Po­sli­je 10, 15 ili 25 go­di­na skri­va­nja ili bjek­stva, ubi­ce i mu­či­te­lji se ni­ka­da vi­še ne mo­gu ka­zni­ti, s ob­zi­rom da je Mi­ni­star­stvo prav­de od­bi­lo da u Kri­vič­ni za­ko­nik (KZ) une­se od­red­bu ko­jim ova kri­vič­na dje­la ne bi za­sta­ri­je­va­la, upo­zo­ri­li su iz Ak­ci­je za ljud­ska pra­va. Iz te NVO su po­ru­či­li da po­sled­nji stav rad­ne gru­pe Mi­ni­star­stva prav­de za iz­mje­ne i do­pu­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka ni­je raz­ja­snio ka­ko će do kra­ja gla­si­ti na­ja­vlje­no ogra­ni­če­nje ko­men­ta­ri­sa­nja sud­skih po­stu­pa­ka tu­ži­lač­kih is­tra­ga pri­je nji­ho­ve pra­vo­sna­žno­sti, uka­zu­ju­ći da je taj pred­log su­pro­tan me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja.
– Ja­sno je da ni­je pri­hva­će­na ve­ći­na dru­gih pred­lo­ga za re­for­mu Kri­vič­nog za­ko­ni­ka u ci­lju una­pre­đe­nja slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja, za­šti­te ži­vo­ta i za­bra­ne tor­tu­re. Sma­tra­mo da Cr­na Go­ra ne­ma vre­me­na za od­la­ga­nje re­for­mi i da je po­tre­ban mno­go ozbilj­ni­ji struč­ni pri­stup ova­ko zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma. Na­ža­lost, Mi­ni­star­stvo prav­de za sad ig­no­ri­še pre­po­ru­ke Ko­mi­te­ta pro­tiv mu­če­nja i dru­gih re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, kao i su­o­ča­va­nje s ozbilj­nim opa­sno­sti­ma po dru­štvo u vi­du ta­la­sa ubi­sta­va, ne­ka­žnji­vo­sti po­li­cij­ske tor­tu­re, na­pa­da na no­vi­na­re i slič­no – upo­zo­ri­li su iz HRA, na či­jem je če­lu Tea Gor­janc Pre­le­vić.
Iz HRA uka­zu­ju da je od­bi­jen i pred­log da ne za­sta­ri­je­va kri­vič­no go­nje­nje i iz­vr­ša­va­nje ka­zne zbog mu­če­nja, ubi­stva i te­škog ubi­stva.
– Zna­či da se ubi­ce i mu­či­te­lji po­sli­je 10, 15 ili 25 go­di­na skri­va­nja ili bjek­stva ni­ka­da vi­še ne mo­gu ka­zni­ti. Ap­surd­no, u Cr­noj Go­ri isto­vre­me­no ne za­star­je­va­ju kri­vič­na dje­la kao što su uta­ja po­re­za i do­pri­no­sa, ne­do­zvo­lje­no ba­vlje­nje pri­vred­nom, ban­kar­skom, ber­zan­skom i dje­lat­no­šću osi­gu­ra­nja, po­vre­da rav­no­prav­no­sti u vr­še­nju pri­vred­ne dje­lat­no­sti, zlo­u­po­tre­ba mo­no­po­li­stič­kog po­lo­ža­ja, neo­vla­šće­na upo­tre­ba tu­đe fir­me i sl., što zna­či da iz­vr­ši­o­ci tih kri­vič­nih dje­la za njih mo­gu do­ži­vot­no da od­go­va­ra­ju. Ne­će bi­ti po­ve­ća­ne ka­zne za zlo­sta­vlja­nje, mu­če­nje i iz­nu­đi­va­nje is­ka­za, iako je to, kao i ne­za­sta­ri­je­va­nje mu­če­nja u Cr­noj Go­ri, iz­ri­či­to pre­po­ru­čio Ko­mi­tet pro­tiv mu­če­nja i iako se ka­zne za ta kri­vič­na dje­la u Cr­noj Go­ri u kon­ti­nu­i­te­tu iz­ri­ču pre­ni­sko, is­pod mi­ni­mal­nih me­đu­na­rod­nih stan­dar­da – is­ti­ču iz HRA.
Uka­zu­ju da je od­bi­jen pred­log za po­ja­ča­nu za­šti­tu no­vi­na­ra pro­pi­si­va­njem no­vih kri­vič­nih dje­la „spre­ča­va­nje no­vi­na­ra u vr­še­nju pro­fe­si­o­nal­nih za­da­ta­ka“ i „na­pad na no­vi­na­ra u vr­še­nju pro­fe­si­o­nal­nih za­da­ta­ka“, od­no­sno do­pu­nu kri­vič­nih dje­la „te­ško ubi­stvo“ i „te­ška tje­le­sna po­vre­da“. Iz HRA su na­ve­li da su iz Mi­ni­star­stva prav­de to obra­zlo­ži­li ti­me da po­sto­je i dru­ge pro­fe­si­je ko­je su u po­ve­ća­nom ri­zi­ku od na­pa­da. Oni is­ti­ču da je u iz­vje­šta­ji­ma i Evrop­ske uni­je o Cr­noj Go­ri i svim dru­gim re­le­vant­nim iz­vje­šta­ji­ma o sta­nju ljud­skih pra­va u dr­ža­vi na­gla­šen is­klju­či­vo pro­blem ne­ka­žnji­vo­sti na­pa­da na no­vi­na­re.
Na­po­mi­nju da su od­bi­je­ni i broj­ni pred­lo­zi Ak­ci­je za ljud­ska pra­va, na­vo­de­ći da će u Kri­vič­nom za­ko­ni­ku i da­lje osta­ti kri­vič­no dje­lo „iz­no­še­nje lič­nih i po­ro­dič­nih pri­li­ka“, ko­je je po nji­ho­voj ocje­ni ana­hro­no, jer pred­sta­vlja ob­lik uvre­de i kle­ve­te, i su­prot­no me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma ljud­skih pra­va.
– Ovo kri­vič­no dje­lo omo­gu­ća­va da ne od­go­va­ra li­ce ko­je u jav­nost iz­ne­se štet­ne po­dat­ke iz va­šeg pri­vat­nog ži­vo­ta, ako do­ka­že da su isti­ni­ti – pre­ci­zi­ra­li su iz HRA.
Na­vo­de da kri­vič­no dje­lo „po­vre­da ugle­da Cr­ne Go­re“, za ko­je se mo­že oti­ći i u za­tvor za „iz­la­ga­nje po­ru­zi“ dr­ža­ve, gr­ba, za­sta­ve i him­ne, i da­lje po­sto­ji upr­kos pre­po­ru­ka­ma svih me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja za slo­bo­du go­vo­ra. Uka­zu­ju da u KZ-u osta­je i kri­vič­no dje­lo „po­vre­da ugle­da stra­ne dr­ža­ve ili me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je“, za ko­je je pro­pi­sa­na ka­zna i do 10.000 eura za iz­la­ga­nje po­ru­zi dr­ža­ve s ko­jom Cr­na Go­ra ima di­plo­mat­ske od­no­se ili me­đu­na­rod­nu or­ga­ni­za­ci­ju či­ja je čla­ni­ca.
– Ovo zna­či da se Evrop­ska uni­ja i NA­TO i da­lje mo­gu ne­ka­žnje­no „iz­la­ga­ti po­ru­zi“, ali ne i OEBS, Sa­vjet Evro­pe i UN – po­ja­šnja­va­ju iz HRA.
Za­tvo­re­ni­ci se, ka­ko do­da­ju, ne­će ot­pu­šta­ti iz za­tvo­ra na uslov­ni ot­pust ako se pro­ci­je­ni da po­sto­je smet­nje u po­gle­du nji­ho­ve bez­bjed­no­sti.
– Ta­ko svr­ha li­ša­va­nja slo­bo­de po­sta­je i pri­nud­na za­šti­ta bez­bjed­no­sti za­tvo­re­ni­ka, su­prot­no Usta­vu i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma, i uvo­di se do­dat­na pro­iz­volj­nost kod in­sti­tu­ta uslov­nog ot­pu­sta – za­klju­ču­ju iz HRA.
A.O.


Zlo­sta­vlja­nje za­bra­nje­no sni­ma­ti

Iz HRA ob­ja­šnja­va­ju da će bez do­zvo­le i da­lje mo­ći da se fo­to­gra­fi­še i sni­ma sa­mo onaj ko uči­ni kri­vič­no dje­lo za ko­je je za­pri­je­će­na ka­zna od pet go­di­na ili ve­ća.
– Dru­gim ri­je­či­ma, osta­će za­bra­nje­no sni­ma­ti vr­še­nje kri­vič­nih dje­la za ko­je je ka­zna is­pod pet go­di­na, kao npr. po­li­cij­sko zlo­sta­vlja­nje i dru­ge zlo­u­po­tre­be i od stra­ne slu­žbe­nih li­ca, za ko­je su pro­pi­sa­ne ni­že ka­zne od ka­zne za­tvo­ra od naj­ma­nje pet go­di­na. Ova­kva za­šti­ta iz­vr­ši­la­ca ve­li­kog bro­ja kri­vič­nih dje­la je ap­surd­na jer spre­ča­va nji­ho­vo ot­kri­va­nje i do­ka­zi­va­nje, a ka­žnja­va one ko­ji ih pri­ja­vlju­ju – upo­zo­ra­va­ju iz te NVO.