Crna Go­ra ni­je obez­bi­je­di­la sve uslo­ve za nor­ma­lan ži­vot li­ca ko­ja su usled ra­to­va de­ve­de­se­tih go­di­na uto­či­šte po­tra­ži­la u na­šoj dr­ža­vi, ocje­nju­ju sa­go­vor­ni­ci „Da­na” po­vo­dom Svjet­skog da­na iz­bje­gli­ca. Oni ka­žu da se u Cr­noj Go­ri osje­ća­ju kao gra­đa­ni dru­gog re­da, te da su im i da­lje us­kra­će­na mno­ga pra­va, po­seb­no ka­da je u pi­ta­nju za­po­šlja­va­nje i dr­ža­vljan­stvo.
To­kom ra­to­va 90-ih go­di­na u Cr­nu Go­ru je, sa ra­tom za­hva­će­nih pod­ruč­ja, do­šlo 130.000 iz­bje­gli­ca. U na­šoj dr­ža­vi tre­nut­no je oko 15.000 ra­se­lje­nih, a sve­ga 1.064 je do­bi­lo cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, od­no­sno sva­ki 14.
Dra­gan Pe­ši­kan do­šao je u Cr­nu Go­ru sa Ko­so­va i Me­to­hi­je, tač­ni­je Pe­ći. Ka­že da mu je ku­ća u Vi­to­mi­ri­ci kod Pe­ći uni­šte­na do te­me­lja, a prog­nan je u ju­nu 1999, na­kon ula­ska NA­TO-a i al­ban­skih eks­tre­mi­sta sa pod­ruč­ja Al­ba­ni­je i po­vla­če­nja Voj­ske Ju­go­sla­vi­je i srp­ske po­li­ci­je po Ku­ma­nov­skom spo­ra­zu­mu.
On sma­tra da su iz­bje­gli­ce i ra­se­lje­na li­ca ob­ma­nu­ti da će kroz sta­tus stra­na­ca sa stal­nim na­sta­nje­njem do­bi­ti ista pra­va kao lo­kal­no sta­nov­ni­štvo.
– U prak­si ne­ma ni­šta od to­ga. Po­seb­no smo obes­pra­vlje­ni ka­da je ri­ječ o uslo­vi­ma za za­po­sle­nje, jer smo u sa­svim pod­re­đe­nom po­lo­ža­ju u od­no­su na dr­ža­vlja­ne Cr­ne Go­re, ko­ji i sa­mi, ge­ne­ral­no te­ško do­la­ze do po­sla usled eko­nom­skog oča­ja u ko­me se na­šla dr­ža­va. Po­ga­đa me ne­prav­da, jer su svi mo­ji iz Cr­ne Go­re. Re­kao bih da se na nas gle­da kao na po­li­tič­ki pro­blem, jer je ne­ki­ma, zbog ne­če­ga, bit­no sa­mo da ne­ma­mo pra­vo gla­sa – pri­ča za „Dan” Pe­ši­kan, ko­ji je sa­mo­hra­ni otac tro­je dje­ce.
Slič­nu sud­bi­nu imao je i Mi­ćo Mar­ja­no­vić ko­ji je iz­bje­gao iz Sa­ra­je­va u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. On na­vo­di da dr­ža­va Cr­na Go­ra uop­šte ni­je pre­da­na traj­nom rje­ša­va­nju pro­ble­ma iz­bje­glih i ra­se­lje­nih, te da bi se pri­je re­klo da če­ka da ti lju­di umru, pa ta­ko ri­je­še taj pro­blem.
