Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo ima oba­ve­zu i du­žnost da se bo­ri pro­tiv ne­ka­žnji­vo­sti zlo­či­na de­por­ta­ci­ja bo­san­sko-her­ce­go­vač­kih iz­bje­gli­ca iz Cr­ne Go­re, tim pri­je što su nji­ho­ve ko­le­ge 1992. go­di­ne po­dr­ža­le taj zlo­čin, oci­je­ni­la je iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić.
Ona je na ju­če­ra­šnjem obi­lje­ža­va­nju če­tvrt vi­je­ka od de­por­ta­ci­ja iz­bje­gli­ca ka­za­la da se taj zlo­čin i 25 go­di­na od iz­vr­še­nja obi­lje­ža­va bez utvr­đe­ne kri­vič­ne od­go­vor­no­sti, bez da­na sje­ća­nja, bez spo­me­ni­ka i bez iz­vi­nje­nja po­li­ci­je.
Pred­stav­ni­ci NVO, po­li­tič­kih par­ti­ja i po­ro­di­ce žr­ta­va ju­če su is­pred glav­nog ula­za Cen­tra bez­bjed­no­sti Her­ceg No­vi po­lo­ži­li cvi­je­će u znak sje­ća­nja na naj­ma­nje 66 ci­vi­la ko­ji su de­por­to­va­ni iz Cr­ne Go­re i pre­da­ti voj­sci bo­san­skih Sr­ba za ra­mje­nu rat­nih za­ro­blje­ni­ka.
Go­ranc Pre­le­vić je ka­za­la da NVO go­di­na­ma ra­de ono što je bi­la du­žnost dr­ža­ve i da su od­go­vor­ni za taj rat­ni zlo­čin do da­nas osta­li ne­ka­žnje­ni. Ona sma­tra da oslo­ba­đa­ju­ća pre­su­da za uče­sni­ke u de­po­r­ta­ci­ji, ko­ja je ba­zi­ra­na na či­nje­ni­ci da Cr­na Go­ra ni­je bi­la uče­sni­ca ra­ta u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa me­đu­nard­nim hu­ma­ni­tar­nim pra­vom i prav­dom.
– Mi­slim da je ta pre­su­da za­pra­vo mje­ra da­le­kog pu­ta ko­ji pred­sto­ji Cr­noj Go­ri do ostva­ri­va­nja vla­da­vi­ne pra­va. I ona pod­sje­ća šta su sa­svim kon­kret­ni ci­lje­vi ko­je od Cr­ne Go­re mo­ra­ju oče­ki­va­ti nje­ni gra­đa­ni, a on­da i Evrop­ska uni­ja. Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo je du­žno da se bo­ri pro­tiv ne­ka­žnji­vo­sti ovog zlo­či­na i pru­ži pri­li­ku ne­kim dru­gim su­di­ja­ma da smog­nu sna­ge i u ovom slu­ča­ju ostva­re prav­du. Njih na to do­dat­no oba­ve­zu­je i po­tre­ba da se su­o­če sa ulo­gom svo­jih on­da­šnjih ko­le­ga tu­ži­la­ca ko­ji su po­dr­ža­li ovaj zlo­čin – po­ru­či­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Član Sa­vje­ta za gra­đan­sku kon­tro­lu ra­da po­li­ci­je Alek­san­dar Sa­ša Ze­ko­vić ka­zao je da je cr­no­gor­skoj po­li­ci­ji pre­da­ta ini­ci­ja­ti­va da sim­bo­lič­no upu­ti iz­vi­nje­nje zbog ne­za­ko­ni­tog po­stu­pa­nja pri­li­kom hap­še­nja i iz­ru­či­va­nja iz­bje­gli­ca nji­ma ne­pri­ja­telj­skoj voj­sci u Re­pu­bli­ci Srp­skoj.
– Ima­li smo u vi­du i sve one ko­ji­ma su ljud­ska pra­va kr­še­na jer su se za­la­ga­li za ob­no­vu dr­žav­nog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta ove ze­mlje ili su se za­la­ga­li za nje­nu de­mo­kra­ti­za­ci­ju. Ta na­ša ini­ci­ja­ti­va do da­nas ni­je re­a­li­zo­va­na –ka­zao je Ze­ko­vić.
Go­ran Skro­ba­no­vić iz Li­be­ral­ne par­ti­je re­kao je da je za ovaj zlo­čin kri­va „ta­da­šnja, a mo­žda i da­na­šnja dr­ža­va”, na­gla­ša­va­ju­ći da se ta­ko ne­što vi­še ni­ka­da ne smi­je po­no­vi­ti. Pred­sjed­ni­ca nov­skih So­ci­jal­de­mo­ra­ta Ta­tja­na Fan­fa­ni ka­za­la je da ne­vi­no stra­da­li lju­di za­slu­žu­ju pam­će­nje i spo­men.
Mi­lo­van Ba­ždar iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA is­ta­kao je da je stra­šno kon­sta­to­va­ti da ni na­kon 25 go­di­na dr­ža­va Cr­na Go­ra i nje­no pra­vo­su­đe ni­je­su ima­li od­luč­no­sti da pred li­ce prav­de iz­ve­du sa­u­če­sni­ke u ovom zlo­či­nu.
–Dok se god zlo­čin bu­de pri­kri­vao, to će, na ne­ki na­čin, osta­ti do­grad­nja tog zlo­či­na – po­ru­čio je on.
Ne­dži­ba Baj­ro­vić, ko­joj je pri­je 25 go­di­ne iz ku­će u Bi­je­loj od­ve­den su­prug Osman, uka­za­la je da ni na­kon sko­ro če­tvrt vi­je­ka ona i nje­na dje­ca ne zna­ju ka­ko je i gdje za­vr­šio nji­hov muž i otac.
– Mi­slim da sam hra­bro osta­la vje­ru­ju­ći u nje­go­vu ne­vi­nost, a prav­du ni­je­sam do­ži­vje­la. Sa­mo bih za­že­lje­la da ako ih ne mo­že sti­ći sud­ska prav­da da ih stig­ne ona bož­ja – is­ta­kla je Baj­ro­vi­će­va.
Sku­pu su pri­su­stvo­va­li i pred­stav­ni­ci De­mo­kra­ta i Bo­šnjač­ke stran­ke, kao i pred­stav­ni­ci ne­ko­li­ko ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja.
Skup su or­ga­ni­zo­va­li NVO Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va, Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje i Cen­tar za žen­sko i mi­rov­no obra­zo­va­nje Ani­ma, a po­dr­žao ga je Sa­vjet za gra­đan­sku kon­tro­lu ra­da po­li­ci­je.A.O.–Z.Š.


