Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić

Go­spo­do po­li­ti­ča­ri iz ma­njin­skih al­ban­skih par­ti­ja, do­bro bi bi­lo da još jed­nom raz­mi­sli­te da li sta­tus sa­mo­stal­ne op­šti­ne Tu­zi do­no­si odr­ži­vost, ra­ci­o­nal­nost i svr­sis­hod­nost. Sma­tram da je sa­da­šnji ni­vo sa­mo­u­pra­ve do­vo­ljan okvir za ostva­ri­va­nje in­te­re­sa lo­kal­ne za­jed­ni­ce. Ne­mam ni­šta pro­tiv spo­ra­zu­ma iz­me­đu vla­sti i vas o for­mi­ra­nju sa­mo­stal­ne op­šti­ne Tu­zi. Pra­vo je ma­njin­skih par­ti­ja da tra­že sve ono što sma­tra­ju da je bit­no za raz­voj pod­ruč­ja na ko­me ži­vi nji­hov na­rod. I ovog pu­ta, kao i ne­ko­li­ko pu­ta do sa­da, ko­ri­sti­te svoj iz­bor­ni re­zul­tat i uslo­vlja­va­te par­ti­ju na vla­sti for­mi­ra­njem sa­mo­stal­ne op­šti­ne. Vlast je pri­hva­ti­la za­htjev i za­klju­čen je spo­ra­zum. Po­sta­vljam pi­ta­nje- da li je za­htjev re­a­lan i oprav­dan? Sa eko­nom­skog aspek­ta, dru­gim ri­je­či­ma, da li je bu­du­ća sa­mo­stal­na op­šti­na Tu­zi odr­ži­va, ra­ci­o­nal­na i svr­sis­hod­na?
Sma­tram da je za­htjev ne­re­a­lan i neo­prav­dan i da ni­je ute­me­ljen na bit­nim eko­nom­skim pret­po­stav­ka­ma. Ne­ko će re­ći, na če­mu za­sni­vam mi­šlje­nje? Pri­zna­jem da ni­je­sam či­tao ra­ni­je ura­đe­ne stu­di­je o oprav­da­no­sti for­mi­ra­nja sa­mo­stal­ne op­šti­ne Tu­zi. Me­đu­tim, iz štam­pe sam sa­znao da su ra­đe­ne dvi­je stu­di­je. Pr­va je po­ka­za­la neo­dr­ži­vost pro­jek­ta, dok je dru­ga po­ka­za­la su­prot­no. Iz is­ku­stva mi je po­zna­to da su pr­ve ver­zi­je stu­di­ja uglav­nom naj­re­al­ni­je. Već dru­ga i tre­ća se pri­la­go­đa­va­ju po­tre­ba­ma. Ako gri­je­šim za kon­kre­tan slu­čaj, du­bo­ko se iz­vi­nja­vam. I da na­ve­dem sop­stve­no is­ku­stvo, kao di­rek­tor u dvi­je ve­li­ke pod­go­rič­ke kom­pa­ni­je, vi­še od 20 go­di­na, uvi­jek sam mo­gao da na­pra­vim go­di­šnji za­vr­šni ra­čun da je po­zi­ti­van. Mo­gao sam da to ura­dim i dru­ge go­di­ne i da to ni­ko ne pri­mi­je­ti. Me­đu­tim, već tre­će go­di­ne ra­čun bi do­šao na „na­pla­tu“. Ni­sam to ni­ka­da ra­dio, na ža­lost to se da­nas ra­di kod for­mi­ra­nja no­vih lo­kal­nih za­jed­ni­ca. Uz za­htjev, pri­la­že se Stu­di­ja o oprav­da­no­sti, i uz po­li­tič­ke pri­ti­ske for­mi­ra­ju se no­ve lo­kal­ne za­jed­ni­ce. Ja bih re­kao bez ika­kve eko­nom­ske lo­gi­ke. I što je naj­tu­žni­je, to tra­ži i na­rod iz tih pod­ruč­ja. Ta­ko su pri­je iz­vje­snog vre­me­na na sje­ve­ru for­mi­ra­ne dvi­je no­ve op­šti­ne. I šta se de­ša­va? Od­mah na­sta­ju pro­ble­mi. No­vo­na­sta­la op­šti­na ni­je u sta­nju da is­fi­nan­si­ra čak ni ope­ra­tiv­ne tro­ško­ve, a da se ne go­vo­ri o ka­pi­tal­nim. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji, op­šti­ne tra­že do­dat­na sred­stva iz tzv. Ega­li­za­ci­o­nog fon­da. Mno­ge op­šti­ne se i kre­dit­no za­du­žu­ju, pa umje­sto nor­mal­nog po­slo­va­nja na­sta­ju pro­ble­mi zbog vra­ća­nja kre­di­ta i ka­ma­ta. Pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma, da­nas u Cr­noj Go­ri 16 op­šti­na ko­ri­sti do­ta­ci­je iz Ega­li­za­ci­o­nog fon­da, a ne­ke se i kre­dit­no za­du­žu­ju. Fi­nan­sij­ski po­lo­žaj mno­gih lo­kal­nih za­jed­ni­ca u Cr­noj Go­ri je iz­u­zet­no ne­po­vo­ljan. Tro­še se ogrom­na fi­nan­sij­ska sred­stva za op­sta­nak ne­kih, ko­je ne­ma­ju ni mi­ni­mum eko­nom­skih uslo­va da bu­du sa­mo­stal­ne op­šti­ne. Bo­lje bi bi­lo, i da­le­ko ra­ci­o­nal­ni­je, da se ta sred­stva ula­žu u sti­mu­la­ci­je po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje po­seb­no na sje­ve­ru, ne­go što ide na po­tro­šnju. To je onaj aspekt ra­ci­o­nal­no­sti na ko­ji če­sto in­si­sti­ram i pred­la­žem al­ban­skim par­ti­ja­ma da i sa tog aspek­ta „pro­vje­re“ svoj za­htjev. Iako je ne­ka­da mo­žda i bi­lo oprav­da­no da se for­mi­ra­ju no­ve lo­kal­ne za­jed­ni­ce, po­seb­no zbog te­ri­to­ri­jal­ne raz­u­đe­no­sti ne­kih pod­ruč­ja, da­nas to vi­še ni­je slu­čaj. U eri br­ze ko­mu­ni­ka­ci­je i fi­zič­ke i elek­tron­ske da­nas ne­ma vi­še tih ba­ri­je­ra. Sve je do­stup­no, br­zo i efi­ka­sno. Za­to sam da­nas vi­še ne­go ika­da pro­tiv dez­in­te­gra­ci­ja, jer one ne do­no­se ni­ko­me ni­šta do­bro, bez ob­zi­ra na od­re­đe­na po­li­tič­ka raz­mi­šlja­nja... Ovo mo­je je či­sto eko­nom­sko. Za­to i pred­la­žem li­de­ri­ma al­ban­skih par­ti­ja da još jed­nom raz­mi­sle o svom za­htje­vu. Mi­slim da, uz sa­da­šnji ni­vo sa­mo­u­pra­ve, naj­bo­lje rje­še­nje je da bu­du i da­lje grad­ska op­šti­na. Pri­znao sam da ni­je­sam či­tao stu­di­je o oprav­da­no­sti for­mi­ra­nja sa­mo­stal­ne op­šti­ne Tu­zi. Me­đu­tim, kao eko­no­mi­sti i pri­vred­ni­ku, do­bro su mi po­zna­ti po­ten­ci­ja­li i eko­nom­ske pri­li­ke ovog pod­ruč­ja, ta­ko da i na osno­vu to­ga te­me­ljim svo­je mi­šlje­nje. Osim to­ga, ne­ko mo­že re­ći, Tu­zi ima­ju bo­ga­tu di­ja­spo­ru ko­ja mo­že po­mo­ći. Sla­žem se, ali ako im po­mog­ne, po­mo­ći će u iz­grad­nji ne­kog objek­ta, a to su uglav­nom na­mjen­ska sred­stva ko­ja se ne mo­gu upo­tri­je­bi­ti u svr­hu odr­ža­nja op­šti­ne.
