In­sti­tu­ci­ja Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da utvr­di­la je da su Upra­va po­li­ci­je i Cen­tar za so­ci­jal­ni rad ne­bla­go­vre­me­no re­a­go­va­li ka­da je po­moć od njih tra­ži­la sta­ri­ca K.Dž., o ko­joj je „Dan” pi­sao kra­jem sep­tem­bra ka­da su je sin i dva unu­ka na­pa­li po­ku­ša­va­ju­ći da joj ot­mu 200 eura pen­zi­je. Kao naj­va­žni­je, om­bud­sman je pri­mi­je­tio da je K.Dž. pr­vi put pri­ja­vi­la slu­čaj na­si­lja u po­ro­di­ci Upra­vi po­li­ci­je, a po­tom Cen­tru za so­ci­jal­ni rad Pod­go­ri­ca, još 21. ma­ja 2015. go­di­ne, a Slu­žba za od­ra­sla i sta­ra li­ca je tek 4. ju­la 2016. go­di­ne upu­ti­la po­ziv za sa­slu­ša­nje, zna­či po­sli­je vi­še od go­di­nu da­na.
Om­bud­sman je evi­den­ti­rao de­se­tak pri­ja­va ko­je je K.Dž. pod­ni­je­la pro­tiv si­na zbog pri­jet­nji i uvre­da, a usta­no­vlje­no je da nje­na unu­čad, za ko­ju tvr­di da su je uda­ra­la, ne mo­gu kri­vič­no od­go­va­ra­ti jer ima­ju osam i de­set go­di­na i kri­vič­no ne mo­gu bi­ti go­nje­na.
– Ta­kvim po­stu­pa­njem, iako je bi­la u sa­zna­nju, ta slu­žba ni­je ade­kvat­no i bla­go­vre­me­no re­a­go­va­la i po­stu­pi­la u skla­du sa svo­jim ovla­šće­nji­ma, a pri­tom je bi­lo in­di­ci­ja da se ra­di o žr­tvi za­ne­ma­ri­va­nja, eks­plo­a­ta­ci­je i na­si­lja u po­ro­di­ci, ili pak da po­sto­ji opa­snost da će po­sta­ti žr­tva. Da­lje, i kod či­nje­ni­ce što je na­kon par oba­vlje­nih raz­go­vo­ra u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad sa go­spo­đom i nje­nim si­nom, i na­kon što je iz­vr­šen obi­la­zak, od­no­sno kuć­na po­sje­ta, da­na 1. sep­tem­bra 2016. go­di­ne, ja­sno da ta­kve ak­tiv­no­sti slu­žbe ni­je­su da­le oče­ki­va­ne re­zul­ta­te u pre­va­zi­la­že­nju dav­no na­sta­log pro­ble­ma, a po­seb­no kod či­nje­ni­ce da na­kon po­sled­njeg pri­ja­vlje­nog na­si­lja go­spo­đa ni­je bi­la u svom sta­nu, već se na­la­zi­la kod se­stre na Ce­ti­nju. To do­volj­no go­vo­ri da sa­či­nje­ni plan uslu­ga ni­je ade­kva­tan da od­go­vo­ri odav­no na­sta­loj spor­noj si­tu­a­ci­ji. U kon­tek­stu pred­njeg, ne bi se mo­glo kao jed­no od na­či­na pre­va­zi­la­že­nja pro­ble­ma nu­di­ti žr­tvi bo­ra­vak ni kod ćer­ke, ni kod se­stre, iz pro­stog raz­lo­ga što je žr­tva su­vla­sni­ca sta­na i ima pra­vo na mir­no uži­va­nje imo­vi­ne, a pri tom u pro­cje­ni slu­ča­ja na­si­lja u po­ro­di­ci ni­je na­ve­de­no da ista ne mo­že da se sa­ma o se­bi sta­ra – pi­še u mi­šlje­nju Za­štit­ni­ka ko­je je pot­pi­sao Si­ni­ša Bje­ko­vić.
Za­štit­nik pri­mje­ću­je da je Slu­žba za od­ra­sla i sta­ra li­ca iz­vr­ši­la pro­cje­nu slu­ča­ja na­si­lja u po­ro­di­ci, ali da ni­je na­pra­vljen plan ade­kva­tan na­đe­noj pro­cje­ni, a po­seb­no ako se ima u vi­du da se uslu­ge so­ci­jal­ne za­šti­te pru­ža­ju u skla­du sa naj­bo­ljim in­te­re­som ko­ri­sni­ka, uva­ža­va­ju­ći nji­ho­vu ži­vot­nu dob, pol, et­nič­ko i kul­tur­no po­ri­je­klo, je­zik, vje­ro­i­spo­vi­jest, ži­vot­ne na­vi­ke, raz­voj­ne po­tre­be i po­tre­be za do­dat­nom po­dr­škom u sva­ko­dnev­nom funk­ci­o­ni­sa­nju.
