ra­nje zbog ne­za­po­sle­no­sti na­glo je po­ras­tao. Pro­cje­nju­je se da čak tri mi­li­o­na od ukup­no 11 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka Grč­ke da­nas ne­ma zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje. Gr­ci bez osi­gu­ra­nja ne­ma­ju pri­stup bes­plat­nim ili sub­ven­ci­o­ni­ra­nim zdrav­stve­nim uslu­ga­ma i li­je­ko­vi­ma.
Zbog ra­stu­ćih tro­ško­va, sve du­žih re­do­va i uko­ri­je­nje­ne kul­tu­re da­va­nja i pri­ma­nja mi­ta, mno­gi Gr­ci iz­bje­ga­va­ju od­la­ske lje­ka­ru.
– Ne tre­ba­ju mi lje­ka­ri – njih za­ni­ma sa­mo no­vac – iz­ja­vi­la je Va­si­li­ki Ka­cu­la.
Za­ko­nom do­ne­se­nim 2014. u man­da­tu pret­hod­ne vla­de i no­vim za­ko­nom ko­ji je u ju­lu 2016. usvo­ji­la Si­ri­za, uči­njen je po­ku­šaj da se i Gr­ci­ma ko­ji ne­ma­ju osi­gu­ra­nje omo­gu­ći pri­stup jav­nom zdrav­stve­nom si­ste­mu, ali lje­ka­ri i pa­ci­jen­ti se ža­le da pre­op­te­re­ćen i ne­e­fi­ka­san si­stem i da­lje ne funk­ci­o­ni­ra.


Sa­mo­li­je­če­nje u po­ra­stu

Ni Ka­ra­u­zas ni­je imao sre­će s lje­ka­ri­ma iz dr­žav­nog zdrav­stva, ko­ji su mu če­sto pre­pi­si­va­li an­ti­bi­o­ti­ke za uri­nar­ne in­fek­ci­je od ko­jih pa­ti i ni­je­su ima­li ni vre­me­na ni re­sur­sa za nje­go­ve po­seb­ne po­tre­be po­sli­je pa­da s mo­to­ci­kla pri­je 16 go­di­na, ka­da je ostao pa­ra­li­zo­van od po­ja­sa na­ni­že.
Udru­že­nja oso­ba s in­va­li­di­te­tom i kon­trol­na ti­je­la upo­zo­ra­va­ju da su se re­zo­vi u zdrav­stvu ne­ga­tiv­no od­ra­zi­li na struč­nost i re­sur­se ras­po­lo­ži­ve za li­je­če­nje lju­di s in­va­li­di­te­tom, zbog če­ga sa­mo ma­li broj njih do­bi­ja po­se­ban tret­man ko­ji im je po­tre­ban.
Na­ci­o­nal­no udru­že­nje oso­ba s in­va­li­di­te­tom je oba­vi­je­sti­lo BIRN da če­sto do­bi­ja­ju pri­tu­žbe da se od­re­đe­ni po­stup­ci ko­ji su oso­ba­ma s in­va­li­di­te­tom neo­p­hod­ni ski­da­ju sa spi­sko­va tret­ma­na ko­je dr­ža­va sub­ven­ci­o­ni­ra, zbog če­ga nji­ho­vi tro­ško­vi zdrav­stve­ne nje­ge ra­stu. Bu­džet­ski re­zo­vi su pro­du­ži­li vri­je­me če­ka­nja i ogra­ni­či­li ras­po­lo­ži­ve re­sur­se.
Atin­ski uro­log Hri­stos Fli­ja­tu­ras je iz­ja­vio da lju­de kao što je Ka­ra­u­zas pre­gle­da­ju lje­ka­ri „bez po­treb­nih kva­li­fi­ka­ci­ja”.


