Biv­ši voj­nik Voj­ske Ju­go­sla­vi­je Mi­lo­rad Svr­ko­ta iz Plje­va­lja tra­ži od Mi­ni­star­stva od­bra­ne Cr­ne Go­re da mu is­pla­ti pre­ko 200 za­ra­da, za ko­je tvr­di da je ošte­ćen zbog na­vod­no ne­za­ko­ni­tog ot­pu­šta­nja iz slu­žbe. Svr­ko­ta ka­že da je to­kom slu­žbe u Voj­sci po­stao traj­ni in­va­lid, te da je rje­še­nje o ot­ka­zu do­bio osam go­di­na na­kon ot­pu­šta­nja, zbog če­ga, ka­ko tvr­di, ni­je imao mo­guć­nost da se ža­li.
Svr­ko­ta na­vo­di da je u Voj­ci bio an­ga­žo­van kao voj­nik po ugo­vo­ru. Ugo­vor mu je, ka­ko po­ja­šnja­va, bio pre­ci­zi­ran na vre­men­ski pe­ri­od od 21. ja­nu­a­ra 1993. do 31. de­cem­bra 1997. go­di­ne. On is­ti­če da mu se 6. ju­na 1995. de­si­la po­vre­da na rad­nom mje­stu, zbog ko­je je po­stao traj­ni in­va­lid. Na­kon pa­da sa vi­si­ne, ka­ko je ka­zao, ope­ri­san je na Voj­no-me­di­cin­skoj aka­de­mi­ji (VMA) u Be­o­gra­du, po­sli­je če­ga je bio na re­ha­bi­li­ta­ci­ji i bo­lo­va­nju. Svr­ko­ta je op­tu­žio Voj­sku da ga je iz­ba­ci­la iz slu­žbe kra­jem 1997. i da mu ni­je uru­či­la rje­še­nje o ot­ka­zu, pa ni­je mo­gao da se ža­li.
– Rje­še­nje o ot­ka­zu do­bio sam tek 2004. go­di­ne – tvr­di on.
Do­da­je da je u me­đu­vre­me­nu tu­žio Voj­sku za od­šte­tu, ko­ju je, ka­ko na­vo­di, i do­bio sud­skim pu­tem.
– Zbog pa­da na rad­nom mje­stu po­stao sam in­va­lid, ne­spo­so­ban za rad, što je utvr­di­la voj­na lje­kar­ska ko­mi­si­ja – do­da­je Svr­ko­ta.
On is­ti­če da mu slu­žba u Voj­sci ni­je pre­sta­la po osno­vu is­te­ka ugo­vo­ra, već zbog in­va­lid­no­sti ko­ja je na­sta­la kao po­sle­di­ca po­vre­de na po­slu. Svr­ko­ta je ka­zao da je rje­še­njem Ko­man­de Voj­ne po­šte Plje­vlja raz­ri­je­šen du­žno­sti, po na­red­bi Voj­ne po­šte Pod­go­ri­ca. Tvr­di da je Vr­hov­ni sud Sr­bi­je po­ni­štio ta rje­še­nja, te da je tu pre­su­du pri­znao plje­valj­ski Osnov­ni sud i dao joj sna­gu pra­vo­sna­žno pre­su­đe­ne stva­ri.
– Tra­žim da mi se is­pla­te za­ra­de od 1998. go­di­ne do da­nas i da me vra­te na po­sao ili da me pen­zi­o­ni­šu – ka­zao je Svr­ko­ta.
U cr­no­gor­skom Mi­ni­star­stvu od­bra­ne sma­tra­ju da su Svr­ko­ti­ni za­htje­vi neo­sno­va­ni, na­vo­de­ći da u nji­ho­vim slu­žbe­nim evi­den­ci­ja­ma ne­ma do­ka­za da je za­do­bio po­vre­du na po­slu.
Oni su do­da­li da mu je slu­žba u Voj­ci pre­sta­la zbog is­te­ka ugo­vo­re­nog ro­ka, a ne zbog in­va­lid­no­sti pro­u­zro­ko­va­ne po­vre­dom za­do­bi­je­nom u slu­žbi.