– Ni­je­dan naš su­štin­ski pro­blem ni­je ri­je­šen. Mno­gi i da­lje ži­ve u ko­lek­tiv­nim smje­šta­ji­ma od ko­jih po­lo­vi­na ne­ma stru­ju, pa lju­di ži­ve u mra­ku. Sta­tus nam ni­je ri­je­šen, ne­ma­mo dr­ža­vljan­stvo pa ni­gdje ni­je­smo do­spje­li. Naš pro­blem je tre­ba­lo re­ša­va­ti na ni­vou mi­ni­star­sta­va ino­stranh po­slo­va, dr­ža­ve po­ri­je­kla i Cr­ne Go­re, jer mi ne mo­že­mo uglav­nom da se vra­ti­mo ta­mo od­ka­le smo do­šli. To što smo ima­li sa­da pri­pa­da ne­kom dru­gom, a mi ov­dje ži­vi­mo u ne­hu­ma­nim uslo­vi­ma – is­ta­kao Mar­ja­no­vić.
On tvr­di da su po­je­di­ni iz­bje­gli pri­nu­đe­ni i da pre­tra­žu­ju po kon­tej­ne­ri­ma ka­ko bi pre­ži­vje­li.
– Naš pro­blem se ne re­ša­va na li­va­di, ne­go tre­ba pred­stav­ni­ci dr­ža­va da sjed­nu i do­go­vo­re se. Ko­nač­no tre­ba sta­vi­ti tač­ku na na­še pro­ble­me jer mi če­ka­mo rje­še­nje 25 go­di­na – is­ti­če Mar­ja­no­vić.
Pred­sjed­nik Sa­ve­za udru­že­nja ra­se­lje­nih i iz­bje­glih Mi­len­ko Jo­va­no­vić na­vo­di da tre­nut­no u Cr­noj Go­ri ži­vi oko 11.000 li­ca sa sta­tu­som stran­ca sa stal­nim na­se­lje­njem, što ni­je pra­vo rje­še­nje. On ka­že da upr­kos na­po­ri­ma ko­ji se ula­žu va­žna pi­ta­nja za iz­bje­gli­ce ni­je­su ri­je­še­na jer dok ta li­ca ne do­bi­ju dr­ža­vljan­stvo, ne mo­gu ra­ču­na­ti na nor­ma­lan ži­vot.
– Pro­blem je što na pri­mjer ve­li­ki broj lju­di ko­ji su do­šli sa Ko­so­va i Me­to­hi­je ne mo­že da do­bi­je dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re iako su svi oni po­ri­je­klom odav­de. Čak ni nji­ho­voj dje­ci ne da­ju dr­ža­vljan­tvo. Cr­na Go­ra ima sa­rad­nju sa in­sti­tu­ci­ja­ma u Pri­šti­ni, jer su pri­zna­li la­žnu dr­ža­vu Ko­so­vo, pa tre­ba da ka­žu lju­di­ma da za njih po­vrat­ka ta­mo ne­ma. Za­to tre­ba da obez­bi­je­de tim lju­di­ma nor­ma­lan ži­vot ov­dje, jer su to obe­ća­li – po­ru­čio je u iz­ja­vi za „Dan” Jo­va­no­vić.
Iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja „Da­nu” je sap­šte­no da su pre­ma po­da­ci­ma re­so­ra unu­tra­šnjih po­slo­va od no­vem­bra 2009. do 16.ju­na ove go­di­ne, ra­se­lje­na i in­ter­no ra­se­lje­na li­ca pod­ni­je­la ukup­no 14.377 za­htje­va za odo­bra­va­nje stal­nog na­sta­nje­nja i pri­vre­me­nog bo­rav­ka do tri go­di­ne. Od ovog bro­ja ri­je­še­no je 13.885 za­htje­va, dok je po 492 za­htje­va po­stu­pak u to­ku.