Obe­ća­nja

Na­pi­tak na ba­zi ko­la­ge­na, pro­te­i­na ko­ji je pri­su­tan u ljud­skom ti­je­lu, bio je na­ro­či­to vi­dljiv na tr­ži­štu ot­ka­ko se po­ja­vio 2010. go­di­ne. U re­kla­ma­ma su če­sto iz­no­še­ne tvrd­nje da mo­že sma­nji­ti bol u zglo­bo­vi­ma i olak­ša­ti te­go­be sa ose­te­o­po­ro­zom, ar­tri­ti­som i dru­gim bo­le­sti­ma.
Is­tra­ži­vač­ka or­ga­ni­za­ci­ja „Ar­thri­tis Re­se­arch UK” iz­vje­šta­va da su re­zul­ta­ti is­pi­ti­va­nja ko­la­ge­na kao tret­ma­na za oste­o­ar­tri­tis „neo­d­re­đe­ni”. Is­tra­ži­va­nja efe­ka­ta na re­u­ma­to­id­ni ar­tri­tis „po­ka­zu­ju da ko­la­gen ne­ma zna­čaj­ni­ji uti­caj na bo­lo­ve i upa­lu”, tvr­di ova or­ga­ni­za­ci­ja i do­da­je da „re­zul­ta­ti ipak ni­je­su bi­li kon­zi­stent­ni od jed­nog do dru­gog is­tra­ži­va­nja”.
Gi­or­gos Cu­ka­la­da­kis, biv­ši pred­stav­nik kom­pa­ni­je „Col­la­gen Po­wer”, iz­ja­vio je 2014. u jed­noj po­pu­lar­noj emi­si­ji na grč­koj te­le­vi­zi­ji da je „ko­la­gen pri­rod­ni ank­si­o­li­tik. Svi su po­lu­dje­li od stre­sa i ank­si­o­zno­sti. Ne­za­po­sle­nost po­ga­đa sva­ko do­ma­ćin­stvo, ne­ma ku­će ili po­ro­di­ce u ko­joj ni­su bar je­dan ili dva čla­na ne­za­po­sle­ni”.
Dr­že­ći u ru­ka­ma bo­či­cu glav­nog pro­iz­vo­da kom­pa­ni­je, na­pit­ka „Col­la­gen Pro-Ac­ti­ve”, re­kao je vo­di­te­lju da „ko­la­gen do­pri­no­si psi­hič­kom bla­go­sta­nju”. Cu­ka­la­da­kis vi­še ne ra­di za kom­pa­ni­ju „Col­la­gen Po­wer”.
Čak je i grč­ki pop-pje­vač Gi­or­gi­os Sam­pa­nis re­kla­mi­rao isti pro­iz­vod ko­ji se u go­li­ca­vom mu­zič­kom vi­de­o­-spo­tu iz 2014. za pje­smu „Mo­no Ex Epa­fis” (Sa­mo do­di­rom) po­ja­vlju­je u ka­dru če­ti­ri pu­ta.
EOF je oba­vi­je­stio BIRN da su u ju­nu 2014. do­sta­vi­li pre­po­ru­ku grč­kom Mi­ni­star­stvu zdra­vlja da ka­zni kom­pa­ni­ju „Col­la­gen Po­wer” nov­ča­nom ka­znom od 35.000 eura zbog re­kla­ma ko­je po­tro­ša­če do­vo­de u za­blu­du. Ka­da smo pi­ta­li da li je ka­zna na­pla­će­na, pred­stav­nik mi­ni­star­stva je od­go­vo­rio da je to bi­lo u man­da­tu pret­hod­ne vla­de i vra­tio nas u EOF, oda­kle su nas po­no­vo upu­ti­li na mi­ni­star­stvo.
Vla­snik kom­pa­ni­je „Col­la­gen Po­wer” Gi­or­gos Tri­jan­ta­fi­lu od­bio je za­htjev za in­ter­vju za ovaj čla­nak iako je BIRN do­sta­vio kom­pa­ni­ji de­talj­na pi­ta­nja u ve­zi s re­kla­ma­ma i ka­znom.