– Pre­ma po­da­ci­ma iz slu­žbe­ne evi­den­ci­je, ne­ma do­ka­za da je ime­no­va­ni za­do­bio po­vre­du na ra­du 6. ju­na 1995. go­di­ne, ni­ti je o to­me sa­či­nja­va­na pro­pi­sa­na po­vred­na li­sta (pri­ja­va o po­vre­di na ra­du), o če­mu je pi­sa­nim pu­tem, po nje­go­vim za­htje­vi­ma, vi­še pu­ta oba­vje­šta­van. Ko­nač­no, či­nje­ni­ca je, da je ime­no­va­ni rje­še­njem Fon­da PIO Cr­ne Go­re – Pod­ruč­na je­di­ni­ca Plje­vlja od 23. ja­nu­a­ra 2014. go­di­ne, ostva­rio pra­vo na in­va­lid­sku pen­zi­ju u iz­no­su od 144 eura, zbog pot­pu­nog gu­bit­ka rad­ne spo­sob­no­sti, či­ji je uzrok bo­lest – sa­op­šti­li su iz mi­ni­star­stva.
Oni do­da­ju da s ob­zi­rom na to da su od­lu­ke o pre­stan­ku rad­nog od­no­sa i ra­zr­je­še­nja od slu­žbe ko­nač­ne i pra­vo­sna­žne, da ni­je­su po­ni­šte­ne sud­skom od­lu­kom, ni­je­su oba­ve­za­ni da ga vra­te na rad.
– Neo­sno­va­ni su nje­go­vi na­vo­di da Mi­ni­star­stvo od­bra­ne tre­ba da mu na­dok­na­di za­ra­de od 1997. go­di­ne i da ga vra­ti na po­sao ili pen­zi­o­ni­še. U skla­du sa ovim či­nje­ni­ca­ma je i stav Mi­ni­star­stva od­bra­ne da ne­ma prav­nog osno­va, ni­ti oba­ve­ze da ovo mi­ni­star­stvo po­stu­pi na na­čin ka­ko to iz­no­si i neo­sno­va­no tvr­di Mi­lo­rad Svr­ko­ta – uka­za­li su iz tog re­so­ra.
Po­ja­šnja­va­ju da je pred­met pre­su­de Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je – Be­o­grad od 14. de­cem­bra 2008. go­di­ne bio pred­log Svr­ko­te za po­na­vlja­nje po­stup­ka pre­stan­ka slu­žbe, od­no­sno ra­zr­je­še­nja od slu­žbe i pi­ta­nje nad­le­žno­sti or­ga­na ko­ji je rje­ša­vao u tom po­stup­ku.
– Tom pra­vo­sna­žnom pre­su­dom u su­šti­ni je od­lu­če­no da je ta­da­šnja Voj­na po­šta 2939 Pod­go­ri­ca bi­la nad­le­žna da od­lu­ču­je o tom pred­lo­gu, a ne Voj­na po­šta 1195 Be­o­grad. Pred­met­na pre­su­da po­sta­la je pra­vo­sna­žna da­nom do­no­še­nja, od­no­sno 14. fe­bru­ra 2008. go­di­ne, a nje­no pri­zna­nje od stra­ne pu­no­moć­ni­ka ime­no­va­nog, za­tra­že­no je na­kon se­dam go­di­na, od­no­sno 2015. go­di­ne, ka­da je Osnov­ni sud u Plje­vlji­ma na­zna­če­nu pre­su­du Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je pri­znao i dao joj sna­gu pra­vo­sna­žno pre­su­đe­ne stva­ri. Ka­ko je mak­si­mal­ni rok za po­na­vlja­nje po­stup­ka pro­pi­san za­ko­nom pet go­di­na od da­na do­sta­vlja­nja rje­še­nja, to se osno­va­no mo­že za­klju­či­ti da Mi­lo­rad Svr­ko­ta ni­je bla­go­vre­me­no ini­ci­rao po­nov­nu pro­ce­du­ru po­na­vlja­nja po­stup­ka pre­stan­ka slu­žbe, od­no­sno ra­zr­je­še­nja od slu­žbe u Voj­sci, osno­vom ove pre­su­de. O ovim či­nje­ni­ca­ma ime­no­va­nog smo vi­še pu­ta upo­zna­li usme­no i pi­sa­nim pu­tem – ka­za­li su iz Mi­ni­star­stva od­bra­ne.A.O.


Pro­ce­du­ra ni­je spro­ve­de­na u ro­ku

Iz mi­ni­star­stva su na­gla­si­li da pre­su­dom Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je ni­je­su po­ni­šte­ni ak­ti o pre­stan­ku rad­nog od­no­sa, od­no­sno slu­žbe Svr­ko­te u Voj­sci, do­ni­je­ti 1997. go­di­ne. Pre­su­da se, ka­ko na­vo­de, od­no­si na pro­ce­du­ru po­na­vlja­nja ovog po­stup­ka, ko­ja u pro­pi­sa­nom ro­ku ni­je spro­ve­de­na, zbog, ka­ko do­da­ju, pro­pu­sta Svr­ko­te, a ne mi­ni­star­stva.