– Ta­ko­đe, ni­je do­ni­jet plan o to­me šta tre­ba da se ura­di da bi se do­sti­gli ci­lje­vi i is­ho­di, a pri­je sve­ga od­re­đi­va­nje kon­kret­nih ak­tiv­no­sti ko­je će se pred­u­ze­ti i to: ko, ka­ko, ka­da i gdje, u ci­lju do­sti­za­nja po­sta­vlje­nih ci­lje­va; oso­be ko­je su uklju­če­ne, od­no­sno ko je od­go­vo­ran za (ne)is­pu­nje­nje od­re­đe­nih za­dat­ka; vre­men­ski okvir ko­jim se de­fi­ni­šu da­tu­mi za po­če­tak i za za­vr­še­tak za­dat­ka; kao i opis po­stu­pa­ka i po­ka­za­te­lja ko­ji­ma oso­ba ili slu­žba do­ka­zu­je da su za­da­ci is­pu­nje­ni i do­stig­nu­ti ci­lje­vi ra­da, kao i na­či­ne i vre­men­ske ro­ko­ve za re­de­fi­ni­sa­nje pla­na uko­li­ko je po­treb­no – na­vo­di se u mi­šlje­nju.
U sa­či­nja­va­nju pla­na za­šti­te pre­ma Za­ko­nu o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci pro­pi­sa­no je da Cen­tar za so­ci­jal­ni rad obra­zu­je struč­ni tim od pred­stav­ni­ka te usta­no­ve, or­ga­na i slu­žbi lo­kal­ne upra­ve, po­li­ci­je, ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i struč­nja­ka ko­ji se ba­ve pi­ta­nji­ma po­ro­di­ce, ra­di utvr­đi­va­nja pla­na po­mo­ći žr­tvi i ko­or­di­na­ci­je ak­tiv­no­sti u pro­ce­su po­mo­ći žr­tvi, u skla­du sa nje­nim po­tre­ba­ma i iz­bo­rom. Me­đu­tim, za po­tre­be ovog slu­ča­ja, Cen­tar ni­je oba­vi­je­stio struč­ni tim, ni­ti ga po­seb­no obra­zo­vao za po­tre­be ovog slu­ča­ja.
– U po­stu­pa­nju or­ga­na po pri­ja­vi zbog na­si­lja u po­ro­di­ci Za­štit­nik pra­vi raz­li­ku iz­me­đu dvi­je si­tu­a­ci­je, a to je: ka­da nad­le­žni or­ga­ni ni­je­su ima­li ni­ti su mo­gli da ima­ju sa­zna­nja o po­sto­ja­nju na­si­lja, i ka­da nad­le­žni or­ga­ni ni­su ima­li sa­zna­nja ali su mo­gli da zna­ju da po­sto­ji na­si­lje. U tom smi­slu, u kon­kret­noj prav­noj stva­ri – nad­le­žni or­gan, od­no­sno Cen­tar za so­ci­jal­ni rad mo­gao je da zna da po­sto­je ne­ki od ele­me­na­ta na­si­lja nad sta­ri­jim li­cem još od 21. ma­ja 2015. go­di­ne, ali po toj pri­ja­vi ni­je pra­vo­vre­me­no po­stu­pio. Ovo po­seb­no tre­ba ima­ti u vi­du iz pro­stog raz­lo­ga što sta­ri­je oso­be če­sto ne pre­po­zna­ju dis­kri­mi­na­ci­ju i ni­je­su si­gu­r­ne ko­me tre­ba da se obra­te jer su ži­vot­ni vi­jek pro­ve­le u ne­kom dru­gom vre­me­nu ka­da ni­je po­sta­jao ova­kav za­ko­no­dav­ni okvir po pi­ta­nju dis­kri­mi­na­ci­je. Za­štit­nik na­gla­ša­va da po­ro­dič­no na­si­lje mo­ra da se su­zbi­ja od sa­mog po­čet­ka pri­je ne­go što eska­li­ra do tra­gič­nih po­sle­di­ca, a po­go­to­vu kad su žr­tve sta­ri­je oso­be ko­je su ma­lo upo­zna­te sa ra­dom in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka, a to po­tvr­đu­je i ne­zna­tan broj onih ko­ji su se obra­ti­li za po­moć – pi­še u mi­šlje­nju.
M.S.


Sud tra­ži pro­ak­ti­van pri­stup

Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va za­stu­pa sta­no­vi­šte da dr­ža­va ni­je du­žna sa­mo da obez­bi­je­di od­go­va­ra­ju­ći prav­ni okvir za bor­bu pro­tiv na­si­lja u po­ro­di­ci već tre­ba da osi­gu­ra nje­go­vo efek­tiv­no spro­vo­đe­nje. Prak­sa i pre­su­de Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u slu­ča­je­vi­ma To­ma­šić pro­tiv Hr­vat­ske i Opuz pro­tiv Tur­ske go­vo­re o osu­di dr­ža­ve gde su u vi­še na­vra­ta slu­ča­je­vi na­si­lja bi­li pri­ja­vlji­va­ni dr­žav­nim or­ga­ni­ma, ali ni­je usli­je­di­la efi­ka­sna za­šti­ta dr­ža­ve, što je ka­sni­je do­ve­lo do ka­ta­stro­fal­nih po­sle­di­ca po žr­tve.