Pu­sto­še­nje

Jo­a­nis Ba­sko­zos, dr­žav­ni se­kre­tar za jav­no zdrav­stvo u grč­kom Mi­ni­star­stvu zdra­vlja, iz­ja­vio je da bi naj­bo­lje bi­lo pot­pu­no za­bra­ni­ti ta­kve re­kla­me. Ali dr­ža­vi su ve­za­ne ru­ke, re­kao je za BIRN.
Ba­sko­zos je re­kao da je Si­ri­za, ko­ja je sa­da na vla­sti, pla­ni­ra­la da za­po­sli vi­še lje­ka­ra, me­di­cin­skih se­sta­ra i teh­ni­ča­ra, i da je čak uspje­la do­ne­kle uve­ća­ti fond za zdrav­stvo i po­nu­di­ti bes­pla­tan pri­stup zdrav­stve­nom si­ste­mu za Gr­ke ko­ji ne­ma­ju osi­gu­ra­nje.
Ipak, Vi­has iz kli­ni­ke so­li­dar­no­sti ka­že da je isti­na da je bi­lo na­pret­ka u pru­ža­nju pri­stu­pa jav­nom si­ste­mu zdrav­stve­ne za­šti­te Gr­ci­ma bez osi­gu­ra­nja, ali zbog du­gih li­sta če­ka­nja i ne­ma­šti­ne u bol­ni­ca­ma, mno­gi pa­ci­jen­ti se vra­ća­ju u kli­ni­ke so­li­dar­no­sti.


Ank­si­o­znost

Umje­sto da ri­zi­ku­ju od­la­skom u bol­ni­cu, mno­gi Gr­ci jed­no­stav­no ku­pu­ju an­ti­bi­o­ti­ke is­pod te­zge. Pre­ma po­da­ci­ma Evrop­skog cen­tra za pre­ven­ci­ju i kon­tro­lu bo­le­sti, Grč­ka ima naj­ve­ću van­bol­nič­ku po­tro­šnju an­ti­bi­o­ti­ka u či­ta­voj Evro­pi – 34,1 do­za dnev­no na hi­lja­du sta­nov­ni­ka.
Me­đu nje­nim bal­kan­skim su­sje­di­ma, Ru­mu­ni­ja je na dru­gom mje­stu sa 31,2 do­ze dnev­no, Hr­vat­ska je dva­na­e­sta sa 21,4 do­ze, Bu­gar­ska tri­na­e­sta sa 21,3 i Slo­ve­ni­ja dva­de­set pe­ta sa 14,2 do­ze.
Ni­ki Li­kur­gi­ja, apo­te­kar­ka u atin­skoj če­tvr­ti Li­ka­be­tus, ka­že da joj do­la­ze pa­ci­jen­ti s kar­ci­no­mom i „bez kon­sul­ta­ci­ja s lje­ka­rom, tra­že dru­ge li­je­ko­ve, po­red onih ko­ji su im pre­pi­sa­ni”.
– Ne mo­že­te za­mi­sli­ti ko­li­ko si­ru­pa i an­ti­in­fla­ma­tor­nih li­je­ko­va tra­že ka­da im pad­ne imu­ni si­stem. Lju­te se na me­ne kad im ka­žem da im ne mo­gu da­ti ono što tra­že dok ne raz­go­va­ra­ju s lje­ka­rom – re­kla je ona.
So­ti­ris Ci­o­dras, van­red­ni pro­fe­sor in­ter­ne me­di­ci­ne i in­fek­tiv­nih bo­le­sti na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Ati­ni, ci­ti­rao je iz­vje­štaj u ko­jem se tvr­di da od 40 do 60 po­sto apo­te­ka pro­da­je an­ti­bi­o­ti­ke i bez re­cep­ta.
Ci­o­dras sma­tra da su, po­sli­je šest go­di­na te­ške eko­nom­ske kri­ze, ank­si­o­zno­sti i ras­pa­da­nja jav­nog zdrav­stva, Gr­ci sprem­ni da se hva­ta­ju i za slam­ke.

Di­mi­tra Tri­jan­ta­fi­lu je slo­bod­na no­vi­nar­ka ko­ja se ba­vi so­ci­jal­nim, zdrav­stve­nim i rod­nim pi­ta­nji­ma. Ovaj čla­nak je na­stao u okvi­ru pro­jek­ta Bal­kan­ske sti­pen­di­je za iz­vr­snost u no­vi­nar­stvu, uz po­dr­šku Fon­da­ci­je ER­STE i Fon­da­ci­ja za otvo­re­no dru­štvo, u sa­rad­nji sa Bal­kan­skom is­tra­ži­vač­kom mre­žom.