Si­ro­ma­šni, dis­kri­mi­ni­sa­ni, ne­pi­sme­ni, ne­za­po­sle­ni, bez po­li­tič­kog pred­stav­ni­ka u Skup­šti­ni, Ro­mi do­če­ku­ju 8. april, Me­đu­na­rod­ni dan te po­pu­la­ci­je. Alar­mant­ni po­da­ci po­ka­zu­ju da je sva­ki tre­ći Rom ne­pi­smen, a da ne­ki vid za­po­sle­nja ima sa­mo 17 od­sto pri­pad­ni­ka te po­pu­la­ci­je.
Pre­ma is­tra­ži­va­nju ko­je je ura­đe­no za po­tre­be „Stra­te­gi­je za so­ci­jal­nu in­klu­zi­ju Ro­ma i Egi­ća­na u Cr­noj Go­ri 2016–2020“, oko 40 od­sto po­pu­la­ci­je ži­vi u ne­le­gal­nim stam­be­nim je­di­ni­ca­ma. Oko 60 od­sto od ukup­nog bro­ja ku­ća i na­se­lja ni­je­su uslov­ni za ži­vot, a čak 53 po­sto do­ma­ćin­sta­va ne­ma ku­pa­ti­lo, sva­ko pe­to je bez stru­je, a če­ti­ri od 10 do­ma­ćin­sta­va ne­ma ka­na­li­za­ci­ju. Kod Ro­ma je sto­pa ne­pi­sme­no­sti vi­so­ka, jer je 60 po­sto mla­dih že­na i 37 po­sto mla­di­ća iz rom­skih na­se­lja ne­pi­sme­no. Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je utvr­di­lo da 38 od­sto od­ra­slih Ro­ma i Egip­ća­na ne­ma­ju obra­zo­va­nje. Pre­ma po­pi­su sta­nov­ni­štva iz 2011. go­di­ne, udio rom­ske za­jed­ni­ce u ukup­noj po­pu­la­ci­ji je 1,01 od­sto ili 6.250 Ro­ma, kod ko­jih je za­bi­lje­že­na sto­pa ne­pi­sme­no­sti 28,1 od­sto, od­no­sno 1.206 njih ne zna da či­ta i pi­še.
Pre­ma is­tra­ži­va­nju ra­đe­nom za po­tre­be iz­ra­de Stra­te­gi­je 2016–2020, 12 od­sto Ro­ma i Egip­ća­na uop­šte ne­ma pri­ho­de, dok 60 od­sto pri­ma ne­ku re­dov­nu ili tre­nut­nu so­ci­jal­nu po­moć.
Je­dan od naj­te­žih pro­ble­ma me­đu Ro­mi­ma u Cr­noj Go­ri su ugo­vo­re­ni bra­ko­vi, gdje se dje­voj­či­ce od sve­ga 13 ili 14 go­di­na pro­da­ju mla­do­že­nja­ma za iz­no­se od 2.000 do 20.000 eura. Za jed­ne je to sa­mo na­rod­ni obi­čaj, a pre­ma za­ko­nu u pi­ta­nju je kri­vič­no dje­lo, zbog ko­jeg ri­jet­ki od­go­va­ra­ju.
Jed­na od Rom­ki­nja ko­ja je bi­la žr­tva ugo­vo­re­nog bra­ka je Sa­ba­he­ta Ra­do­sa­vlje­vić iz na­se­lja Ko­nik u Pod­go­ri­ci, ko­ja se pr­vi put uda­la sa 14 go­di­na i to ta­ko što je nje­noj po­ro­di­ci mla­do­že­njin otac dao 2.000 eura kao po­klon za mla­du. Ona je za „Doj­če ve­le” is­pri­ča­la da je po­sli­je dva mje­se­ca sa­zna­la da je po­ro­di­ca nje­nog mu­ža po­zaj­mi­la no­vac da bi je pla­ti­li, uz oba­ve­zu da ga vra­ti s ve­li­kom ka­ma­tom.
– Bi­la sam mal­tre­ti­ra­na, mu­če­na, za­tvo­re­na. Zna­li su da me ve­žu lan­ci­ma, da me tu­ku – ka­za­la je ona, do­da­ju­ći da je shva­ti­la da kroz pa­kao pro­la­zi zbog nov­ca tek kad je otac nje­nog mu­ža od nje tra­žio da ob­u­če vjen­ča­ni­cu i ot­pu­tu­je s njim u dru­gi grad.
– Sve­kar je htio da me pro­da ka­ko lju­di kod ko­jih je uzeo pa­re pod ka­ma­tu ne bi uze­li nje­go­vu kćer­ku – is­pri­ča­la je Ra­do­sa­vlje­vi­će­va.
De­vet mje­se­ci po­sli­je pr­vog „vjen­ča­nja“ po­no­vo se „uda­la“, opet za no­vac ka­ko bi vra­ti­li pa­re pr­vom mu­žu.
– Dru­gi su­prug je bio još ne­mi­lo­srd­ni­ji. Sve­kar je po­ku­šao tri pu­ta da me si­lu­je i za­to sam po­bje­gla, ni­je­sam vi­še mo­gla da iz­dr­žim – is­pri­ča­la je Sa­ba­he­ta.
Iz NVO Cen­tar za rom­ske ini­ci­ja­ti­ve u iz­ja­vi za „Dan” ocje­nju­ju da su ključ­ni pro­ble­mi sa ko­ji­ma se su­o­ča­va rom­ska i egip­ćan­ska po­pu­la­ci­ja eks­trem­no si­ro­ma­štvo, vi­sok pro­ce­nat ne­za­po­sle­no­sti, ma­li broj obra­zo­va­nih oso­ba, ne­po­sto­je­će po­li­tič­ko uče­šće, kao i su­o­ča­va­nje sa dis­kri­mi­na­ci­jom od ve­ćin­ske za­jed­ni­ce, a ka­da su u pi­ta­nju že­ne i od stra­ne mu­ška­ra­ca rom­skog dru­štva.
– Za­hva­lju­ju­ći na­po­ri­ma dr­ža­ve i ci­vil­nog sek­to­ra, po­sto­ji po­zi­tiv­ni po­mak po pi­ta­nju obra­zo­va­nja, jer sa­da ima­mo znat­no ve­ći broj obra­zo­va­nih Ro­ma. Po­bolj­ša­no je i stam­be­no pi­ta­nje pri­pad­ni­ka ove po­pu­la­ci­je, ra­di se i na eko­nom­skom osna­ži­va­nju, me­đu­tim, za rje­ša­va­nje svih mno­go­broj­nih pro­ble­ma ko­ji po­ga­đa­ju rom­sku i egip­ćan­sku za­jed­ni­cu u Cr­noj Go­ri neo­p­hod­no je ulo­ži­ti mno­go vi­še tru­da i ra­da, ka­ko bi ova po­pu­la­ci­ja vo­di­la do­sto­jan­stven ži­vot i ostva­ri­va­la u pot­pu­no­sti svo­ja pra­va – ka­žu u CRI.
U NVO Ju­ven­tas ocje­nju­ju da Ro­mi u Cr­noj Go­ri i da­lje ži­ve na mar­gi­ni, so­ci­jal­no is­klju­če­ni, iako su po­sled­njih go­di­na ulo­že­ni zna­čaj­ni na­po­ri ka­ko bi im se olak­šao pri­stup obra­zov­nim, zdrav­stve­nim i so­ci­jal­nim pro­gra­mi­ma i uslu­ga­ma. Iz te or­ga­ni­za­ci­je su uka­za­li da su so­ci­jal­na dis­tan­ca, si­ro­ma­štvo, ote­žan pri­stup obra­zo­va­nju, za­po­šlja­va­nju, so­ci­jal­noj za­šti­ti, zdrav­stve­noj za­ši­ti, sta­no­va­nju, uče­šću u od­lu­či­va­nju, ne­do­sta­tak pro­sto­ra za nje­go­va­nje kul­tu­re, je­zi­ka i iden­ti­te­ta, ka­rak­te­ri­sti­ke uslo­va u ko­ji­ma da­nas Ro­mi ži­ve u Cr­noj Go­ri. Oni su is­ta­kli da je, ka­da je o za­po­šlja­va­nju ri­ječ, i po­red po­sto­ja­nja olak­ši­ca za po­slo­dav­ce i pro­gra­ma po­dr­ške u za­po­šlja­va­nju, ve­ći­na Ro­ma ne­za­po­sle­na.M.S.