– U iz­vje­štaj­nom pe­ri­o­du ra­se­lje­na li­ca su pod­ni­je­la 4.710 za­htje­va za odo­bra­va­nje stal­nog na­sta­nje­nja. Od ovog bro­ja, ri­je­še­no je 4.663 za­htje­va, dok je po 47 za­htje­va po­stu­pak u to­ku. Ta­ko­đe, pod­ni­je­to je ukup­no 8.224 za­htje­va za odo­bra­va­nje stal­nog na­sta­nje­nja. Od ovog bro­ja ri­je­še­no je 7.782 za­htje­va, dok je po 442 za­htje­va po­stu­pak u to­ku. Što se dr­ža­vljan­stva ti­če od po­čet­ka pri­mje­ne Za­ko­na o cr­no­gor­skom dr­ža­vljan­stvu od 1.ja­nu­a­ra 2008. do 1.ju­na 2017. ukup­no je 1.064 ra­se­lje­nih li­ca sa pro­sto­ra biv­še SFRJ do­bi­lo dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i u ra­du su tri za­htje­va li­ci­ma ko­ji­ma su iz­da­te ga­ran­ci­je – ka­žu u Mi­ni­star­stvu.
M.S.


Ote­žan po­vra­tak

U ovoj go­di­ni na Ko­so­vo su vra­će­ne dvi­je po­ro­di­ce sa šest čla­no­va, i jed­na fa­mi­li­ja u Sr­bi­ju sa dva čla­na. Tre­nut­no že­li da ode 80 po­ro­di­ca sa oko 400 li­ca.
– Pro­ces po­vrat­ka ra­se­lje­nih li­ca na Ko­so­vo kra­jem pro­šle i po­čet­kom ove go­di­ne po­stao je ote­žan zbog ukup­nih pri­li­ka na Ko­so­vu. U okvi­ru Skop­skog pro­ce­sa u ko­jem Cr­na Go­ra ak­tiv­no uče­stvu­je, pro­ces po­vrat­ka i sta­tus li­ca u Cr­noj Go­ri sa Ko­so­va je pri­mar­no ak­tu­e­lan, u sa­rad­nji sa UN­HCR-om i IOM-om Ko­so­va, kao i sa mi­ni­star­stvom za po­vra­tak u Vla­di Ko­so­va. Cr­na Go­ra in­si­sti­ra na is­pu­nja­va­nju oba­ve­za ko­je su uče­sni­ce dr­ža­ve pre­u­ze­le u Ak­ci­o­nom pla­nu. Do kra­ja ovog mje­se­ca oče­ku­je se po­vra­tak tri po­ro­di­ce. Vje­ru­je­mo da će u dru­goj po­lo­vi­ni ove go­di­ne bi­ti vi­še re­a­li­zo­va­nih po­vra­ta­ka – oče­ku­ju u Mi­ni­star­stvu.


Zbri­nu­će 6.063 ra­se­lje­na li­ca

Ministar ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ke­mal Pu­ri­šić odr­žao je sjed­ni­cu Ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra za pra­će­nje pri­mje­ne Stra­te­gi­je za traj­no rje­ša­va­nje pi­ta­nja ra­se­lje­nih i in­ter­no ra­se­lje­nih li­ca sa po­seb­nim osvr­tom na oblast Ko­nik. Na sjed­ni­ci je sa­op­šte­no da se u na­red­nom pe­ri­o­du pla­ni­ra rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja za 6.063 li­ca.
– Prav­ni sta­tus je naj­va­žni­ji seg­ment Stra­te­gi­je, ali i osno­va za ostva­ri­va­nje osta­lih pra­va ra­se­lje­nih li­ca, kao što su smje­štaj, jed­nak pri­stup obra­zo­va­nju, zdrav­stve­nom si­ste­mu i si­ste­mu za­po­šlja­va­nja i sa­mo­za­po­šlja­va­nja. Svje­sni da se od­re­đe­na pi­ta­nja na naj­kva­li­tet­ni­ji na­čin mo­gu rje­ša­va­ti u okvi­ru re­gi­o­na, Cr­na Go­ra će i da­lje bi­ti ak­ti­van uče­snik Re­gi­o­nal­nog stam­be­nog pro­gra­ma – sa­op­šte­no je iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja.