Či­ni se da će Mi­ni­star­stvo prav­de iz­mi­je­ni­ti Na­crt kri­vič­nog za­ko­ni­ka (KZ), ko­jim se de­fi­ni­še ne­pri­hva­tljiv pred­log do­pu­ne kri­vič­nog dje­la „ome­ta­nje prav­de”, sma­tra iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić. Ju­če je za­vr­še­na jav­na ras­pra­va o na­cr­tu KZ-a, ko­ji je iza­zvao bur­ne re­ak­ci­je u jav­no­sti, zbog od­re­da­ba ko­jim se pro­pi­su­ju za­tvor­ske ka­zne do go­di­nu zbog „iz­la­ga­nja po­ru­zi” dr­žav­nog tu­ži­la­štva i ko­men­ta­ri­sa­nja sud­skih pro­ce­sa pri­je pra­vo­sna­žno­sti.
Iz Mi­ni­star­stva prav­de „Da­nu” je ju­če sa­op­šte­no da još ni­je za­vr­še­na jav­na ras­pra­va jer se če­ka­ju ko­men­ta­ri pri­sti­gli po­štom.
– De­set da­na od za­vr­šet­ka jav­ne ras­pra­ve Mi­ni­star­stvo prav­de će ob­ja­vi­ti iz­vje­štaj na svom saj­tu – na­ja­vi­li su iz tog re­so­ra.
Gor­janc Pre­le­vić upo­zo­ra­va da je Kri­vič­ni za­ko­nik je­dan od naj­va­žni­jih za­ko­na u ze­mlji, sa naj­te­žim po­sle­di­ca­ma po lič­ne slo­bo­de.
– Su­de­ći po po­sled­njim ko­men­ta­ri­ma mi­ni­stra prav­de, iz­gle­da da će Mi­ni­star­stvo prav­de iz­mi­je­ni­ti ne­pri­hva­tljiv pred­log do­pu­ne kri­vič­nog dje­la „ome­ta­nje prav­de”. Kri­vič­ni za­kon je je­dan od naj­va­žni­jih za­ko­na u sva­koj dr­ža­vi, s naj­te­žim po­sle­di­ca­ma po lič­ne slo­bo­de, pa je iz­u­zet­no va­žno da ne osta­vlja ni­ka­kve ne­do­u­mi­ce u od­no­su na ono što se nji­me za­bra­nju­je i ka­žnja­va, a i to mo­ra da bu­de u skla­du s me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma ljud­skih pra­va – po­ru­či­la je ona.
Gor­janc Pre­le­vić je ka­za­la da se na­da se da će mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin ima­ti slu­ha i za dru­ge pred­lo­ge HRA, po­seb­no one ko­ji se ti­ču tor­tu­re, ko­ji su isti kao pre­po­ru­ke Ko­mi­te­ta pro­tiv tor­tu­re Uje­di­nje­nih na­ci­ja.
– HRA je pred­lo­ži­la da se pro­pi­še da ne za­sta­ri­je­va kri­vič­no go­nje­nje i iz­vr­ša­va­nje ka­zne za kri­vič­na dje­la ko­ji­ma je za­bra­nje­na tor­tu­ra i da se po­ve­ća­ju ka­zne za tor­tu­ru da bi se spri­je­či­la ba­ga­tel­na ka­zne­na po­li­ti­ka u Cr­noj Go­ri ko­ja ne­pri­hva­tlji­vo ohra­bru­je tor­tu­ru uslov­nim osu­da­ma i mi­ni­mal­nim ka­zna­ma. Po­red to­ga, pred­lo­ži­li smo da ne za­sta­ri­je­va ni go­nje­nje i ka­žnja­va­nje za kri­vič­na dje­la „ubi­stvo” i „te­ško ubi­stvo”, u ci­lju ge­ne­ral­ne pre­ven­ci­je i za­šti­te pra­va na ži­vot, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du po­rast bro­ja ubi­sta­va u Cr­noj Go­ri – pod­sje­ti­la je ona.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca HRA na­vo­di da, ako je već obez­bi­je­đe­no da ne za­sta­ri­je­va­ju kri­vič­na dje­la s obi­ljež­jem ko­rup­ci­je, što je zna­čaj­no za bor­bu pro­tiv te dru­štve­ne po­ša­sti, se či­ni sa­svim lo­gič­nim da ne za­stri­je­va­ju ni ubi­stva i mu­če­nja.
– Ta kri­vič­na dje­la su bar iste ako ne i ve­će opa­sno­sti po dru­štvo, od­no­sno osnov­na ljud­ska pra­va na ži­vot i ap­so­lut­nu za­bra­nu tor­tu­re – upo­zo­ri­la je ona.