Po­li­tič­ki an­ga­žman

U Ju­ven­ta­su ka­žu da ni­je la­ko pro­ci­je­ni­ti ko­li­ko Ro­ma i Egip­ća­na ži­vi u Cr­noj Go­ri, jer pro­cje­ne va­ri­ra­ju i do bro­ja od 20.000.
– Na po­pi­su sta­nov­ni­štva 2011. go­di­ne 8.305 li­ca je na­ve­lo da pri­pa­da rom­skoj po­pu­la­ci­ji. Na­ci­o­nal­na iden­ti­fi­ka­ci­ja sta­nov­ni­štva u Cr­noj Go­ri je flu­id­na, a Ro­mi i Egip­ća­ni su se, po­seb­no u bli­skoj pro­šlo­sti, su­o­ča­va­li sa ve­li­kim pro­ble­mi­ma u pri­ba­vlja­nju lič­nih do­ku­me­na­ta. Vje­ru­je­mo da je sa­zre­lo vri­je­me da se Ro­mi po­li­tič­ki or­ga­ni­zu­ju i osi­gu­ra­ju svo­je mje­sto me­đu od­bor­ni­ci­ma i po­la­ni­ci­ma – ka­za­li su iz Ju­ven­ta­sa.


Obra­zo­va­nje naj­bit­ni­je za in­te­gra­ci­ju

Cr­ve­ni krst Cr­ne Go­re (CKCG) je or­ga­ni­zo­va­njem broj­nih ak­tiv­no­sti obi­lje­žio Dan Ro­ma. Ge­ne­ral­na se­kre­tar­ka CKCG Je­le­na Du­bak sma­tra da Ro­mi i Egip­ća­ni da­nas obi­lje­ža­va­ju svoj dan u kva­li­tet­ni­jim ži­vot­nim uslo­vi­ma. Me­đu­tim, ka­ko je na­gla­si­la, još se mo­ra ra­di­ti na zbli­ža­va­nju za­jed­ni­ca i pra­voj in­te­gra­ci­ji u dru­štvo, što bi bez obra­zo­va­nja bi­lo ne­mo­gu­će.
Pred­stav­nik Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Ra­miz Šah­man na­gla­sio je da se obra­zo­va­njem i vas­pi­ta­njem po­sti­že sve­stra­ni raz­voj po­je­din­ca, bez ob­zi­ra na bi­lo ko­ju po­je­di­nost ko­ja nas raz­li­ku­je. Nje­go­va ko­le­gi­ni­ca iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja i Upra­ve za zbri­nja­va­nje iz­bje­gli­ca Dra­gi­ca Vu­či­nić is­ta­kla je da je kroz re­gi­o­nal­ni stam­be­ni pro­gram sa­gra­đe­no i use­lje­no 48 sta­no­va za Ro­me, a apli­ci­ra­no je za još 120 no­vo­sa­gra­đe­nih obje­ka­ta i u to­ku je oda­bir ko­ri­sni­ka.