Ka­da je u pi­ta­nju Op­šti­na Go­lu­bov­ci, tu imam vi­še in­for­ma­ci­ja i tu sam mno­go kom­pe­tent­ni­ji. Ovih da­na se po­sta­vlja pi­ta­nje „da li će for­mi­ra­njem sa­mo­stal­ne op­šti­ne Tu­zi, u istom pa­ke­tu bi­ti for­mi­ra­na i sa­mo­stal­na op­šti­na Go­lu­bov­ci''?. Iako sam ra­ni­je mo­žda imao ne­kih di­le­ma, sa­da ne­mam ni­ka­kvih, Grad­ska op­šti­na Go­lu­bov­ci na sa­da­šnjem ni­vou raz­vo­ja ne­ma uslo­va da do­bi­je sta­tus sa­mo­stal­ne op­šti­ne, ba­rem ne eko­nom­skih, sa aspek­ta odr­ži­vo­sti, ra­ci­o­nal­no­sti i svr­sis­hod­no­sti.
Ze­ta ima iz­van­red­ne po­ten­ci­ja­le, pri­je sve­ga plod­no po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, kli­mu, vod­ni po­ten­ci­jal i Ska­dar­sko je­ze­ro, ali na ža­lost to ne ko­ri­sti do­volj­no. Kriv­ci su i dr­ža­va i sta­nov­ni­štvo.
Sa­mo­stal­na op­šti­na Go­lu­bov­ci ni­je odr­ži­va. Ana­li­zi­rao sam sve po­ten­ci­jal­ne iz­vor­ne pri­ho­de kao što su: po­rez na ne­po­kret­no­sti ko­ji pla­ća­ju pri­vred­ne or­ga­ni­za­ci­je sa tog pod­ruč­ja po sto­pi od 0,29 od­sto do 0,45 od­sto na knji­go­vod­stve­nu vri­jed­nost, kao i po­re­ze na osta­le ne­po­kret­no­sti, za­tim po­re­ze na pro­met ne­po­kret­no­sti, po­re­ze na pla­te, kon­ce­si­o­ne na­kna­de na pri­rod­na do­bra, pi­je­sak, na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje, ad­mi­ni­stri­tiv­ne i ko­mu­nal­ne tak­se, na­kna­de za pu­te­ve, kao i pri­ho­de ko­je ostva­ru­ju or­ga­ni lo­kal­ne upra­ve i do­šao sam do za­ključ­ka da je to još uvi­jek ne­do­volj­no za eg­zi­sti­ra­nje sa­mo­stal­ne op­šti­ne. Pre­ma ne­kim mo­jim ana­li­za­ma (do­pu­štam da gri­je­šim plus-mi­nus 10 od­sto) to ne bi bi­lo do­volj­no ni za pod­mi­re­nje ope­ra­tiv­nih tro­ško­va. A ope­ra­tiv­ni tro­ško­vi u slu­ča­ju for­mi­ra­nja sa­mo­stal­ne op­šti­ne iz­no­si­li bi vi­še od je­dan mi­li­on eura, zbog for­mi­ra­nja do­dat­nih slu­žbi, ve­ćeg bro­ja upo­sle­nih kao i ve­ćih tro­ško­va. Šta je sa fi­nan­si­ra­njem ka­pi­tal­nog bu­dže­ta, oda­kle? Oda­kle sred­stva za fi­nan­si­ra­nje lo­kal­ne in­fra­struk­tu­re (pu­te­vi, jav­na ra­svje­ta), za­tim iz­da­ci za gra­đe­vin­ske objek­te (zgra­de za sta­no­va­nje, objek­ti na­u­ke, pro­svje­te, kul­tu­re, sport­ski objek­ti kao i objek­ti za re­kre­a­ci­ju), te iz­da­ci za opre­mu, in­ve­sti­ci­o­no odr­ža­va­nje i sl. Za sve to tre­ba sju­tra is­po­sta­vi­ti ne­ko­me ra­čun, a ko­me? Ze­ti u na­red­nom sred­njo­roč­nom pe­ri­o­du tre­ba cca naj­ma­nje 20 mi­li­o­na - mo­ja pro­cje­na, oda­kle to? Za­to je i moj pred­log da do dalj­njeg osta­ne ova­kav sta­tus. A sred­stva ko­ja bi bi­la na­mi­je­nje­na za do­dat­ne tro­ško­ve (u slu­ča­ju for­mi­ra­nja sa­mo­stal­ne op­šti­ne) tre­ba is­ko­ri­sti­ti u svr­hu pod­sti­ca­nja i sti­mu­la­ci­je po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje, i to je onaj ra­ci­o­na­lan-eko­nom­ski aspekt ko­ji je ta­ko­đe ve­o­ma bi­tan. Že­lim da ovo shva­ti i sta­nov­ni­štvo Ze­te.