Gor­janc Pre­le­vić je is­ta­kla da su za­do­volj­ni što su po­sti­gli da pri­vu­ku pa­žnju jav­no­sti na Na­crt iz­mje­na kri­vič­nog za­ko­ni­ka i jav­nu ras­pra­vu ko­ja je, ka­ko im je po­zna­to, ob­ja­vlje­na sa­mo na saj­tu Mi­ni­star­stva prav­de i ni­je pred­vi­dje­la ras­pra­vu u okvi­ru ne­kog okru­glog sto­la.
– Ta­kve ras­pra­ve mo­gu bi­ti po­seb­no učin­ko­vi­te u ma­lim dr­ža­va­ma kao što je Cr­na Go­ra, gdje je re­al­no mo­gu­će na jed­nom sku­pu oku­pi­ti sve oso­be ko­je to za­ni­ma i ko­je mo­gu da do­pri­ne­su da za­ko­ni bu­du što bo­lji – sma­tra ona.
Pred­stav­ni­ci prav­nič­ke stru­ke, me­di­ja i ci­vil­nog sek­to­ra upo­zo­ri­li su ra­ni­je da su iz­mje­ne i do­pu­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, ko­ji­ma je pred­vi­đe­no ka­žnja­va­nje za­tvor­skom ka­znom i do go­di­nu za one ko­ji „islo­že po­ru­zi” tu­ži­la­štvo i ko­men­ta­ri­šu sud­ske pro­ce­se pri­je pra­vo­sna­žno­sti, ve­li­ki udar, po­seb­no na ne­za­vi­sne me­di­je, te da pred­sta­vlja po­ku­šaj uvo­đe­nja ver­bal­nog de­lik­ta. Upo­zo­ri­li su da se na taj na­čin po­ku­ša­va uga­si­ti sva­ka kri­tič­ka mi­sao u dru­štvu.
A.O.


Udru­že­nje su­di­ja: Pred­log pri­hva­tljiv

Pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja su­di­ja Ha­sni­ja Si­mo­no­vić ka­za­la je da su za nju pri­hva­tlji­ve pred­lo­že­ne iz­mje­ne KZ-a. Ona sma­tra da bi se vri­je­me u pri­mje­ni ta­kvih od­re­da­ba po­ka­za­lo svr­sis­hod­nost in­kri­mi­ni­sa­nja po­je­di­nih rad­nji.
– Ci­je­ne­ći uz to uče­sta­lost i sa­dr­ži­nu po­je­di­nih jav­nih istu­pa advo­ka­ta, no­vi­na­ra i dru­gih li­ca ko­ja svo­jim iz­ja­va­ma ili tek­sto­vi­ma ugro­ža­va­ju na­če­lo pret­po­stav­ke ne­vi­no­sti, neo­prav­da­no dis­kre­di­tu­ju rad su­do­va, uti­ču na ne­za­vi­snost su­da, obez­vre­đu­ju trud ko­ji se od stra­ne su­di­ja ula­že u za­šti­tu pra­va i slo­bo­da, po­ni­ža­va­ju no­si­o­ce pra­vo­sud­nih funk­ci­ja, te na­ru­ša­va­ju ugled pra­vo­sud­nih in­sti­tu­ci­ja ili bez­raz­lo­žno i zlo­na­mjer­no do­vo­de u pi­ta­nje re­zul­tat na­po­ra da se po­dig­ne ste­pen po­vje­re­nja jav­no­sti u ne­pri­stra­snost su­da, za me­ne su pri­hva­tlji­ve nor­me či­je je usva­ja­nje pred­lo­že­no, a vri­je­me će, u slu­ča­ju pri­mje­ne istih, po­ka­za­ti i svr­sis­hod­nost in­kri­mi­ni­sa­nja po­je­di­nih rad­nji. Da­kle, sva­ko ko iskre­no že­li auto­ri­ta­tiv­nu sud­sku vlast, ve­će po­vje­re­nje gra­đa­na u rad su­do­va i, u kraj­njem, vla­da­vi­nu pra­va, sa Udru­že­njem su­di­ja Cr­ne Go­re di­je­li isti cilj, a po mom lič­nom mi­šlje­nju, pred­lo­že­ne no­vi­ne tre­ba­ju do­pri­ni­je­ti po­sti­za­nju tih ci­lje­va, kroz sank­ci­o­ni­sa­nje po­vre­da na­ve­de­nih vri­jed­no­sti – po­ru­či­la je ona.