Ras­to­der: Tra­gič­no je što pra­vo­su­đe ne vi­di od­go­vor­ne

Funk­ci­o­ner So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Ri­fat Ras­to­der oci­je­nio je da je naj­tra­gič­ni­je što za oči­gled­ni zlo­čin, sa ge­ne­ral­no po­zna­tim eg­ze­ku­to­ri­ma, pre­ma cr­no­gor­skom pra­vo­su­đu, ne­ma od­go­vor­nih.
–Zbog sve­ga, ne­mo­gu­će je oću­ta­ti bar ču­đe­nje gdje su se, ovim po­vo­di­ma, za­gu­bi­le nad­le­žne evrop­ske i me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je – is­ta­kao je Ras­to­der.


Me­do­je­vić: Đu­ka­no­vić da od­go­va­ra za zlo­čin

Pred­sjed­nik Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić op­tu­žio je pred­sjed­nik DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća za zlo­čin de­por­ta­ci­je Bo­šnja­ka iz Cr­ne Go­re. On je ju­če sa­op­štio da su pro­gon tih lju­di or­ga­ni­zo­va­li Vla­da Cr­ne Go­re i nje­ni or­ga­ni – po­li­ci­ja i Dr­žav­na bez­bedjnost, a po na­lo­gu ta­da­šnjeg dr­žav­nog i par­tij­skog ru­ko­vod­stva.
-Pred­sjed­nik Vla­de je bio Mi­lo Đu­ka­no­vić. On sno­si kom­plet­nu od­go­vor­nost za ini­ci­ra­nje i re­a­li­za­ci­ju ovog zlo­či­na. Zbog či­nje­ni­ce da je Cr­na Go­ra par­tij­ska i pri­vat­na dr­ža­va, u ko­joj je Đu­ka­no­vić iz­nad za­ko­na i Usta­va ze­mlje i da je kao ta­kav ne­do­dir­ljiv, ni po­sli­je 25 go­di­na ni­ko ni­je od­go­va­rao za ovaj zlo­čin – na­gla­sio je Me­do­je­vić.
On je po­ru­čio da ne­ma slo­bod­ne i po­šte­ne Cr­ne Go­re bez ka­žnja­va­nja zlo­či­na­ca ko­ji su de­por­to­va­li ne­sreć­ne i ne­vi­ne iz­bje­gli­ce iz BiH , ša­lju­ći ih u smrt.